„Funkcionalna” depresija iz prvog lica

Kategorija: Psihopriča

Ako ste ikada bili depresivni, sigurno dobro znate svoj najgori trenutak, onaj kada ste dotakli dno. Neki su do tog dna padali i više puta. Ponekad se osećamo kao da smo uvek na dnu bunara i molimo da nas neko izvuče napolje. Zbog takvih situacija nekada i ne uviđamo da smo depresivni, jer nismo toliko depresivni. Ne osećamo se kao da smo na dnu bunara, tako da nam ova „funkcionalna“ depresija i ne liči na depresiju.

Trenuci kada dotaknemo dno ostaju nam urezani u sećanju. I kada na snagu stupi funkcionalna depresija, posebno ukoliko se javlja u vidu konstantno niskog raspoloženja, poput distimije, često i ne shvatamo šta se dešava. Mislimo da je to normalno – iako to ipak nije „normalno“. Često se maskira kao „OK sam“ ili „dobro sam“, a zapravo je u pitanju depresija slabijeg intenziteta.

Kada imate funkcionalnu depresiju čini vam se kao da ne postoji dovoljno kafe na svetu koja bi vas ujutru probudila. Čini vam se se kao da se nikada nećete naspavati i prestati da budete iscrpljeni. Kada imate funkcionalnu depresiju govorite ljudima da ste OK, skrivajući činjenicu da ipak postoji nešto što nije OK. Govorite da je sve u redu, iako zapravo nije.

Kada imate funkcionalnu depresiju sređujete sebe, ali sa teškom mukom. Funkcionalna depresija čini da sve što radite, radite usporeno. Idete na posao svaki dan, ali kasnite nekoliko minuta. Nestrpljivo lupkate prstima po stolu, brojeći minute kada ćete otići kući. Započinjete radni dan, isčekujući da što pre prođe, taj dan se sastoji od besposlenog prolaska vremena. Čekate magičnih sat vremena pauze za ručak, a nakon toga odbrojavate do narednog perioda kada ćete ići na pauzu.

U nekom trenutku sam svojim cimerima rekla da je ovo stanje depresije niskog intenziteta deo mog života, da nikada neće proći. Međutim, jednog dana, nakon male promene lekova i nekih promena u stilu života, odjednom sam prestala da se osećam depresivno. Odjednom mi je bilo lakše, osećala sam se slobodno – usuđujem se da kažem da sam bila nasmejana.

Depresija ne mora da bude deo vašeg života

Pomislili biste da ću vam nakon svih članaka koje sam pisala o psihičkim poremećajima preporučiti lekove. Međutim, za ovakvu vrstu depresije, koja pogađa milione ljudi, bez njihovog znanja, predlažem vežbanje, koje se u mom slučaju pokazalo efikasnim.

Funkcionalna depresija, ponekad zaista može zahtevati i lekove, ali često se može lečiti samo životnim promenama, psihoterapijom i mojim omiljenim melemom – sunčevom svetlošću. (Preporuka: obavezno pre svega posetite lekara da biste isključili medicinske probleme.)

Možda mislite da sam smešna što preporučujem sunčevu svetlost kao lek. Međutim, sunce obezbeđuje veoma važane sastojke u našem telu, posebno vitamin D, koji je koristan za poboljšanje raspoloženja i podizanje energije. Plus, priroda je lepa sama po sebi čak i kada vremenske prilike nisu, vreme provedeno u prirodi prija vašem telu i duši.

Ne morate da živite sa funkcionalnom depresijom. Videćete da je makar i sa malo osmeha život dosta lakši, a osmeh se može proizvesti sa jako malo truda.

Depresija nije izbor – to je bolest. Psihički poremećaj. Posebno za one od nas koji su iskusili ozbiljnu, životno ugrožavajuću depresivnu epizodu, ovo treba da služi kao podsetnik da depresija ne mora uvek da izgleda tako. Može biti mnogo slabija, ali sa velikim uticajem na naš život.

Za sve one ljude koji idu iz dana u dan, pokušavajući da prežive, a koji ne shvataju da su depresivni – možda mislite da je to sve „normalno“ i da je tako kako je – ALI ne mora biti tako.

Život je pun radosti. Život je prelep. Da, ponekad je i težak. U stvari, često je težak, ali to ne znači da nema lepote u njemu. Moram proći kroz loše da bismo cenili dobro. A dobro postoji, ono je svuda oko nas. Pronađite dobro. Čak iako je to samo trenutak u prethodno užasnom danu, pronađite ga.

Ukoliko se i vi, kao i ja borite sa funkcionalnom depresijom i niskim samopouzdanjem, pokušajte da svakog dana napravite listu zahvalnosti. Pa makar na njoj bilo samo tri stvari. Onda pokušajte da napišete 5, pa zatim 10, a onda pokušajte da napišete što više možete svakog dana. Pronađite mantru koju ćete ponavljati sebi.

Osvešćivanjem dobrih stvari koje imamo u životu možemo promeniti svoju perspektivu o tome kakav je život. To nam može pomoći da sklonimo oblake koje stoje nad nama iz dana u dan.

Znam da sve ovo zvuči kao glupost. Pogledajte ovu devojku, govori o suncu i zahvalnosti. Ali kao neko ko ima bipolarni poremećaj, kao neko ko je bio hospitalizovan zbog suicidalnosti i kao neko ko je sve to prošao, ja verujem i znam da su ovi saveti korisni. Meni su bili korisni. Meni su i dalje potrebni lekovi, ali samo za one dane i trenutke kada sam malo „pokisla“. Pokušavam i podižem sebe na načine o kojima sam prethodno pisala.

Ne pomažu uvek. U početku vam se može činiti kao da ne pomažu, ali morate se boriti sa svojim mislima svakog trenutka kako biste suzbili one negativne. To je obična i jednostavna kognitivna terapija – imate lošu misao, proverite da li je ispravna ili pogrešna, a onda joj suprotstavite tačnu.

Ako naučite da to uradite, ako naučite da odgovorite glasovima u svojoj glavi, otvoriće vam se čitav spektar novih mogućnosti. I što je najvažnije, budite dobri prema sebi, kao što biste bili prema nekom od svojih najbližih da oni imaju sličnih problema. Da, teško je. Ali mi smo svoji najgori kritičari. Nemojte govoriti sebi ono što ne biste rekli sebi kao petogodišnjaku.

Odgovarajte glasovima. Tražite dobre stvari. Budite zahvalni. Budite dobri prema sebi kao što biste bili prema drugima.

Autor: Kejltin Kalustian

Izvor: The Mighty

Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *