Ali… svi ljudi mojih godina imaju opasne seksualne navike, probleme sa psihoaktivnim lekovima i drogama, zaljubljuju se u muškarce čim ih upoznaju a onda na prvi znak izdaje nastoje da im unište živote, ne jedu danima a zatim se prejedu u restoranu brze hrane… Zar ne?
„Čitati znači učiti se poštovanju drugih ljudi.“ — Emanuel Kant Kako počinje fascinacija knjigama? Podražavanjem, u mom slučaju. Specifičan odnos prema knjigama u kući je verovatno kod malog buntovnika izazvao želju da se ta stvar jednom zauvek demistifikuje. Uzeću te knjige sa police, pročitati ih, i završićemo sa tim. To je bio plan.
Gluvo doba noći, mala spavaća soba u relativno poznatom delu kosmosa. Ego: Hej, pst, spavaš li? Superego: Ne, što? Ego: Nešto hoću da te pitam? Superego: Pitaj me. Ego: Znaš, ja baš volim da pišem. I zamišljam tako da pišem knjige i neke lepe stvari. Superego: Da, znam. Ego: E sad. Nekad zamišljam da sam pisac. Superego: Ma idi, boga ti. Stvarno? Ego: Je l’ me zezaš? Superego: Ne još, nastavi. Ego: Nego, tako kad […]
Ja patim od bipolarnog poremećaja, kao što je i moja majka, i njena majka pre nje. Spadam u one osobe koje se drugima „čine“ bipolarnim – moja energija, kreativnost, nestabilnost, živahnost i lako stvaranje prijateljstva samo potvrđuju mnoge popularne stereotipe o bipolarnim ljudima.
Ne govorite deci da se ne smeju nečemu, samo zato što vi niste baš najbolje raspoloženi tog dana. Posle će im dani zavisiti od vašeg raspoloženja. Njihove želje će biti ispunjavanje vaših, jer vas to čini srećnima, a onda će i oni imati pravo da budu srećni. A to nije fer. Svako treba da ima svoju sreću. Ne govorite deci da se zagrljaji podrazumevaju. Podrazumevanje ljubavi je izmislio neko ko ne voli sebe (neko ko […]
Kada imamo manje od dvadesetak godina, skoro da i nismo svesni koliko vreme brzo prolazi. Koliko se stvari menjaju, kako ono što smo do juče podrazumevali i uzimali zdravo za gotovo, danas više ne postoji. Neke od nas ta spoznaja udari po glavi ranije, neke kasnije. Ali udari. Onako, da zaboli, baš. Prvo primetiš kako ti nedelja brzo prođe. Pa školska godina. Raspust, još jedna. I one prolaze, ali imaš utisak da će večno da […]
Imala sam 19 godina kada sam prvi put doživela panični napad. Mada, tada nisam znala šta me je snašlo. Počelo je sve sa nekim čudnim telesnim simptomima. Nikom nisam mogla da se požalim šta mi je, jer sam znala da je u pitanju „psiha“, a od svega toga sam bežala jer se odmah javljala misao da ću da poludim. Porodica ništa nije znala. Jedino sam se požalila partneru, koji me je tada zaista razumeo. Od […]