Ljubav i moć

Kategorija: Psihovesti

love_and_power

Moć je sastavni deo svih veza. Međutim, danas postoji nova paradigma: Samo ravnopravnost među polovima omogućava stvaranje srećnih i zadovoljavajućih brakova. Sve više to se smarta kartom do bliskosti.

Moć je čoveku isto kao ribi voda. To je sredina u kojoj plivamo, a koja je za nas nevidljiva.

Moć se ne ograničava na vođe ili organizacije, ne zahteva potpunu dominaciju. Ona je osnovna sila u svakodnevnim interakcijama. Ona definiše načine na koje se međusobno povezujemo. Određuje da li će vas slušati, da li će vaše potrebe biti prioritet ili im se uopšte neće pridavati važnost.

Problem u romantičnim vezama je moć, jer predstavlja prepreku za bliskost. Umanjuje osećajnost prema partneru i onemogućava emocionalnu vezu. Međutim, romatična veza je upravo ono za čime svi ljudi čeznui: izvor dubokog zadovoljstva.

Samo je jedan put do bliskosti. Ide pravo preko ravnopravnosti polova u vezi. Ravnopravnost nije samo ideološki poželjna, već ima i ogromne praktične posledice. Utiče na dobrobit kako pojedinca tako i veze. Podstiče zajedničku odgovornost i harmoniju. Određuje da li ćete biti zadovoljni ili provesti dane (i noći) ispunjene netrpeljivošću i depresijom. “Sposobnost parova da prebrode stres, prilagode se promeni i poboljšaju međusobno zdravlje zavisi od toga da li imaju relativno jednak balans moći”, izveštava Karmen Knadson-Martin, sa Univerziteta Loma Linda. Psiholozi se slažu da je ravnopravnost najbolji svetski protivotrov za usamljenost. Problem je što ju je jako teško postići i održati.

Uspon bliskosti

Bliskost nije ništa novo. Traganje za podrškom, osećanjem bliskosti, formiranjem snažnih emocionalnih veza i pokazivanje emocija od ključnog su značaja za čovekov život. Fizička i psihološka dobrobit, takođe zavise od sposobnosti da se sve ovo ostvari.

Međutim, mesto na koje trenutno stavljamo bliskost je svakako novo. Jačanje individualizma i razvoj ljubavnog spoja – supernovog fenomena u ljudskoj istoriji – utiče na razvoj bliskosti u vezama. Društveni istoričar Stefani Kunc, sa Evergrin Univerziteta, kaže da je bliskost do 20. veka bila široko rasprostranjena u porodičnim i društvenim krugovima. Bliskost majke i ćerke ili čak majke i sina, kao i bliskost između rođaka koja je tad postojala, danas bi se smatrala preteranom. Govoriti “volim te” rođaku ili čak komšiji bilo je uobičajeno. Dopuštanje mužu da provede noć sa starim prijateljem koji je došao u grad, takođe. “Podigli smo svoja očekivanja od bliskosti, a smanjli smo broj onih od kojih je očekujemo i kojima je pružamo,” kaže Kunc. “Sva lična osećanja i očekivanja iz drugih veza preneli smo u romantiču vezu.”

hugsDruštveni život se toliko smanjio da muškarci danas imaju samo jednu osobu kojoj se poveravaju – svoju ženu. To ih čini posebno ranjivim i reaktivnim na emocije svoje žene – pogotovu na negativne emocije. To ne znači da žene nisu reaktivne na muževljeva osećanja, ali one imaju šire društvene veze što im omogućava da uređuju svoj emocionalni život.

Mesto gde osećamo bliskost nije sve što se izmenilo. Dugo vremena, osnovna definicija bliskosti vrtela se oko razmene osećanja i nesigurnosti. Neophodna kao što jeste, bliskost više nije dovoljna; poveravanje može biti ograničavajuće, jer u vezama na duge staze dozvoljava vrlo malo ličnog razvoja. A za podsticaj ličnog razvoja potrebno je da ljubav, seksualna želja i erotika porastu dovoljno da čoveka održe zadovoljnim do kraja života.

“Bliskost počiva na odnosu dvoje ljudi koji imaju sposobnost da saslušaju i da budu saslušani. Dvoje ljudi koji imaju hrabrosti da ulažu sve više sebe u vezu,” kaže psiholog Hariet Lerner. “Oboje zahtevaju ravnopravnost prilikom izlaganja onoga što žele, šta stvarno misle i u šta veruju. Takođe, trebalo bi da znate da postoji i raskid. Ukoliko istinski verujete da možete preživeti bez veze, onda ne možete da budete ono što jeste dok ste u njoj.”

Prečesto, jedan od partnera pruža previše sebe – osnovne vrednosti i prioriteti postaju ugroženi pod pritiskom veze; jedna osoba odlučuje za oboje ili svoje odluke pokoreva odlukama drugog. “Istorijski gledano, ta osoba je žena,” kaže Lerner. “Videla sam mnogo slučajeva gde su žene ekonomiski nezavisne. Potrebna je hrabrost da se ponašate onako kako stvarno želite.” Stalno se dešava da se ljudi prilagođavaju, prilagođavaju i prilagođavaju, sve dok na kraju postanu nezadovoljni i izlete iz veze ne bi li povratili svoje samopoštovanje. “Potrebno je da što ranije kažete: “Ne želim da se ovako ophodiš prema meni i ovog razgovora ne bi bilo, da ne razgovaraš sa mnom na taj način.”

Zato što je bliskost važnija nego ikad, ravnopravnost u vezi je neophodnija.

Zajednička snaga je jedina snaga

Iako mnogi ljudi povezuju moć sa manipulacijom i prisiljavanjem, savremeni psiholozi i filozofi skovali su novu paradigmu: oni vide moć kao sposobnost da pojedinac utiče na stanja drugih ljudi, da unapredi njihove ciljeve, dok razvija svoje. To ne zahteva ni posmatranje ponašanja, a kamoli silu.

Ako je žena uticajna koliko i njen partner, veza će opstati, kaže Džon Gotman. Ali ako je on mnogo uticajniji od nje, veza neće trajati. Za vodeće istraživače veza “uklapanje uticajnosti” je osnov ravnopravnosti. “Zapravo se radi o vašoj osetljivosti na partnerove emocije. Ako ste ravnopravni u vezi, svojim emocijama možete uticati na partnera. To je dobar znak stabilnosti za veze na duge staze i za sreću vašeg partnera. Naravno postoje i ljudi koji su veoma emocionalno inertni, emocionalno teški, koje je teško dotaći.”

Оsećajnost prema partneru je ono što čini da odnos bude fer, kaže Gotman, penzionisan profesor psihologije sa Vašingtonskog Univerziteta. Kućni poslovi i briga o deci čak ne moraju biti podeljeni pola-pola da bi se ustanovila jednakost u vezi. “Veza treba da bude fer. A to zahteva fleksibilnost i reagovanje na emocije. Ljudi pokušavaju da privuku partnerovu pažnju ili interesovanje, da započnu razgovor, ispirčaju šalu ili da dobiju naklonost. A onda posmatraju koliko je puta partner reagovao na tako nešto. Njegovo reagovanje treba da bude na veoma učestalo.”

Jednakost ima jedan kritični element, kaže sociolog sa Vašingtonskog unverziteta Pejper Švarc, a to je poštovanje. Ispitujući hiljade parova širom sveta, ona je pronašla da je za Amerikance definicija dobre veze “najbolji prijatelj.” (Za Evropljane je to više “strastveni ljubavnik.”) Najbolji prijatelji su jednaki, a ono što najbolje karakteriše dobro prijateljstvo je poštovanje – jednaka dostojanstva.

share the love

U braku, kaže Švarc, to se odnosi na podelu rada, zajedničko odlučivanje, a najviše na dozvolu da se povisi ton. “Poštovanje znači da neko uzima moju ljudskost u razmatranje i vidi me kao vrednog člana pozitivne i saradljive veze. Neko me shvata kao ljudsko biće iste vrste dostojno da zauzima isti prostor na svetu kao i on. Zašto je čišćenje toaleta samo moj posao, a ne i tvoj? OK, ja ću oribati toalet, a ti iznesi pseći izmet; tako oboje znamo da imamo prljave poslove koje radimo za dobrobit naše veze.”

Ne postoji nijedna objektivna mera jednakosti. Ljudi mogu da prihvate nejednake podele rada – sve dok se nešto pitaju, dok su cenjeni i neponižavani. “Nejednakost ne znači uvek nezadovoljstvo,” kaže Švarc.

Nasuprot tome, razlike u moći muče gotovo sve heteroseksualne parove sa problemima, a najviše se javljaju duž linija polova, barem u SAD-u, nalazi Knadson-Martin. To ne znači da proizilaze iz trajne dominacije. Pod pritiskom svakodnevnog života, parovi upadaju u društveno-prihvatljive šablone koji bez pitanja favorizuju potrebe i želje muškaraca. “Problematične veze su više okrenute interesovanjima moćnijeg, vrlo često nenamerno,” piše Knadson-Martin za “Porodični proces”. Parovi su često uhvaćeni u borbi za moć, gde jedan uzaludno pokušava da utiče na drugog. Na taj način oni su zaglavljeni u raspravama, često vraćajući se iznova na jedan isti problem – neki eksperti smatraju pozitivnim znakom to što još uvek jedan od partnera nije do kraja žrtvovao sebe.

Knadson-Martin smatra da, uzajamni uticaji koji su veoma važni za ravnopravnost zavise od zajedničkog angažovanja. U svojim studijama procesa, ona je pronašala da svaki partner koji je svestan i zainteresovan za potrebe drugog partnera, dozvoljava da se drugi partner oseća bitnim i podržanim u vezi.

Partneri sa izgrađenim identitetima i vrednostima, otvaraju sebe za promene i prihvaju uticaj drugog. Takođe, osećaju se dovoljno sigurnim da partneru otkriju svoje najdublje misli, pokažu brigu, čak i da priznaju slabost, nesigurnost ili grešku. Zajednička ranjivost postaje znak, ulaganja sebe u vezu.

Ona takođe nalazi da je komunikacija ravnopravnih partnera neposrednija. Oni mogu direktno da kažu ono što žele. Ne koriste decu kao svoje glasnike. Ne provode sate posmatranjem parterovog raspoloženja pre nego što započnu neku temu.

Iza manipulacije

Direktni razgovori bitni su za podelu snaga, tvrdi relacioni terapeut Teri Ril iz Bostona. Ali za neke žene, to isprva može izgledati rizično – zahteva se odricanja jedinog oblika moći koje su one dugo upotrebljavale u praksi. “Indirektno korišćenje moći kroz manipulaciju je deo tradicionalne ženske uloge,” kaže Ril. “Muškarci ne vole da se njima manipuliše i to je jedan od nekoliko opravdanih razloga zbog kojih ne veruju ženama. To što žene koriste indirektnu moć jer im je direktna kroz istoriju onemogućena, ne čini to manje ružnim.” Postoji velika nagrada za direktnu komunikaciju, kaže Knadson-Martin, a to je povećanje bliskosti, što dalje dovodi do povećanja zadovoljstva vezom.

Ravnopravne veze imaju još jednu kritičnu osobinu – podeljene odgovornosti za samu vezu. Što više jednakosti u vezi, to više odgovornosti partneri osećaju da se ona održi ili vrati na pravi put. Najčešće, problematične heterosekusalne veze prolaze vrata odogovornosti i samo jedan od partnera – pogodite koji – pokušava da shvati šta se dešava. “Muškarci kažu da žele da veza funkcioniše, ali nisu internalizovali ideju da je i njihov zadatak da shvate kako da je očuvaju.”

giving_heartStefani Kunc kaže da je za stvaranje stvarno jednake veze potrebno da žene oslabe svoju kontrolu u korist – emocionalnog deljenja. Potreba za stalnim pokazivanjem osećanja kao znak bliskosti je striktno ženski pogled na bliskost.

Shvatanje intimnih odnosa kao deljenje osećanja, vodi poreklo iz rodne podele rada, koja je postojala u 19. veku. Tada su se muškarci oprobali u novom, bezličnom svetu trgovine, a žene ostajale kod kuće, kaže Kunc. “Ne shvatamo koliko je istražvanje osećanja zapravo nastalo iz ženske nemoći. Kao žene postale smo vešte u čitanju emocija drugih ljudi u našim životima, kao način da ih predvidimo ili usmerimo u drugom pravcu. I sada zahtevamo takvu vrstu bliskosti sa muškarcima, ne shvatajući da smo zauzele takav emocionalni stav upravo zbog toga što nismo imale moć da jednostavno kažemo ‘Hej, ja bih želela ovo da radim.’”

Potreba za previše razumevanja može da preoptereti parterski odnos, kaže Kunc. Ne mora svaki mali problem da se reši odmah sada. “Potcenili smo značaj neizgovorenih, praktičnih radnji”, a to je način na koji muškarci pristupaju ljubavi.

Afere: cena nejednakosti

Onaj koji koristi previše moći u vezi dobija bitku – ali gubi rat, kaže Teri Ril. On ima za cilj da probudi svest da se o vezama misli zdravije. “Niste iznad sistema. U njemu ste. Ako bacite đubre negde, svakako će završiti u vašim plućima. Isto tako ako jedan od partnera pobedi, a drugi izgubi, oboje gubite – zato što onaj koji je izgubio uvek natera pobednika da plati.”

Malteretiranje ne stvara ljubav. Ono izaziva ozlojađenost i mržnju, koji se prikazuju u pasivno-agresivnom ponašanju – tolerancijom na darežljivost, seksualnost, strast i na kraju na samu ljubav. Ril objašnjava: “Ljudi ne vole da budu kontrolisani. Pravo na moć je zapravo iluzija, ali neverovatno privlačna iluzija.”

Jealousy_by_hetherzOsim ako partner nije voljan da rizikuje vezu, neravnopravnost može direktno dovesti do afera ili do neke vrste izlaza koji ostavalja moćnijeg partnera da se češka po glavi od iznenađenja. Ril to naziva paradoks bliskosti. Da bismo održali zdravu bliskost, moramo biti voljni da rizikujemo vezu. Osoba sa manje moći mora da stekne dovoljno samopouzdanja da se suprostavi maltertiranju: ‘Neću voditi ljubav sa tobom ako se ponašaš na ovakav način prema meni’ ili ‘neću obavaljati tvoje poslove ako se ovako ponašaš prema meni. Sam pokupi svoj veš sa hemijskog’. Neophodno je da se podudara sa sopstvenim nezadovoljstvom, koje će privući pažnju druge osobe.”

Koliko god moć hranila ego, osećanje emocionalne nepovezanosti izaziva užasnu usamljenost. Tu leži problem. Moćna osoba će ponekad reći: “Ovaj brak je mrtav već godinama,” kaže Ril. I oni su u pravu. “Oni su na svoj račun izgradili ogorčenost kod partnera, koja je došla do tačke kada ne postoji nikakva strast u vezi. Ono što oni ne shvataju je da je to njihova krivica.”

Vrlo često, moćniji skliznu u veze sa strane – i osećaju se u potpunosti zadovoljnim dok to rade. Što su usamljeniji, to više krive partnera. I to im omogućava da misle da imaju pravo da pronađu nekog drugog, bilo da raskinu zbog drugog partnera ili da imaju aferu.

Ni podređenim partnerima usamljenost nije strana, ali redosled događaja može biti za nijansu drugačiji: ne osećaju toliko da imaju pravo da pronađu drugog, koliko im je potrebna pažnja. U bežanju od veze traži se rešenje za potrebe. Zato što partneri, uglavnom žene često ne žele da prekinu vezu, one počinju da na nekom drugom mestu traže prijatelje, intelekualnu stimulaciju i zabavu. Međutim, takva zamena ne funkcioniše baš dobro; usamljenost traži osetljivo ljudsko biće. U potrazi za takvim prelaze se granice.

Međutim, čak i žene imaju afere, nakon bezuspešnog pokušaja da privuku partnerovu pažnju, afere im omogućavaju da se osećaju moćno. Njihovi partneri mogu pokušati da ih vrate nazad u brak.

Moć sve menja

Poricanje partnerovog dostojanstva ima posledice ne samo po stabilnost veze i sreću već i po zdravlje.

Moć, kaže Dačer Keltner, psiholog sa Berklija, ima različite biološke korelate. “Nova moć nauke” vidi se u njegovom višedecenijskom istraživanju koje pokazuje da se “moćniji ljudi ponašaju kao pacijenti sa oštećenim frontalnim mozgom, stanjem koje izaziva preterano impulsvino i bezosećajno ponašanje.”

snowhitePosedovanje moći, menja onog ko je poseduje – najčešće nesvesno – pokretanjem motivacionog sistema, koji se nalazi na levoj strani frontalnog korteksa, uz pomoć neurotransmitera dopamina. To je automatski. Čini da moćni ljudi brzo reaguju, da uoče prilike za materijalne i socijalne nagrade poput hrane, novca, pažnje, seksa i odobravanja. Oni češće misle o seksu i flertuju veoma direktno. Loše se prilagođavaju drugima, obraćaju malo pažnje na tuđa osećanja i pogrešno procenjuju tuđe stavove, interesovanja i potrebe. Koga briga za učtivost, oni se ponašaju surovo, udovoljavajući svojim hirovima. “Moć,” kaže Keltner, “čini ljude da se ponašaju kao sociopate.”

Biološka suprotnost obeležava nemoćne. Njihov nedostatak moći aktivira u mozgu inhibitorni sistem, koji se nalazi na desnoj strani frontalnog korteksa, on usmerava pažnju na pretnju i kaznu i uključuje izbegavajuće ponašanje. On takođe širi negativna osećanja, pre svega anksioznost i depresiju, koja su simboli onih kojima je moć uskraćena. Ako osujećivanje identiteta nije dovoljno potresno, dodajte na to i nedostatak partnerovog saosećanja.

“Kad god neko podigne svoj glas,” kaže Harijet Lerner, autor klasika “Igre besa” i “Pravila braka”, “kad god se jedna osoba u vezi previše žrtvuje, ona oseti preveliki gubitak moći i to najčešće u vidu simptoma – postaje depresivna, anksiozna ili dobije migrene.” To ne mora uvek biti žena. “To može biti izvršni direktor kompanije, ako kada dođe kod kuće prećuti probleme, ukoliko govori sebi da to nije vredno svađe. Ljudi gube moć na različite načine i u različitim periodima veze.”

Jedna od posledica nedostatka moći, kaže Keltner, je to što vladajući strah sužava fokus na pretnje i čini nemoćne oduševljenim posmatračima onih koji imaju moć nad njima. Oni ih poznaju bolje, nego što moćni poznaju sebe. To je prirodna potreba za samoodržanjem.

Pod pritiskom dolazi do borbe za moć

Mladi parovi danas ulaze u brak očekujući ravnopravnost. Oba partnera očekuju da će raditi. Muškarci osećaju mnogo veću potrebu da se uključe u svakodnevni život svoje dece nego što su to radili njihovi očevi. U početku, u toku zabavljanja, očekuju da će deliti troškove.

Ali ideologija se pretvori u realnost kada dođu deca. Tada određivanja obaveza oko dece dovodi do nejednakosti, koja polako nagiza identitet i osećanje moći. “Žene obično postaju jedini roditelj koji menja svoj život zbog deteta. One gube spoljašnji uticaj, unutrašnji kao i spoljašnji osećaj onoga što jesu. Pošto gube moć kao individue, njihovi partneri moraju da vežbaju korišćenje prava na veto prilikom odlučivanja ili da budu kavaljeri i dođu na vreme za večeru,” ističe Švarc.

Dodatni problem jeste razlika u prihodima. Ona dovodi do toga da muškarci više odlučuju. “Ali to je više novčano pitanje, nego pitanje pola,” kaže Švarc.

U svakom slučaju, ideja i realnost o vezi kao najboljem prijateljstvu su zarđale. Unose ozlojađenost i bes. “To može ugroziti velikodušnost i dobrodušnost, ono što bi svaka osoba uradila za drugu, da učini da veza funkcioniše.” Često seks postaje sredstvo kažnjavanja ili nagrađivanja. Ali najčešće, jednom ravnopravni pratner sada ima ugrožen osećaj identiteta – ukoliko ne unese uobičajenu količinu sebe u spašavanje veze. Ovde dolaze na scenu šarm, lepota, socijalne veštine i fitnes. Oni direktno povećavaju moć, jer pokazuju da osoba može da funkcioniše i izvan veze.

Izbacivanje polnih uloga

Za 200 godina, kaže Gotman, “heteroseksualne veze će biti onde gde se danas nalaze homoseksualne.” To je dug period da se čeka na promenu, ali to podržava nalaz da su veze kod homoseksualnih partnera mnogo direktnije i ljubaznije od borbe za moći koja postoji u heteroseksualnim vezama.

gender20warUmesto da se oslanjaju na tradicionale uloge polova, homoseksualni mušakarci i žene, moraju da pronađu sopstveni način da podele poslove i donošenje odluka. Potreba da aktivno odluče ko šta radi dovodi do veće savesnosti, jednakosti i ravnopravnosti, čak i nakon što dobiju decu. Lezbejski roditelji (porodične obaveze među gej muškarcima su previše nove da bi prošle slične studije) su “mnogo više ravnopravniji u deljenju obaveza oko dece i donošenja odluka, nego heteroseksualni roditelji”, izveštavaju istraživači.

Najviše o tome govore rasprave. Homoseksualni muškarci i žene mnogo ravnopravnije rešavaju nesuglasice nego heterosekualni. Iznose problem manje surovo, ne napadaju partnera zbog narasle ozlojađenosti – to je najvažnija razlika, zato što se rasprave završavaju onako kako su i započele. Homoseksualni partneri su manje optužujući i unose više humora u svoje rasprave. Među njima postoji manje ratobornosti, manje dominacije, manje straha i manje žaljenja. Homoseksualni parovi pokazuju više nežnosti, bolje slušaju, i više razgovaraju. Njihova sposobnost da utiču jedno na drugo, održava rasprave pozitivnim. Rešavanje problema kod homoseksualnih partnera svodi se na dobar početak, zato što “ne postoji ništa što treba dešifrovati,” kaže Mark Meki, homoseksualac u dugoj vezi. “Niko ne treba upotrebi svu mentalnu energiju da otkrije šta drugi partner zaista misli. Svako razume tačno šta onaj drugi misli.” Tužna ironija je što veze homoseksualca nisu dugotrajne kao kod heteroseksualaca, verovatno zato što nisu imali istu socijalnu podršku da pokazuju svoju ljubav – sve do sad.

Gotman zaključuje da, heteroseksualni parovi mogu mnogo naučiti od homoseksualnih. U homosekusalnim vezama više brinu o pravednosti – i ponašaju se u skladu sa svojim brigama. Sve veze mogu imati koristi od prepoznavanja da su ljubav i moć, kao emocionalna materija ili antimaterija, ustvari suprotne strane. “Postoji rašireno shvatanje da biti voljen znači odreći se moći i obrnuto,” kaže Adam Kane, autor knjige “Moć i Ljubav”. “Onda birate partnera koji nadokanađuje nedostatke”, objašnjava Kane.

On tvrdi da kada se iskazuju pojedinačno, ljubav i moć se degenerišu. Nedostatak ljubavi okreće moć na lični interes; nedostatak moći čini ljubav osećajnijom i romatičnijom, zahtevajući spajanje i gubitak sebe. Zdravu vezu čine oba, i jedno i drugo, istovremeno – ljubav omogućava svakom od partnera da ostvari potpunog sebe. A takav rast omogućava im da postanu puni sebe. Moć nije dominacija nad drugima, već omogućavanje svakome da spozna sebe. “Ništa na svetu se ne bi desilo bez moći; to je životni pokretač. Ljubav omogućava moć.”

Elementi ravnopravnosti

 Pažnja. Oba partnera su emocionalno jednaka i podržavaju jedno drugog. Slušaju jedno drugog. I ulažu u vezu, odgovorni su za održavanje veze.

 Uticaj. Partneri su međusobno osetljivi na potrebe jedni drugih, posvećuju pažnju jedno drugome, razgovaraju i povezuju se. Svaki ima sposobnost da emocionalno utiče na onog drugog.

 Prijatnost. Iako se mogu desiti kratki trenuci kada će potrebe jednog partnera dobiti na važnosti, to se desi zajedničkim sporazumom; u dugoj vezi, oba partnera imaju uticaja i zajedno odlučuju.

 Poštovanje. Svaki od partnera se pozitivno odnosi prema drugom i drugog vidi kao vrednog divljenja, dostojnog dobrote i saradnje.

 Jastvo. Svaki partner zadržava pravog sebe, sposobnog da funkcioniše i van veze ukoliko je to neophodno, sposobnog da bude samostalna ličnost sa utvrđenim granicama koje odražavaju prave vrednosti.

4T9x8keTE Stanje. Oba partnera imaju istu slobodu da odrede i tvrde šta je bitno i da istaknu šta je na dnevnom redu veze. Oba partnera osećaju slobodu da imaju i iskažu svoje potrebe i ciljeve i da unesu čitavog sebe u vezu.

 Ranjivost. Svaki od partnera je spreman da prizna slabost, nesigurnost i greške.

 Pravičnost. U opažanju – određeno fleksibilnošću i responzivnošću – i ponašanjem, oba partnera osećaju da su kućni poslovi i obaveze podeljeni na način koji je dobar za pojedinačnu i zajedničku dobrobit.

 Rešavanje. Rasprave se mogu desiti i negativnost može eskalirati veoma brzo, ali partneri čine velike napore da smanje napetost kroz razgovor i uzajamno smirivanje, uzimajući time-out i izvinjavajući se za grubost, što je praćeno odbacivanjem odbarambenog stava i slušanjem šta druga strana ima da kaže.

 Dobrobit. Oba partnera čuvaju dobrobit drugog fizički, emocionalno i finansijski.

Autor: Hara Hestrof Marano
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.