Kako nastaju poremećaji ličnosti?

Kategorija: Psihonauka

licnost 0

Kao jedan od osnovnih pojmova psihologije, ličnost budi interesovanje kako kod naučnika tako i kod laika. Oblast psihologije ličnosti obiluje različitim teorijskim modelima i definicijama. Upravo to ukazuje na kompleksnost pojma ličnosti.

Tokom dužeg niza godina različiti autori pokušavali su dati odgovarajuću definiciju ličnosti, pa tako danas postoji više desetina definicija. Svaka od njih obuhvata samo određen aspekt ličnosti. Međutim, uprkos raznovrsnosti definicija, može se reći da ličnost predstavlja doživljaj istovetnosti, nepromenljivosti osobe, bez obzira na okolnosti i vreme u kom se nalazi.

Pod ličnošću se, dakle, podrazumeva relativno integrisan skup psihičkih osobina, koji određuje kako ponašanje osobe tako i njene doživljaje. Pojam ličnosti se odnosi i na dinamičku strukturu koju čini sistem međusobno povezanih crta, motiva, vrednosti i stavova. Sve osobine koje pojedinac poseduje i svi psihički procesi koji se u njemu i oko njega manifestuju međusobno su povezani u određen sistem i usmereni su prema određenim ciljevima. Osobine se mogu kombinovati na različite načine, pa tako ne možemo sresti dve osobe koje imaju identičan sklop osobina. Takođe, kod različitih osoba se iste osobine ispoljavaju u različitom stepenu. Ovo dovodi do toga da je sklop osobina jedinstven i neponovljiv.

Jedna od najistaknutijih definicija ličnosti jeste definicija Gordona Olporta, koja glasi:

“Ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i njen karakterističan način mišljenja“.

Dakle, ličnost pojedinca dolazi do izražaja u doslednosti, jedinstvenosti i osobenosti ponašanja.

Ako sve ovo uzmemo u obzir, kako onda dolazi do poremećaja ličnosti? Kako neki ljudi jednostavno odstupaju od „norme“ i šta poremećaj ličnosti zapravo predstavlja? Naime, poremećaj ličnosti se definiše kao karakterističan i trajan obrazac ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ovakve devijacije se obično javljaju u sferi volje, nagona i emocija.

Dakle, poremećaj ličnosti ne predstavlja bolest već jedno stanje, hroničnu maladaptaciju: neprilagođenost svakodnevnim uslovima života, neprilagođenost u interpersonalnim odnosima kao i postojanje disfunkcionalnih stavova i ponašanja. Posledice koje osoba sa poremećajem oseća obično su vezane za interpersonalne relacije. Naime, kruti obrasci ponašanja ovih osoba otežavaju njihovu adaptaciju na različite situacije. Kao posledica, njima bliske osobe prilagođavaju se njima što stvara napetost u datim međuljudskim odnosima, u porodici, na radnom mestu. U isto vreme ako se drugi ljudi ne prilagođavaju ovim osobama one mogu postati ljute, frustrirane čime se zatvara začarani krug interakcija u kome osobe sa poremećajem istrajavaju u svojim maladaptivim obrascima ponašanja.

licnostSam koren poremećaja može se potražiti u životnim istorijama ljudi sa određenim poremećajem ličnosti. Interakcija nasleđa, ranih životnih iskustava kao i sredinskih uslova navode se kao glavni uzrok nastanka poremećaja. Tako, istraživanja pokazuju da ukoliko kod roditelja postoji određen poremećaj ličnosti, dete ima značajnu dispoziciju da razvije isti poremećaj ličnosti. S druge strane, a u prilog psihosocijalnim uzorcima nastanka poremećaja, mogu se navesti činjenice da je veći stepen učestalosti poremećaja ličnosti kod osoba koje su odrasle u nepotpunim porodicama, bile često fizički kažnjavane ili jednostavno, afektivno zanemarivane od strane roditelja. Evidentno je, dakle, da su disfunkcionalne porodice, disfunkcionalni porodični odnosi, pogodno tlo za nastanak i razvoj poremećaja ličnosti.

Iako je uzrok nastanka poremećaja u ranom detinjstvu, do samog razvoja poremećaja kao i njegove dijagnostike dolazi tek u adolescenciji, pa i kasnije tokom života. Postoje, naravno, slučajevi u kojima se simptomi poremećaja mogu primetiti već u detinjstvu u vidu nemira ili poremećaja pažnje, ali se tada klasifikuju kao poremećaji ponašanja.

DSM-IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition) klasifikuje poremećaje ličnosti u 3 veće grupe.

 Grupa A uključuje paranoidni, shizotipni i shizoidni poremećaj ličnosti.

 Grupa B uključuje histrionični poremećaj ličnosti, narcisoidni, antisocijalne poremećaje  i granični poremećaj ličnosti.

 Grupa C uključuje zavisni, izbegavajući poremećaj ličnosti i opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti.

Danas se procenjuje da se procenat osoba sa poremećajem ličnosti kreće od 6% do 10% u opštoj populaciji (procenat muškaraca sa poremećajem ličnosti je veći u odnosu na procenat žena). Međutim, ovaj nalaz treba uzeti sa rezervom jer dosta slučajeva nije evidentirano. Zašto? Iz jednog jednostavnog razloga, a to je da te osobe ne primećuju svoju disfunkcionalnost, te da im, kao takvima, nije potrebna terapijska podrška. Onda kada se poremećaj zakomplikuje sukobom sa zakonom, zavisnošću od psihoaktivnih supstanci, dekompenzacijom ili drugim mentalim poremećajem, tek tada može se doći do saznanja da je u osnovi navedenih komplikacija zapravo, poremećaj ličnosti. U većini ostalih slučajeva, ne javljaju se za pomoć, a zbog neobičnosti ili neuklapanja u okvire sredine u kojoj su bivaju proglašeni za čudake, ekscentrike, kojih oko nas, kao što i sami znamo, i nije tako mali broj.

Literatura:

1. Janković, N., Jovanović, A. (2006) Ličnost od normalnosti do abnormalnosti. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju.

2. Kaličanin, P. (1997) Psihijatrija: dijagnostičko-terapijski priručnik. Beograd: Tehnis.

3. Kaplan, H., Sadock, B. (1997) Priručnik kliničke psihijatrije. Zagreb: Naklada Slap.

4. Kapor, G. (1980) Psihopatije ili poremećaji ličnosti. Beograd: Naučna knjiga.

5. Milon, T. (1973) Theories of psychopathology and personality. Saunders: Philadelphia.

Autor: Aleksandra Malenović

Comments

comments

7 Comments

  1. Da li je moguce da neko istovremeno ima poremecaje iz sve tri grupe (primer paranoidni, narcisoidni i okp)?

  2. Aleksandra kaže

    Da, Moguce je da ima elemenata razlicitih poremecaja licnosti, kada se ne moze odrediti koji je dominantan. Tada se govori o mesovitom poremecaju strukture licnosti, S druge strane, ne mora da bude rec o poremecaju licnosti vec samo o specificnom sklopu odredjenih crta licnosti.

  3. S . kaže

    Godinama su doktori govorili da mi je dijagnza F40,sto je I logicno jer su svi simptomi jasni.Tek sad,kad sam bila prinudjena da promijenim doktora,odmah je promijenila dijagnozu na F40/60. Preko dana sam od osobe koja pati od panicne anksioznosti dobila ovu-poremecaja licnosti .Procitala sam dosta o tome I ne pronalazim sebe u tome .Pokusala je I sa novim lijekom koji mi je samo skodio te sam ga odmah ostavila .Medjutim ona je istrajna u svom misljenju jer,kako tvrdi,obicna anxioznost ne moze tek tako dugo trajati I postoji veci razlog .Za razliku od ostalih psihijatara ne osvrce se puno na ono sto joj se kaze I uporna je u svom misljenju .Zanima me Vase misljenje ! Unaprijed hvala !

    • Poštovana, mi ni na koji način ne možemo da dajemo, procenjujemo ili komentarišemo postavljenu dijagnozu, jer je to ovim putem ne samo nemoguće, već bi bilo i vrlo neetično. Međutim, ono što mogu da Vam sa stoprocentnom sigurnošću kažem jeste da ne treba da odustajete od ideje da pronađete psihijatra koji će Vas saslušati, pomoći Vam i uzeti u obzir ono što mu/joj govorite. Nemojte se zaustavljati dok ne pronađete takvog! Tako da je moje mišljenje da, ako niste zadovoljni psihijatrom, istog možete i treba da promenite. Veliki pozdrav!

      Ina

  4. Bojana kaže

    Zanima me, da li poremecaj ličnosti iz grupe B Narcisiodnost,može da se izlijeci? Hvala

  5. Imam 15 godina i do sada sam se ponasala skroz normlno… Ali od jula ove godine krenula je da mi pada glava, doktori kazu da je to posledica stresa ali da sto vise vremena prolazi to postaje bolest. Imam dijagnozu F. 44.3. Mozete li da mi pojasnite sta ova dijagnoza znaci jer doktor nije dao obrazlozenje…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *