Svako filmsko ostvarenje, bez obzira na temu koju prikazuje, nužno se bavi psihologijom. Psihologijom likova, priče, zapleta. Sa junacima filmova koje volimo možda možemo da se identifikujemo, mogu da nas nasmeju, rastuže, iznerviraju, razočaraju, iznenade… u svakom slučaju, reagujemo na njih. Samim tim stvara se interakcija između filma i gledaoca, interakcija koja je posredovana upravo psihološkim faktorima.
Neke priče više se i dublje bave psihološkim temama, stavljajući u prvi plan upravo neki psihološki fenomen ili pojavu. Ipak, psihološki faktori kao što su izvesni društveni fenomeni, pojave i različita mentalna stanja, odnosno poremećaji najčešće su u formi stilskog sredstva, katalizatora koji priču objašnjava ili, naprotiv – misifikuje!
U nastavku sledi 5 filmova u čijoj strukturi se itekako nalaze psihološki pojmovi. (Filmovi nisu poređani po nekom posebnom rasporedu.)
1. “Paklena pomorandža” (1971)
Režija: Stenli Kjubrik; Glavne uloge: Malkolm MekDauel, Patrik Mejdži, Majkl Bejts
Opis filma: Radnja “Paklene pomorandže”, Kjubrikovog klasika iz sedamdesetih godina prošlog veka, smeštena je u budućnost, a priča prati glavnog junaka Aleksa, nasilnog delinkventa koji, sa svojom družinom, čini stvari koje su mu zabavne, a koje često povređuju druge ljude. Nakon što biva uhvaćen od strane policije, odlučuje da se priključi programu za suzbijanje nasilničkog ponašanja. Mislivši da će na ovaj način uspeti da se izvuče i izađe na slobodu ranije, Aleks biva podvrgnut ekstremnim eksperimentima čiji cilj je bio da ga spreče da se i dalje ponaša na isti način. Eksperiment se, nakon nekog vremena, proglašava uspešnim, a Aleks – izlečenim.
“Ne morate ići dalje, gospodine. Dokazali ste mi da je svo ovo ultranasilje i ubijanje pogrešno, pogrešno, jezivo pogrešno! Naučio sam lekciju, gospodine. Sada vidim ono što nisam video ranije. Izlečen sam! Hvaljen gospod!”
Psihoaspekt: Kada se pojavila, “Paklena pomorandža” izazvala je salve burnih reakcija. Kontroverzan i ekstremno nasilan film, postavljao je pitanja na koje društvo nije bilo spremno da odgovori (ništa manje niti više nego što je spremno danas), a ovaj film upravo postavlja takva pitanja. Može li se nečovečnim metodama i eksperimentima boriti protiv nečovečnog ponašanja? Mladi Aleks, tinejdžer, pokazuje izrazito psihopatske crte i na prvi pogled takvo ponašanje u gledaocu trebalo bi da izaziva gnušanje. Ali, Kjubrik se pobrinuo za to da bude baš suprotno! Iako ekstremno nasilan, Aleks je neko sa kim možemo da saosećamo i ko nas svojim šarmom kupuje, a scene nasilja toliko su sirove da izazivaju pravu buru emocija kod gledalaca – kako je moguće da nam se neko dopada, a da smo istovremeno kompletno zgroženi onime što čini i u čemu, da bude još gore, i te kako uživa?! Da li nam se više dopada izlečeni Aleks, pitom, pa i suicidalan, ali ispravnog ponašanja ili vragolasti delinkvent, nasilan ali lukav i šarmantan? Kako je moguće da gajimo simpatije prema psihopati čija nedela gledamo? Kad se postave ova pitanja, nije čudno zašto je “Paklena pomorandža” udarila šamar jednodimenzionalnom poimanju delinkvencije, nasilja i kazni koje društvo spremno za iste izriče.
2. “Kad jaganjci utihnu” (1991)
Režija: Džonatan Dem; Glavne uloge: Entoni Hopkins, Džodi Foster, Ted Lavin
Opis filma: Mlada FBI agentkinja Klaris Starling sa svojim kolegama radi na slučaju serijskog ubice koji brutalno ubija i sakati žene. Kako bi dobio više informacija o ubici, tim koji radi na ovoj istrazi odlučuje da sarađuje sa Hanibalom Lektorom, takođe serijskim ubicom i kanibalom koji je nekada bio uvaženi psihijatar, a sada je na izdržavanju doživotne zatvorske kazne. Tako otpočinje kompleksna psihološka igra između izuzetno inteligentnog psihopate i mlade, ali visprene FBI agentkinje. Lik Hanibala Lektora svideo se fanovima do te mere da je kasnije snimljeno nekoliko nastavaka koji nam otkrivaju njegovu istoriju na dubljem nivou nego inicijalni film.
“Popisivač stanovništva jednom je probao da me testira. Pojeo sam mu jetru sa malo graška i lepim Kjantijem.”
Psihoaspekt: Lik Hanibala Lektora je ilustrativan primer antisocijalnog poremećaja ličnosti. Jasno je da antisocijalni poremećaj ličnosti ne implicira nužno brutalnost na nivou kanibalizma, a ni visoku inteligenciju, ali Hanibal Lektor se svojom oštroumnošću, snalažljivošću i smirenošću dopao ogromnom delu publike. Ova uloga ser Entoni Hopkinsa na odličan način je predstavila zavodljivu masku antisocijalnog poremećaja ličnosti, iza koje može da se krije brutalnost nezamisliva velikom delu čovečanstva. Ovo je još jedan filmski psihopata koji je pokupio simpatije publike. Takođe, u filmu upoznajemo još jednog serijskog ubicu na čijem hvatanju radi FBI tim, a koji nas, pored svireposti, upoznaje i sa poremećajem seksualnog identiteta čija eskalacija je zapravo deo glavnog plota ovog filma. Ono što je interesantno jeste to da je lik “Bafalo Bila”, odnosno Džejm Gamba zasnovan na istom ubici kao i lik Normana Bejtsa iz “Psiha” o kome će biti više reči u nastavku.
3. “Kum” (1972)
Režija: Frensis Ford Kopola; Glavne uloge: Marlon Brando, Al Paćino, Ričard S. Kastelano, Džejms Kan, Robert Duval
Opis filma: Kultni fim, po mnogima najbolji svih vremena, prati priču o Korleone porodici koja je na najvišem vrhu njujorške mafijaške hijerarhije. U prvom delu, glava porodice don Vito Korleone je na meti svojih protivnika, te mora što pre pronaći naslednika koji će nastaviti porodični biznis, jer je mafijaški rat samo pitanje vremena, a i njegov život visi o koncu. Pozicija naslednika “Kuma”, spletom okolnosti i srčanosti, na kraju pripada njegovom sinu Majklu, koji u početku ne želi da krene stopama svog oca. Ipak, on prihvata ovu, u tim krugovima časnu i za život opasnu ulogu, a vremena za Korleone porodicu postaju sve teža. Sve peripetije koje prate Majkla i ostatak porodice prikazane su u još dva nastavka filma.
“Daću mu ponudu koju neće moći da odbije.”
Psihoaspekt: Kao dominantan obrazac ponašanja u ovom romantizovanom prikazu njujorške, odnosno sicilijanske mafije nameće se antisocijalnost kao ultimativna vrednost čitavog jednog miljea. Povezanost između kriminalnog ponašanja i crta antisocijalnosti već je odavno poznata, ali u “Kumu” imamo prilike da vidimo i porodičnu dinamiku, odnosno modelovanje kroz odrastanje u porodici koja se bavi kriminalnim poslovima. Upravo takva porodična dinamika je od glavnog junaka Majkla, čoveka sa principima i drugačijim sistemom vrednosti, napravila antiheroja. Ovde je reč o kontradiktornim vrednostima čitavog jednog sveta u kome vladaju nasilje, borba za prevlast, osveta, pretnje i ucene i u kojoj su tradicionalne porodične vrednosti zapravo zloupotrebljene i pomešane sa nemilosrdnošću koja je sastavni deo mafije. Tako u “Kumu” možemo videti ljude koji cene i čuvaju porodične vrednosti, odani su i verni svojim korenima, ali kada je u pitanju razračunavanje sa neprijateljima, onda se bilo koji trag humanosti gubi i tada upoznajemo pravu stranu mafije. Upravo ovaj princip otelotvoren je u kultnoj sceni na krštenju Koninog sina, dok se istovremeno odvija krvav obračun sa drugim donovima. “Kum” na brilijantan način demonstrira koliko zapravo može biti tanka granica između pravog heroja i antiheroja, ali nam isto tako pokazuje da ništa nije crno niti belo; niko nije samo heroj ili njegov opozit. Upravo zato je i teško sa gnušanjem posmatrati Majklove ekstremne mere obračunavanja sa protivnicima, a stvar se dodatno komplikuje kada uvidimo da je ovde brutalnost u nekim situacijama zapravo sredstvo za preživljavanje u svetu u kome su pravila nemilosrdna i opstaju samo oni koji su neustrašivi.
4. “Let iznad kukavičjeg gnezda” (1975)
Režija: Miloš Forman; Glavne uloge: Džek Nikolson, Luis Flečer, Majkl Berimen
Opis filma: R.P. MekMarfi, poznat i po nadimku Mek, je kriminalac poslat na psihijatrijsku evaluaciju. Iako u njegovom ponašanju ne postoje elementi mentalne psihopatologije, Mek ostaje u psihijatrijskoj instituciji, nadajući se da će na taj način provesti svoju zatvorsku kaznu u mirnijem okruženju. Međutim, njegove planove sabotira stroga i diktatorski nastrojena medicinska sestra Mildred Račd, koja ne želi da ima neposlušne pacijente, baš kakav MekMarfi jeste, a svoju neposlušnost preti da prenese i na druge pacijente. Ovo je sjajna priča o represiji, institucionalizaciji, neposlušnosti i prijateljstvu.
“Ovde sam da sarađujem sa vama sto posto. Sto posto. Radiću sve kako kažete. Videćete.”
Psihoaspekt: “U Rimu budi Rimljanin”, princip je kojim se nije lako baš uvek rukovoditi. Jer, iako hospitalizovan, R.P. MekMarfi zapravo nema nijedan psihološki poremećaj, a tretiran je kao da ima šizofreniju, metodama koje su danas nečuvene i zabranjene zbog svojih ekstremnosti i nehumanosti. Ovaj film obiluje prikazom brojnih poremećaja, ali i klime koja vlada u ovoj psihijatrijskoj ustanovi, kao i toga šta se može desiti pojedincu koji se prosto ne uklapa u socijalno okruženje u kome se nalazi. Sa jedne strane, imamo prikaz represije koju sprovodi sestra Račd, a sa druge duh slobode koju donosi MekMarfi, koji se po inerciji ljudima u ovakvim institucijama nemarom u potpunosti odriče. Kroz eskalaciju događaja, predstavljeno je na koji način često završavaju pojedinci koji se usprotive diktatorskom sistemu na ma kom nivou, a dobro je pitanje do koje mere ovaj film predstavlja metaforu za društvo u celini i kako završe oni koji ne posustaju od svojih neposlušnih poriva u sistemu koji takve težnje ne toleriše.
5. “Forest Gamp” (1994)
Režija: Robert Zemekis; Glavne uloge: Tom Henks, Robin Rajt, Geri Sinajs, Seli Fild
Opis filma: “Forest Gamp” je priča o istoimenom dečaku čije odrastanje pratimo kroz film, koji je ometen u razvoju. Tako upoznajemo Foresta od njegovog detinjstva, prve dečačke simpatije Dženi, pa sve do rata u Vijetnamu i mnogobrojnih istorijskih događaja u kojima je, pukom slučajnošću, učestvovao. Tako se detaljno upoznajemo sa njegovim principima i ponašanjem, a njegove reakcije često nas ostavljaju bez teksta.
“Ja nisam pametan čovek… ali znam šta je ljubav.”
Psihoaspekt: Priča o Forestu Gampu na dirljiv način nudi uvid u svet i neobičan život glavnog junaka ovog filma. Forest je nedovoljno mentalno razvijen, ali njegovo rezonovanje i ponašanje tokom filma vođeno je dobrodušnošću, posvećenošću i iskrenom brigom za druge ljude. Na taj način, gledaoce tera da se zapitaju da li je inteligencija, kao što se obično misli, zaista najvažniji kvalitet, koji nam može obezbediti ispunjen život. Forest Gamp nudi neke druge vrednosti od onih koje obično smatramo ključnim i na taj način podseća nas da se “pamet” i te kako može kompenzovati dobrim srcem, što je princip koji nikako ne važi obrnuto (a neki od pomenutih filmskih junaka nas u to i te kako uveravaju).
Nastavak
Autor: Ina Poljak
