Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?

Kategorija: Psihopriča

Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.

Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.

Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.

Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.

Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.

Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.

Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.

Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.

Život ume da bude težak

Nesrećne ljubavi su tužne. Porodice dožive krizne događaje, a daljina nas može slomiti. Ali vreme je konstanta i ono ne treba da bude teško.

Vreme nam daje upravo to: vreme.

Vreme da nađemo ono što nas raduje i da otkrijemo strasti koje nam mogu pomoći da se suočavamo sa usponima i padovima.

Šta radimo dok vreme prolazi je pod našom kontrolom i to treba da shvatimo ozbiljno. Sada treba da uradimo nešto kako bismo se suočili sa teretom koji nosimo od detinjstva i sada treba da iskoristimo vreme kako bismo izrasli u odgovorne, brižne i saosećajne stanovnike ove planete.

Hajde da donesemo odluku da nam je potrebna pomoć

Ovo je prvi korak ka promeni, bilo da smo sami razmišljali o tome ili da nam je neko sugerisao da potražimo stručnu pomoć. Drugi korak je da konačno uzmemo bol u svoje ruke.

Neće vreme, nego ćemo mi izlečiti sebe – izborima, odlukama i vežbom. Na nama je da odlučimo da li ćemo dopustiti neuspehu da nas uništi i događajima da nam pokvare dan.

Hajde da svesno donesemo nove i dobre izbore.

Ono što dajemo to i unosimo u naš život

Postajemo sami ono što pružamo okolini. Možemo da procvetamo ili da uvenemo, a izbor je samo na nama.

Naša putovanja nisu laka, ali smo do sad uzimali vreme zdravo za gotovo. Hajde da odlučimo da od sad potražimo pomoć.

Birajmo da budemo srećni jer naša talentovana, brižna i ponizna duša može biti povređena ako dozvolimo da bol nastavi da prekriva njen prirodni sjaj.

Vreme je da otpustimo, dopustimo i konačno – ozdravimo.

Autor: Stefani Nemčik

Izvor: Elephant Journal

Prevod i adaptacija: Martina Fačara

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.