Nakon 15 godina istraživanja, stvar je prilično jasna: zahvalnost je jedan od kamena temeljaca mentalnog zdravlja. Ona nas čini srećnijima i međusobno povezanijima, a ima i potencijal da deluje protiv depresije i suicidalnih misli. To je ono što je poznato, međutim ima li ona uticaja i na naše fizičko zdravlje?
Neke studije su otkrile povezanost između zahvalnosti i mnoštva dobiti, kao što su smanjenje bola, poboljšan kvalitet sna i bolje kardiovaskularno zdravlje, ali postoje i one koje su dale pomešane rezultate. Zato je potrebno još istraživanja, pre nego što zahvalnost počne da se upisuje na lekarske recepte, ali postoje dobri argumenti u prilog tezi da je zahvalnost dobra za naše fizičko zdravlje.
„Zahvalnost… može biti izuzetno moćno i osnažujuće iskustvo,” smatra istraživač Džef Hafman i dodaje da postoji značajna količina podataka koji govore u prilog tome da zahvalnost nije dobra samo za mentalno, već za sveukupno – mentalno i fizičko – zdravlje.
Da li su zahvalni ljudi zdraviji?
Ljudi svih uzrasta i nacionalnosti koji su imali više indikatora zahvalnosti (radi pojednostavljenja, u nastavku teksta ćemo ih označavati kao zahvalne) izveštavali su o manje zdravstvenih problema u odnosu na one sa nižim indikatorima. U jednom istraživanju, oni pozicionirani kao zahvalniji imali su manje problema kao što su glavobolje, gastrointestinalni problemi, disajne infekcije i poremećaji sna; u drugom istraživanju, uočeno je da izveštavaju o manje fizičkih simptoma kao što su glavobolje, vrtoglavice, bol u stomaku i curenje nosa. Stvar se čini prilično jasnom, zar ne?
Zapravo, ne nužno. Veliko pitanje koje visi iznad ovih rezultata je da li zahvalnost uzrokuje bolje zdravlje ili bolje zdravlje čini ljude zahvalnijim – ili u svemu tome uticaja ima nešto sasvim treće, što nas čini i zdravijim i zahvalnijim. Iako ova istraživanja jesu pokazala da su zahvalni ljudi zdraviji, ona sugerišu i to da je manje verovatno da će ljudi lošijeg zdravlja osećati zahvalnost. Kako bi razotkrili ovu vezu, istraživači su počeli da se bave pitanjem da li ljudi koji sprovode aktivnosti povezane sa zahvalnošću imaju bolje zdravlje.
Rezultati takozvanog Thnx4 projekta pokazali su da ispitanici koji su vodili online dnevnih zahvalnosti u periodu od dve nedelje izveštavaju o boljem fizičkom zdravlju, uključujući manje glavobolja i bolova u stomaku, čistiju kožu i manje kongestije. Ovi rezultati bili su u skladu sa jednim istraživanjem koje su 2003. godine objavili Robert Emons i Majkl Mekalou. U tom istraživanju, studenti koji su jednom nedeljno pisali o stvarima na kojima su zahvalni izveštavali su o manje fizičkih simptoma kao što su glavobolje, gubitak daha, bol u mišićima i mučnina u odnosu na studente koji su pisali o svojim dnevnim događajima i problemima.
U nekim drugim istraživanjima nije pronađena zdravstvena dobit od zahvalnosti. Jedno od njih sprovedeno je na srednjoškocima, koji su se tokom dve nedelje bavili aktivnošću „brojenja blagoslova” i nisu pokazali nikakvo superiorno fizičko zdravlje u odnosu na druge grupe. Opet, u pomenutoj studiji Emonsa i Mekaloua iz 2003, studenti koji su u periodu od dve nedelje vodili dnevnike zahvalnosti nisu pokazali bolje parametre fizičkog zdravlja. Ovi istraživači su pronašli i to da ljudi sa neuromišićnim oboljenjem, koji su vodili dnevnik zahvalnosti, u periodu od tri nedelje, isveštavaju o istom nivou fizičkog bola kao i ispitanici koji su vodili obične dnevnike.
Da li ovi mešoviti rezultati znače da voditi dnevnik zahvalnosti ili pisati takva pisma neće poboljšati zdravlje? Ne nužno. U istraživanjima koja nisu pokazala zdravstvene dobiti, ispitanici su svoju zahvalnost eksperimentalno iskazivali tokom relativno kratkog vremenskog perioda, od dve do tri nedelje. Može biti da duže vođenje dnevnika – recimo, tokom nekoliko meseci – daje značajnije efekte. Buduća istraživanja moraće da ispitaju ovu mogućnost.
Uticaj zahvalnosti na kvalitet sna
San je od ključnog značaja za dobro zdravlje. Loš kvalitet sna opterećuje naše telo i čini nas podložnijim gojaznosti, dijabetesu, kardiovaskularnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima. Međutim, svi koji su ikad iskusili nesanicu znaju koliko teško može biti obezbediti sebi dovoljno sna. Možda iznenađujuće, ali istraživanja su pokazala da razvijanje i negovanje zahvalnosti može imati pozitivan efekat na kvalitet sna.
Ljudi sa srčanim oboljenjima i hroničnim bolom koji su imali veće indikatore zahvalnosti su izveštavali o boljem kvalitetu sna, uprkos svom stanju, u odnosu na manje zahvalne pacijente. U istraživanju u kom je učestvova0 401 ispitanik, 40 odsto onih koji su imali klinički značajne probleme sa spavanjem i ujedno više indikatore zahvalnosti, izveštavalo je o bržem zaspivanju, dužem spavanju, boljem kvalitetu sna i lakšem ostajanju u budnom stanju tokom dana. Ova studija je ponudila dokaz o tome da zahvalni ljudi bolje spavaju zato što su manje opterećeni negativnim mislima u vreme odlaska u krevet.
Nije neopdhono da budemo prirodni guru za zahvalnost kako bismo bolje spavali. Postoje dokazi o tome da vežbanje ispoljavanja zahvalnosti može biti od pomoći. U jednom istraživanju, ljudi sa neuromišićnom bolešću koji su vodili dnevnik zahvalnosti tri nedelje izveštavali su o značajno dužem spavanju tokom noći i povećanom osećaju osveženosti po buđenju u odnosu na kontrolnu grupu. U istraživanju iz 2016, žene koje su vodile dnevnike zahvalnosti dve nedelje imale su bolji kvalitet dnevnog sna u odnosu na one koje su tokom tog vremena izvršavale druge aktivnosti.
Iako su dokazi o tome da zahvalnost pozitivno utiče na spavanje još uvek preliminarni, dovoljno ih je da bi se moglo pretpostaviti da bi oni koji broje ovce umesto istih mogli brojati sve one stvari u svojim životima na kojima su zahvalni.
Ima li zahvalnost uticaja na srce?
Zahvalnost stvara lep osećaj onome ko je ima u neposrednom iskustvu, a postoje dokazi u pravcu uticaja zahvalnosti na zdravlje srca.
Ispitivanja ove povezanosti počela su 1995. godine, kada je objavljeno istraživanje da ljudi koji osećaju poštovanje (emociju nalik na zahvalnost) imaju bolju srčanu varijabilnost, indikator dobrog zdravlja srca. U nešto skorijoj studiji, žene koje su vodile dnevnik zahvalnosti i pisale o „ljudima i stvarima koje nisu ranije cenile u svojim životima” tokom dve nedelje imale su niži krvni pritisak u odnosu na one koje su pisale o dnevnim događajima. Ovi, kao i još neki rezultati, ukazuju na to da osećanje zahvalnosti može biti dobro za srce.
Šta je sa ljudima koji već imaju srčane probleme? U studiji koju su sproveli Pol Mils, Lora Redvin i saradnici pronađena je veza između zahvalnosti i zdravlja kod ljudi sa stadijumom B asimptomatske srčane insuficijencije – ljudi čija srca su pretrpela strukturalna oštećenja, ali koji nemaju nikakve spoljašnje simptome. U njemu je učestvovalo 186 pacijenata, a oni koji su procenjeni kao zahvalni izveštavali su o boljem spavanju, manjem umoru, nižoj depresiji i višoj veri u sopstvenoj sopsobnosti da se brinu o sebi, kao i o manjim nivoima sistemske inflamacije (odgovora imunog sistema koji može imati negativne efekte na telo, uključujući kardiovaskulani sistem). Pacijenti koji su tokom osam nedelja vodili dnevnik zahvalnosti imali su niže markere inflamacije na kraju eksperimenta.
Ovi rezultati su posebno važni u svetlu činjenice da depresija i loš kvalitet sna mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, i sugerišu da vođenje dnevnika zahvalnosti zaista može biti odličan dodatak tretmanu koji se prepisuje srčanim bolesnicima.
Zahvalnost možda pomaže pacijentima da se oporave od srčanog udara. U GRACE (Gratitude Research in Acute Coronary Events) studiji koju su sproveli Džef Hafman i saradnici, optimističniji i zahvalniji ljudi pokazali su poboljšanje funkcije krvnih sudova dve nedelje – ali ne i šest meseci – nakon što su hospitalizovani zbog srčanog udara, u odnosu na one koji su procenjeni kao manje zahvalni. Za razliku od optimizma, za zahvalnost izgleda da ne važi da može poboljšati nivoe fizičke spreme kod pacijenata, kao ni da može biti od pomoći pri sprečavanju novog primanja u bolnicu. Follow-up studija je pokazala da su ljudi koji su, dve nedelje nakon srčanog udara, bili optimističniji i zahvaljniji, šest meseci kasnije revnosnije pratili instrukcije svojih lekara.
Istraživanje iz 2017. godine koje su sproveli Nil Kraus i saradnici može ukazivati na još jedan način na koji zahvalnost pozitivno utiče na srce. U toj studiji pronađeno je da zahvalni ljudi imaju značajno niže nivoe proteina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima (HbA1C). Visoki nivoi ovog proteina služe kao biomarker povezan sa povećanim rizikom od srčane insuficijencije i nesmrtonosnih srčanih udara. HbA1C je povezan i sa lošom kontrolom šećera kod dijabetesa, kao i sa hroničnim oboljenjem bubrega, brojnim vrstama kancera i sveukupno većom smrnošću. (Ova studija ne pokazuje da zahvalnost direktno utiče na HbA1C nivo; ali je verovatno da zahvalniji ljudi upražnjavaju više aktivnosti koje unapređuju fizičko zdravlje, i tako drže svoj HbA1C niskim).
Kako nam zahvalnost može unaprediti zdravlje?
Istraživanja o vezi između zahvalnosti i fizičkog zdravlja se još uvek sprovode, ali dosadašnja sugerišu postojanje povezanosti. U najmanju ruku, čini se da su zahvalnosti skloniji ljudi zdraviji i bolje spavaju, kao i da možda imaju neke fiziološke pokazatelje dobrog zdravstvenog stanja.
To dovodi do sledećeg pitanja: Kako nas zahvalnost može učiniti zdravijima? Osim što nam može pomoći da bolje spavamo, može nas podstaći da učestvujemo i u drugim aktivnostima koje nam pomažu da budemo zdravi, kao što su zdrava ishrana i rekreacija. I zaista, zahvalni ljudi imaju zdravije životne navike, zahvalni rekovalescenti od srčanog udara više prate instrukcije svojih lekara, a studenti koji su nedeljno zapisivali stvari na kojima su zahvalni u periodu od deset nedelja značajno su više vežbali od onih koji su pisali o drugim stvarima.
Međutim, postoje i neki drugi mehanizmi koji bi to mogli objasniti. Sposobnost zahvalnosti da posluži kao zaštitnik od stresa i njena poznata moć da podstakne osećanje sreće i ostale pozitivne emocije ima direktan pozitivan uticaj na zdravlje. A uloga zahvalnosti u negovanju i ojačavanju socijalnih odnosa može biti podjednako važna. Postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da naše veze sa drugim ljudima imaju važan uticaj na naše zdravlje.
I dalje postoji dosta toga što ne znamo. Istraživači, recimo, ispituju kako različite vrste zahvalnosti mogu imati različite pozitivne ishode i, između ostalog, kako zahvalnost utiče na naše telo u realnom vremenu.
Osim toga, potrebno je još dokaza kako bi se odredilo koje zahvalnošću vođene aktivnosti mogu poboljšati određena zdravstvena stanja, koliko dugo traje taj uticaj i da li karakteristike kao što su godine, pol, religioznost ili ličnost utiču na zdravstvene efekte zahvalnosti. Ipak, količina dokaza o tome da je zahvalnost jedan od kamena temeljaca zdravlja dosledno se uvećava.
Autor: Samer Alen Izvor: Greater Good Magazine Prevod i adaptacija: Ina Borenović
