Društvene mreže postale su svakodnevni deo života ogromnog broja ljudi, a među njima definitivno prednjači Facebook. On se već neko vreme nalazi pod lupom istraživača, a s obzirom da predstavlja odličan poligon za ispitivanje ljudskog ponašanja i svega onoga što iza njega stoji, to onda nije iznenađujuće.
Možda ste mislili da ste jedini ili retki primerak osobe sa ovakvim problemom, ali iz ugla psihoterapije ovo je jedan od čestih problema zbog kojih se ljudi javljaju za pomoć. Među njima je najveći broj mladih, naročito adolescenata kojima je integracija u društvo vršnjaka i utisak koji tamo ostvaruju često najbitnija stvar na svetu.
Pročitaj ceo tekst
Nikada nisam uzeo slobodan dan tokom svojih dvadesetih. Ni jedan jedini. Znam šta ste pomislili, ali kad to izgovara Bil Gejts, percepcija se dramatično menja. Njemu se isplatilo sve u šta je ulagao tih godina u Majkrosoftu - u početku je radio bukvalno sve poslove, a lično je pregledao svaki kod i pisao ga ponovo, ako je zatrebalo. Zašto? Osim što je rastao u fanatično takmičarskoj porodici, i naravno, gradio je svoju firmu pa je razumljivo što je radoholisao, sanjao je da postane milijarder, da kupuje sve što nikad nije imao, da osvane na naslovnici Forbsa. Sam je to kasnije priznao. I znao je da na tom snu mora da radi što pre.
Rečenica "Boj se ovna, boj se govna. A kad ću živjeti?" Meše Selimovića iz njegovog dela "Tvrđava" lepo i narodskim jezikom ilustruje šta sve strah može da učini za kvalitet našeg života, odnosno narušavanje istog. Ako kroz isti taj život idemo stalno strahujući od realnih i/ili zamišljenih opasnosti, koliko nam zapravo energije ostaje da se bavimo drugim stvarima? Ne baš mnogo. A naši umovi mogu da budu prilično kreativni kada je u pitanju konstruisanje svih mogućih i nemogućih katastrofičnih scenarija koji se u najvećem broju slučajeva ni ne dese.
Poslednji u nizu tekstova Helen Fišer o požudi, privlačnosti i afektivnoj vezanosti.
Strastvena, romantična ljubav ima različite forme, kreće se od ushićenosti do očajanja, od smirenosti do anksioznosti, u zavisnosti od toga da li je nečija ljubav uzvraćena ili neuzvraćena. Smatra se da su ove gradacije osećanja povezane sa različitim nivoima dopamina, norepinefrina i serotonina, kao i sa ostalim manje istaknutim neurotransmiterima.
Pročitaj ceo tekst
Kada smo bili mali, nije bilo neuobičajeno da nas odrasli pitaju šta ćemo biti kad porastemo. Devojčice su uglavnom htele da budu glumice, pevačice, doktorke, naučnice, astronomi, učiteljice, dok su se dečaci obično opredeljivali za majstore, pilote, vojnike, policajce, superheroje... Malo njih je, pak, ostalo dosledno svojim ambicijama u godinama koje dolaze.