Zašto je nekim ljudima teško da odrede šta je levo, a šta desno? (I zašto je to toliko važno?)

Kategorija: Psihonauka

levo desno

Da li vam je ponekad teško da odredite šta je levo, a šta desno? Na primer, na času ste vožnje i instruktor vam kaže da skrenete levo, a vi zastanete kako biste se setili u kom smeru je levo. Ako jeste, ne brinite, niste sami – značajan procenat stanovištva ima poteškoća u razlikovanju levog i desnog.

Razlikovanje levo-desno je složeni neuropsihološki proces, koji uključuje nekoliko viših neuroloških funkcija poput, sposobnosti za integraciju senzornih i vizuelnih informacija, jezičkih funkcija i pamćenja. Za neke osobe je to “prosto kao pasulj”, dok drugima predstavlja pravi izazov. Ovde možete uraditi test ukoliko želite da proverite koliko vam dobro ide.

Jedan od čestih problema u zdravstvu je to što je lekarova ili sestrina desna strana, leva strana pacijenta, kada se nalaze licem u lice. Dakle, tačno razlikovanje levo-desno na pacijentu uključuje i vizuospacijalnu funkciju za mentalno rotiranje slika.

Nerazlikovanje dovodi do grešaka koje su se mogle izbeći

Teško da je kraj sveta ako na putovanje krenete u pogrešnom smeru, međutim, mnogo je situacija gde mešanje strana može imati katastrofalne posledice. Jedna od najtragičnijih grešaka u medicini je, na primer, kada hirurg operiše pogrešnu stranu pacijenta: odstrani pogrešan bubreg ili amputira pogrešnu nogu. Iako postoje sistemi i provere koji služe da predvide i umanje ove vrste posledica, kada se one dogode, osnovni uzrok je najčešće ljudska greška.

Greška je prirodna osobina ljudskog ponašanja – ponekad jednostavno loše shvatimo stvari – međutim, greške u razlikovanju levog i desnog su više od jednokratne slučajnosti. Dokazi pokazuju da je nerazlikovanje strana češće kod žena i da je kod muškaraca razvijenija vizuospacijalna funkcija.

Efekat odvlačenja pažnje

Razlikovanje levog i desnog se nikada ne javlja izolovano. Bolnice i druge zdravstevene ustanove su složena i užurbana mesta. Doktori su često ometeni dok rade; primaju telefonske pozive, srčani monitori stalno pište, kolege, pacijenti i njihova rodbina stalno nešto zapitkuju – kliničko okruženje može biti puno izazova.

Ispitivali smo uticaj takvih “ometača” na sposobnost sudenata medicine da tačno procene šta je levo, a šta desno. Ispitali smo 234 studenata. Za vreme objektivnog ispitivanja njihove sposobnosti razlikovanja levog i desnog, stalno smo ih prekidali, pitajući ih klinička pitanja i puštajući im zvukove buke u bolnici.

Naša otkrića su zapanjujuća. Čak je i pozadinska buka bolničkog okruženja bila dovoljna da omete neke studente kada je trebalo da odluče između levog i desnog. Postavljanje niza pitanja kada je trebalo da odvoje levo od desnog imalo je još većeg uticaja. Efekat odvlačenja pažnje bio je veći kod starijih i studenata ženskog pola.

Sposobnost osobe da sama odredi koliko dobro razlikuje levo od desnog vrlo je neprecizna. Mnogo studenata je mislio da im dobro ide razlikovanje strana, međutim, objektivno merenje pokazalo je da i nisu toliko dobri.

Tehnike prevazilaženja

Osobe koji imaju problema u razlikovanju levog i desnog često razvijaju sopstvene tehinke – na primer, stavljaju levi palac pod pravim ulogom u odnosu na kažiprst kako bi napravili slovo “L”, što označava levu stranu. Međutim, pokazalo se da i ove tehnike nisu toliko precizne i ne uspevaju da reše problem u svim slučajevima.

U zdravstvu, obuka – koja počinje na osnovnim studijama – ima za cilj da kod studenata osvesti sve kritične situacije u kojima će se od njih tražiti da razlikuju levo i desno, kao i da im pokaže kakav uticaj “ometači” mogu imati na donošenje te odluke. Ideja je da se razviju strategije za smanjenje situacija koje izazivaju greške i podigne svest sudenata i profesora o tome da su neke osobe sklonije greškama prilikom razlikovanja levog i desnog.

levo ili desno

Pošto osobe “pod rizikom” često ne znaju da imaju problem, testiranje sposobnosti razlikovanja strana – na primer, online psihometrijskim testom – trebalo bi biti ponuđeno studentima kako bi to proverili. Studenti koji otkriju da imaju poteškoća u donošenju ovih odluka, bar će biti svesni ovog nedostatka i moći će da dodatno obrate pažnju u kritičnim situacijama.

Smanjenje “ometača” je takođe veoma značajno. Za vreme kritične faze leta, piloti moraju ostati izvan svih nebitnih razgovora, kako bi izbegli nepotrebna ometanja. Takva pravila iz kokpita i druge strategije trebalo bi primeniti i u zdravstvu.

Autor: Žerard Gormli
Izvor: Psypost
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *