Do pre više od deceniju, sećam se, bila sam jedna od onih stabilnih i jakih ljudi. Kontrolisana i racionalna u ma kakvoj situaciji koja se desi, a dešavale su se naveliko, uvek pribrana. Kako za sebe, tako i za druge.
Do sada najduže istraživanje ličnosti, pruža dramatičan odgovor na staro pitanje: da li se čovekova ličnost zaista menja sa godinama?
Koliko puta moraš da se oženiš dok ne pronađeš svojoj mami Onu Pravu? Ili u obrnutom smjeru – koliko puta moraš da se udaš dok ne pronađeš svom tati Onog Pravog?
Nisam lako mogao da prihvatim i zanemarim utisak Šekspirove priče „Mletački trgovac“. Svoditi čoveka na komade mesa ideja je ljudska i tu isplivava mračna strana kreativnosti. Čak se i za dete ponegde kaže „Podigao sam (znam) ga od kilograma mesa“. Čovek je verovatno nepresušno kreativno biće, a barijere sa svih strana, kako unutrašnje tako i spoljašnje, tu kreativnost neumorno opravdano i neopravdano sputavaju.
Pre pedeset godina, u Konetikatu, sprovodila se serija ozloglašenih eksperimenata. Učesnici su verovali da su deo ispitivanja učenja i pamćenja, i da je njihov zadatak da zadaju elektrošokove subjektu testa, kada god on netačno odgovori na pitanje. Nasuprot proklamovanom cilju istraživanja, naučnik iza njega, Stenli Milgram, nije zaista bio zainteresovan za učenje. Prava tema studije? Poslušnost.
Seksualna fantazija je mentalna slika, misao ili priča, o kojoj razmišljamo tokom seksualnih radnji, bilo koitalnih (seksualnih), bilo masturbatornih. Svrha seksualnih fantazija je da podigne seksualno uzbuđenje i fantazije se razlikuju od seksualnih snova i prolaznih seksualnih misli po tome što većina seksualnih fantazija uključuje eksplicitne seksualne sadržaje i kulminira orgazmom.
Self ili sopstvo je složen psihološki koncept, snažno povezan sa mentalnim zdravljem i psihološkim poremećajima. Jedan je od najistraživanijih koncepata u psihologiji. Kada posegnemo za obogaćivanjem znanja iz neke oblasti psihologije, često to činimo da bismo bolje razumeli sebe. Čak i kada želimo da više saznamo o ljudskoj prirodi uopšte, u konačnici završavamo sa zaključivanjem o sebi i sopstvenom mestu i ulozi „pod suncem”. Ova tema ima ogroman značaj u psihološkoj nauci upravo zbog vremena koji ljudi posvećuju razmišljanju o tome ko su i kakvi su.