Kako dodir majke utiče na razvoj mozga deteta?

Kategorija: Psihonauka

Pedesetih godina prošlog veka, američki psiholog Hari Harlou je u svojoj čuvenoj studiji pokazao da mladunčad rezus majmuna radije biraju žičanu surogat majku koja je prekrivena prijatnom tkaninom nego onu koja obezbeđuje mleko. Činilo se da rezultati studije pokazuju da je dodir ispunjen ljubavlju važniji čak i od hrane.

Otprilike u isto vreme, britanski psihoanalitičar Džon Boulbi prikupljao je dokaze o tome kako ljudske bebe lišene kontakta sa majkom često razvijaju psihološke probleme. Danas je ova linija istraživanja ušla u eru neuronauka sa studijom u časopisu Cerebral Cortex koja tvrdi da deca majki koje imaju više fizičkog kontakta sa svojom decom imaju razvijeniji socijalni mozak.

Džens Brauer i njegove kolege snimale su 43 dijade majka-dete dok su sedeli na kauču i igrali se sa Playmobil Farm-om. Majke su znale da se situacija snima, ali nisu znale cilj studije. Bilo je 24 dečaka i 19 devojčica, a njihov prosečni uzrast bio je 5,5 godina. Istraživači su zatim pregledali video zapise i prebrojali svaku priliku u kojoj su majke dodirnule svoje dete ili obratno. Konačno, u toku naredne dve nedelje, istraživači su skenirali mozak svakog deteta dok su ona ležala što su mirnije mogla i gledala u skrinsejver sa lava lampom (tehnika odslikavanja mozga koja se sprovodi u stanju mirovanja, eng. resting state scan).

Istraživače je posebno zanimao nivo moždane aktivnosti za vreme mirovanja u mreži oblasti za koje se zna da su povezane sa funkcijama kao što su empatija i razmišljanje o mentalnim stanjima drugih, i koje se nekada nazivaju „socijalnim mozgom”. Pronađeno je da su deca koju su majke više dodirivale u desetominutnoj seansi igre imala veću aktivnost u mirovanju u „socijalnom” mozgu, posebno u desnom superiornom temporalnom sulkusu (STS). Deca koja su više dodirivana takođe su pokazala veću povezanost između različitih funkcionalnih čvorova unutar socijalnog mozga, kao, na primer, između STS-a i inferiornog frontalnog girusa i leve insule.

Deca koju su majke više dodirivale takođe su obično više dodirivala svoje majke, ali veze između majčinog dodira i moždane aktivnosti dece ostaju značajne i kada se ovaj obratni uticaj uzme u obzir.

Prethodna istraživanja pronašla su da je veća aktivnost u mirovanju u socijalnom mozgu osobe povezana sa njenim socijalnim i emotivnim sposobnostima, kao što je sposobnost da se sagleda perspektiva druge osobe. Na osnovu ovoga, istraživači su istakli da se može pretpostaviti da deca koju su majke više dodirivale spremnije aktiviraju komponente socijalnog mozga zadužene za mentalizaciju, i da je, možda, njihovo interesovanje za mentalna stanja drugih veće nego kod dece koju su majke manje dodirivale.

Istraživanje ima neka ozbiljna ograničenja, od kojih je najočiglednije, što i autori ističu, to da su rezultati korelacioni, tako da je moguće da nepoznati faktori leže u osnovi razlika u količini dodira majke i razvoja mozga dece. Na primer, moguće je da su neke majke angažovanije na više nivoa, uključujući i to da više pričaju sa svojom decom. Takve majke mogu i više dodirivati svoju decu, ali može biti, na primer, da je način na koji razgovaraju sa njima odgovoran za razlike u moždanoj aktivnosti. Još jedan važan faktor, koji istraživači nisu spomenuli, jesu potencijalni genetski efekti. Isti geni koji podstiču taktilno ponašanje kod majki mogu da se prenesu na njihovu decu, podstičući kod njih razvoj mozga. Takođe je važno uočiti da ostaje da se vidi da li će se slični rezultati dobiti za različite količine dodirivanja od strane oca ili staratelja.

I pored ovih zamerki, Brauer i njegovi saradnici apeluju da njihove rezultate razmotrimo u svetlu istraživanja na životinjama u kojima je moguće eksperimentalno kontrolisati količine majčinskog dodira kojima su izložene različite pojedinačne životinje. Ovo je pokazalo da je veći nivo majčinskog dodira povezan sa važnim promenama u mozgu kod pacova, kao što je način na koji njihovi mozgovi reaguju na stres, i da pacovi odgajani sa više dodira i sami više dodiruju svoje potomke. „U konteksu ovog rada onda nije nerazumno pretpostaviti potencijalnu uzročnu ulogu dodira na ljudski razvoj”, kažu istraživači.

Reference:

Brauer, J., Xiao, Y., Poulain, T., Friederici, A., & Schirmer, A. (2016). Frequency of Maternal Touch Predicts Resting Activity and Connectivity of the Developing Social Brain Cerebral Cortex, 26 (8), 3544-3552 DOI: 10.1093/cercor/bhw137

Autor: Kristijan Džeret

Izvor: The British Psychological Society (BPS) Research Digest

Prevod i adaptacija: Bojana Većkalov

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *