12 nesvakidašnjih psihičkih deluzija i sindroma

Sindrom Alise u zemlji čuda, umetanje misli, klinička likantropija (transformacija ličnosti), Pariski sindrom i drugi… Deluzije dolaze u svim oblicima i veličinama: od prolaznih epizoda do potpunih i neizlečivih mentalnih bolesti. Ali, sve one imaju jednu zajedničku osobinu: odovojene su od realnosti. Deluzije ne slušaju razloge i ne priklanjaju se činjenicama.

Predstavljamo vam dvanaest najčudnijih sindroma i deluzija…

1. Sindrom Alise u zemlji Čuda

Nazvana po romanu Luisa Kerola, ova sumanutost utiče na percepciju prostora i vremena. Pacijenti mogu videti neke objekte manjim nego što jesu, a druge većim od svoje prirodne veličine. Takođe im je teško da procenjuju vreme.

Ovo je relativno česta deluzija i ne mora uvek biti povezana sa mentalnom bolešću: ljudi ponekad govore kako su ovo doživeli kao deca ili trenutak pre nego što zaspu. Vrlo često ova deluzija izazvana je migrenama, od kojih je patio i Luis Kerol i koje su mu poslužile kao inspiracija za knjigu.

2. Kotardov sindrom

Poznat još i kao „Sindrom hodajućeg leša,“ za ovaj sindrom karakteristično je što pacijenti veruju da su mrtvi, da ne postoje ili da su izgubili svoje unutrašnje organe.

Najčešće će oni koji pate od ovog sindroma poreći da postoje; naravno, ovo znači da im je jako teško da uvide realnost. Ljudi sa Kotradovim sindromom postaju veoma povučeni i ne vode dovoljno računa o sebi. Ova sumanutost javlja se često kod ljudi obolelih od shizofrenije.

3. Kapgrasov sindrom

Kapargasov sindrom, za koji se misli se da je neurološki sličan Kotardovom, je verovanje da je osoba koje je bliska pacijentu zamenjena uljezom, koji se čini identičnim ali nije ista osoba.

Ovaj sindrom nazvan je po francuskom lekaru Džozefu Kapgrasu koji ga je prvi opisao.

Kapgras se često povezuje sa shizofrenijom, ali ova sumanutost može se takođe javiti kao posledica oštećenja mozga ili demencije.

4. Ludilo u dvoje (Folie à deux)

Pobednik ovog posebnog takmičenja za najatraktivnije nazvanu sumanutost, Folie à deux doslovno znači „ludilo u dvoje“. Mnogo bolje od tehničkog naziva „indukovani poremećaj sa sumanutošću“.

To je kada dve (ili više) osobe, koje (obično) žive u neposrednoj blizini dele iste sumanutosti.

5. Umetanje misli

Umetanje misli je deluzija u kojoj pacijent oseća da sopstvene misli, zapravo nisu njegove. Osoba često misli da one dolaze od neke specifične osobe, a nekad ne zna odakle dolaze.

Ova deluzija jedan je od čestih simptoma shizofrenije.

6. Pariski sindrom

Pariski sindrom je prolazno iskustvo koje pogađa turiste Pariza, kojima „Grad svetlosti“ nije ispunio očekivanja. Oni mogu doživeti halucinacije, napade anksioznost, imati ideje proganjanja i druge somatske simptome.

Pariski sindrom može zvučati smešno, ali oko 20 japanskih turista godišnje bude hospitalizovano zbog njega. Neki misle da je to zbog kulturnog šoka, jer Japanci imaju posebno idealizovan pogled na Pariz.

Pariski sindrom se leči odlaskom kući.

7. Jerusalimski sindrom

Nema samo Pariz moć da kod svojih turista izaziva mentalne probleme. Neki posetioci Jerusalima postaju opsednuti gradom nakon posete. Oni koji pate od ovog sindroma, mogu osećati anksioznost, počinju da nose togu, pevaju liturgije ili izgovaraju stihove iz Biblije. Neki čak počinju i da drže propovede u javnosti.

Procenjuje se da se zbog ovog sindroma godišnje hospitalizuje oko 40 ljudi. Kao i za Pariski, i ovaj sindrom leči se odlaskom kući.

8. Sindrom Otela

Pacijent koji boluje od ovog sindroma, veruje da ga partner vara, bez obzira što za tako nešto uopšte ne postoje dokazi.

To je mnogo ozbiljnije od uobičajene ili umerene ljubomore, a ovi pacijenti suočavaju se sa snažim, opsesivnim mislima.

Oni učestalo proveravaju svoje partnere, uhode ih, ispituju o tome gde su bili, a u nekim ekstremnim slučajevima to vodi i do nasilja.

9. Ekbom sindrom

Ekbom sindrom povezan je sa noćnim morama. U ovom posebnom obliku hipohondrije, pacijent misli da je njegovo telo zaraženo parazitima. Nije neouobičajeno da pacijenti zovu službe za uništavanje štetočina ili dermatologa pre nego psihologa ili psihijatra.

Nazvan je po švedskom neurologu Karlu Akselu Ekbomu, koji je pisao o ovom sindromu 30-ih godina prošlog veka.

10. Klinička likantropija

Klinička likantropija je verovanje da osoba jeste ili je u procesu pretvaranja u životinju. Nisu samo vukovi ono u šta ljudi veruju da su se pretvorili: poznati slučajevi kliničke likantropije uključuju i ljude koji su verovali da su se prevorili u žabe, mačke, ptice, hijene, pa čak i pčele.

Ovo stanje je veoma retko.

11. Duplirana paramnezija

Ovo stanje je često izazvano povredama mozga i rezultuje verovanjem osobe da je mesto ili lokacija gde se osoba nalazi duplirano i/ili premešteno negde.

Vojnici sa povredama glave veruju da je bolnica u kojoj se oporavljaju zapravo u njihovom rodnom gradu, a ona ustvari nije ni blizu tog mesta.

Ovaj sindrom deli neke karakteristike sa Kotardovim i Kapgrasovim sindromom u kojima su ljudi, mesta ili stvari zamenjene ili nekako transformisane.

12. Sindrom ličnog dvojnika

Kod ovog sindroma, osoba iskreno veruje da ima dvojnika koji izgleda isto kao ona, ali da ima drugačiju ličnost i život. Ponekad je dvojnik stranac, a nekad član porodice.

U nekim slučajevima pacijenti mogu postati besni na nekog za koga misle da je ukrao njihov izgled, što ovo vodi do psihičkog ili fizičkog napada. Ovaj sindrom najčešće se sreće kod ljudi obolelih od bipolarnog poremećaja ili shizofrenije, mada je poprilično redak.

Autor: Dr Džeremi Din

Izvor: Psyblog

Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments