Da li redovno ustajete u gradskom prevozu kako bi stariji ljudi mogli da sednu? Da li ih propuštate u redu u pošti? Da li ste nekoj baki pomogli da odnese stvari sa pijace do kuće? Zašto to radite?
Određene društvene i kulturne norme nam nalažu da pomognemo onima koji deluju slabo, manje sposobno da izdrže svakodnevne poteškoće. Deca, ali i stari ljudi se najčešće vide kao takvi – slabi i sa umanjenim sposobnostima. Vrlo često smatramo da su im opale i mentalne, a ne samo fizičke sposobnosti. Očekujemo da su lošeg zdravlja, da nemaju prijatelje, da sporo prihvataju promene…
Istina je da ništa od ovoga ne mora biti tačno. Održavanje ovih negativnih stavova i diskriminativna ponašanja u vezi sa njima poznata su kao ejdžizam (ageism). Verovatno vam je poznato da postoje i takozvane pozitivne diskriminacije i ustajanje u gradskom prevozu bi mogao biti primer toga, ali mnogo su češće i pogubnije situacije u kojima su stari negativno diskriminisani. Dodatna nevolja sa ejdžizmom leži u tome što se ne opaža kao oblik diskriminacije, a jedno od objašnjenja koje se nudi za ovu pojavu je da su predrasude u vezi sa godinama u mnogo većoj meri institucionalizovane u odnosu na predrasude u vezi sa polom i rasom. Zbog toga ljudi i ne primećuju diskriminativno ponašanje prema starima kada se desi.
Istraživanje diskriminacije starijih lica počelo je prilično kasno, krajem šezdesetih, ali je do danas sproveden veliki broj studija. Ejdžizam utiče na političke, ekonomske i pravne aspekte čovekovog života, ali su najispitivanije posledice koje ejdžizam ima po mentalno zdravlje starijih ljudi, kao i njihovu zapošljivost.
Pokazalo se, recimo, da mlađi ljudi u Kini imaju prilično negativan stav prema starim licima (za razliku od stanovnika Koreje, Japana i Filipina), a stara lica ovakve stavove internalizuju i posledično su skloniji depresiji i doživljaju sebe kao tereta za porodicu. Istraživanje u Južnoj Americi otkrilo je povezanost negativnih stavova prema starim licima i straha od starenja. Posebno anksiozni u vezi sa starenjem bili su oni koji su očekivali odsustvo podrške u godinama koje dolaze. Jedna anketa sprovedena na teritoriji čak 28 zemalja (većinom članica Evropske unije, ali i Izraela, Turske, Rusije i Ukrajine) navodi, između ostalog, da i pozitivna diskriminacija može imati svojih negativnih posledica. Evropljani starije ljude opažaju kao toplije, ali i kao manje sposobne za rad i potencijalni teret za zdravstveni i ekonomski sistem. Doživljaj starijih lica kao toplih i bezopasnih može negativno uticati na samopouzdanje i radne performanse starijih ljudi.
Možda najgoru posledicu negativne diskriminacije starih predstavlja pojava začaranog kruga koji vodi ka stvarnom fizičkom i mentalnom propadanju starih. Naime, stari ljudi neretko usvajaju negativne stavove o sebi, konformiraju se sa društvom kome pripadaju, preuzimaju ulogu koju im je to isto društvo dodelilo. A to je uloga neaktivnih, pasivnih i zavisnih lica. Društvo ne očekuje da su stari fizički aktivni, seksualno aktivni, društveni, kreativni i produktivni. Konformiranjem sa ovakvim očekivanjima, stari ljudi izbegavaju aktivnosti u kojima bi bili suprotno od onoga što društvo očekuje (koliko puta ste čuli „Ne priliči njegovim godinama”). Neaktiviranjem na bilo koji način, sposobnost starih da budu aktivni, kreativni i produktivni opada. Usvojeni negativni stavovi o sebi zapravo vode bržem propadanju organizma. Neka istraživanja su čak pokazala da stari ljudi koji su usvojili negativne stavove o svojim sposobnostima u poznim godinama, kraće i žive.
Ejdžizam je veliki socijalni problem na koji je konstantno potrebno skretati pažnju. Ne samo zbog činjenice da ga često previđamo, već i zbog činjenice da je sve veći udeo starih u stanovništvu. A i ne zaboravimo, svi ćemo jednog dana završiti u kategoriji starih lica.
Dakle ako vaš deka slabije čuje, ne znači da više ne ume da igra šah. I da, moguće je da ona sedamdesetogodišnja komšinica ide na jogu (a i za vas je super bi bilo super da joj se pridružite). Postoje stogodišnjaci koji voze. A na novosadskom Štrandu su leti najbolji plesači upravo penzioneri!
Reference:
Abrams, D., Russell, P. S., Vauclair, M., & Swift, H. J. (2011). Ageism in Europe: Findings from the European social survey.
Levy, S. R., Lytle, A., & Macdonald, J. L. (2016). Aging and Stereotyping. Preuzeto 14. juna 2018, sa https://www.psychologytoday.com/us/blog/sound-science-sound-policy/201605/aging-and-stereotyping
Nelson, T. D. (2016). The age of ageism. Journal of social issues, 72(1), 191-198.
Palmore, E. (1999). Ageism: Negative and positive. Springer Publishing Company.
Autor: Jelena Milošević
