Mnogi od nas sebi postavljaju čuveno pitanje „Ko sam ja?”. Ovo pitanje pretpostavlja postojanje tačnog odgovora, kao da bi naš identitet trebalo da bude – ili mogao da bude – redukovan na definitivan opis. Ljudi koji sebi postavljaju ovo pitanje često se bore sa pronalaskom smisla svog postojanja i tragaju za konkretnim odgovorom. Paradoks je u tome da što smo skloniji da tragamo za opipljivijim osećajem toga ko smo, postajemo ranjiviji. Dakle, pitanje ko smo mi je pogrešno pitanje. Umesto njega, bolje bi bilo da mislimo na temu „Kako bih voleo/la da živim svoj život?”. Prvo pitanje fokusira se na definitivno stanje, dok drugo pitanje podrazumeva da život posmatramo kao tok, kao proces postajanja.

Pročitaj ceo tekst