Većina ljudi smatra da, barem delimično, upravlja događajima u sopstvenom životu. Na primer, kroz izbore koje prave. Čovek gotovo svakog dana napravi mnogo izbora, manje ili više svesno. Svima su poznata negativna emocionalna stanja kada je doživljaj slobode izbora ugrožen: frustracija, tuga, bes, depresivnost…
Najverovatnije ste i vi nekada doživeli sledeći scenario: sedite i razgovarate sa grupom prijatelja, kada neko započne temu o pozitivnoj psihologiji. Nekolicina njih onda odgovori sarkastičnim komentarima poput: „Zar nije onaj budi srećan koncept?“
Preispitujete li nekad zašto pojedine ljude i njihove postupke smatrate lošim ili dobrim? Pre nego što osudite nečije delo i/ili čoveka, upitate li se da li ste u pravu, na osnovu čega donosite takvu odluku, koji je kontekst čitave situacije ili da li je konekst bitan?
Kada su joj u prvom razredu osnovne škole tražili da napiše svoje ime i mesto rođenja, Angela je prvi put postala svesna činjenice da je rođena u koncentracionom logoru.
Bes se javlja kao reakcija na svet koji je u našem doživljaju nefer ili kada nas drugi ljudi ne tretiraju sa poštovanjem ili na, za nas, adekvatan način. Takođe se javlja kao prirodna reakcija kada imamo doživljaj da nam nešto preti i da smo ugroženi. Bes se javlja i kada verujemo da smo izdani, da smo izgubili bazično poverenje u druge ljude, u situaciji nepravde ili doživljaja gubitka kontrole. Povređenost čini da ne verujemo više drugima i tada, iz samozaštite, pravimo zid kako se ne bismo povezali sa drugima i iznova bili povređeni.
Poznato je da je ponedeljak dan u nedelji koji većina ljudi najmanje voli. Ponedeljak je prvi radni dan, a samim tim i najudaljeniji je od sledećeg vikenda.
Evo jedne gorke istine - biti roditelj može biti veoma teško. To nije nešto o čemu se rado i otvoreno govori, a očekivanja koja društvo nameće roditeljima stvar čine još težom. Jedno istraživanje je pokazalo koliko roditelja je zapravo pod stresom čiji je osnovni uzrok upravo roditeljska uloga, odnosno ono što ona sa sobom nosi.