Čestitamo, uspeli ste. Preživeli ste gužve u saobraćaju, pritiske koji dolaze sa različitih strana, brojne večeri provedene u krugu porodice obojene dramom – jesen je i godina se polako privodi kraju. Ipak, nije još sve gotovo.
Anksioznost je deo uobičajenog ljudskog iskustva kada predstavlja reakciju na stresne životne događaje. Kao normalna ljudska reakcija može biti adaptivna, odnosno korisna u kontekstu ukupnog psihološkog funkcionisanja i blagostanja.
Koliko puta moraš da se oženiš dok ne pronađeš svojoj mami Onu Pravu? Ili u obrnutom smjeru – koliko puta moraš da se udaš dok ne pronađeš svom tati Onog Pravog?
U današnje vreme možete primetiti da veliki broj ljudi ne upravlja ni svojim privatnim ni poslovnim životom. Uglavnom ih posao kontroliše, ili njihovim odlukama upravljaju partner i porodica. Međutim, za svakog od nas je važno da preuzme odgovornost za svoj život i da sebe postavimo na prvo mesto.
Roditeljstvo je uzbudljiva uloga u kojoj ako se jednom nađete, ostajete uvek i svuda roditelj. Na različite načine i u svakom trenutku, prisustvom i odsustvom, brigom i nebrigom, posvećenošću, zapostavljanjem, emotivnom toplinom ili distancom, roditelji utiču na detetova najranija iskustva o sebi, drugima i svetu.
Ukoliko otvorenog uma i slobodnog duha posmatrate ljude oko nas i njihovo ponašanje, možete primetiti da se jedan deo ljudi duhovno uzdiže vrlo velikom brzinom, dok se drugi deo ljudi (po pravilu onaj veći) ubrzano unazađuje, gledano iz duhovne i kulturne perspektive.
Kada je pred nama neki zadatak koji zahteva kreativnost, skloni smo da čekamo da dobijemo inspiraciju. Kao da je ona neki neuhvatljivi, nevidljivi entitet bez čijeg prisustva će sav rad biti uzaludan. Istina je i to da ponekad tu mističnu inspiraciju koristimo kao izgovor za prokrastinaciju. Jednostavno, nema inspiracije, pa ne moramo ni da radimo.