Samopomoć – gde smo danas?

Kategorija: Psihosaveti

Sa pojavom modernih sredstava komunikacije, ali i popularizacijom psihologije kroz saznanja koja mogu u značajnoj meri poboljšati kvalitet ljudskog života, bavljenje psihologijom nije više rezervisano samo za kvalifikovane stručnjake u propisanim uslovima. Vremenom se pojavilo mnoštvo autora koji se u svojim radovima nisu obraćali samo naučnoj javnosti, već široj publici, koja je objavljivane stvari mogla nalaziti korisnim i primenljivim na svoj svakodnevni život. Danas je selfhelp (u prevodu: samopomoć) ogromna i razvijena oblast i, s obzirom na šarenolikost, samim tim i različit kvalitet svojih izdanja, privlači pažnju velikog broja ljudi.

Danas ne postoji knjižara u koju možete ući a da ne naiđete na neku od savetodavnih knjiga iz oblasti samopomoći. S druge strane, internet je prepun motivacionih postera, saveta “Kako da…”, do mere do koje se može reći da postoji čitava jedna subkulutra koja propagira samopomoć i pozitivan rast kroz individualnu samospoznaju.

Svi ovi izvori nude načine kako da, recimo, savladate tremu, kako da komunicirate sa suprotnim polom, na koji način da se oslobodite loših i samodestruktivnih navika, kako da pronađete ljubav, kako da “pročistite” svoje misli, kako da vaspitavate dete i mnoštvo drugih tema koje se obraćaju ljudima direktno i mogu uticati (i utiču) na njihove svakodnevne živote. Na ovaj način, svako može postati “stručnjak” za sebe – kroz čitanje i samospoznaju zaista možemo promeniti one aspekte svog ponašanja ili funkcionisanja koje ne nalazimo zadovoljavajućim. Ipak, to nije ni upola tako jednostavno kao što pojedine “instant” filozofije nude.

Da li nas je neko učio kako i kada da izrazimo svoja osećanja?

Jedna od brojnih pogodnih okolnosti za nastanak selfhelp mašinerije svakako jeste činjenica da se većina škola, širom planete, u programima formalnog obrazovanja ne bavi temama za čijim bavljenjem se sve više osvešćuje potreba – kao što su komunikacija, upravljanje emocijama, motivacija, rešavanje konflikata i tako dalje. Do sada je bavljenje ovim temama ostavljano u amanet roditeljima u toku procesa vaspitanja, ali činjenica je da ni roditelji često nemaju potrebna znanja niti veštine za ovakvu vrstu usmeravanja svoje dece. Pojedinci, tako, ukoliko ne izaberu da ovim temama bave u susretima sa svojim terapeutima ili trenerima (koučing), prepušteni su sami sebi, odnosno literaturi koja može da ponudi odgovore na pitanja čije odgovore nemaju, a potrebni su im.

Selfhelp – obmana ili lek?

Među stotinama knjiga koje izlaze svake godine, a nude savete i smernice za poboljšanje kvaliteta života, svakako ima i onih problematične upotrebne vrednosti. Masovna produkcija i predznak “pop”, preselile su samopomoć na jedan sasvim novi nivo, koji mnogi stručnjaci iz oblasti mentalne higijene smatraju devalvirajućim i površnim, što po izboru tema kojima se bave, što po pristupu izabranim problemima. Uprkos tome, ovakva izdanja danas se prodaju u basnoslovnim tiražima. Šta onda nije u redu?

Činjenica je da je ljudima potreban oslonac, a da često uspevaju da ga nađu upravo u ovakvoj vrsti štiva. Neko će, kao utehu, odabrati veru u Boga, neko će se posvetiti inspirativnom hobiju, a neko će odabrati čitanje, manje ili više lagane, literature koja bi mogla da ga ohrabri da se izbori sa problemom koji ga muči, da ga poduči kako da se odnosi prema sebi, ljudima, svojim ciljevima. Nema nikakve sumnje da se među ovakvim štivom nalaze i dela koja ne bi prošla recenziju bilo kog stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, ali postoji argument koji sve one koji se ne slažu sa popularnim selfhelpom momentalno ućutkava – to pomaže ljudima! Oni u tome nalaze smisao, utehu, nadu, motivaciju i što je najvažnije, veru.

Naš život – naša odgovornost

Bez obzira na to da li se radi o proučavanju Frojdove teorije nesvesnog ili o čitanju kako da odaberete kravatu kako biste ostavili dobar utisak – ako će vam bilo koja od ovih opcija zaista pomoći da spoznate sebe i unapredite svoj život – onda izbor literature i metoda zavisi isključivo od onoga ko ih bira i primenjuje, ali i snosi odgovornost za sve moguće posledice u uzbudljivoj “uradi sam” pustolovini po sopstvenoj psihi.

“Otišao sam u knjižaru i pitao prodavačicu: “Gde je odeljak sa knjigama o samopomoći?” Ona mi je rekla da, ako mi kaže, onda će moja potraga izgubiti svaku svrhu”.

― Džordž Karlin, američki komičar

Autor: Ina Poljak
Foto: Stocksnap

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *