Otkrivamo 13 mitova o shizofreniji

Kategorija: Psihonauka

dada
Sa sigurnošću možemo reći da nijedan psihički poremećaj nije više obavijen velom misterije, nerazumevanja i straha kao shizofrenija. Poznati psihijatar i istraživač dr E. Fuler Tori shizofreniju naziva “Savremenim ekvivalentom lepre” u svojoj odličnoj knjizi “Preživeti shizofreniju: Vodič za porodicu, pacijente i staratelje” .

85% Amerikanaca zna da je shizofrenija poremećaj, ali je tek 24% zapravo upoznato sa njom. Prema istraživanju američke Nacionalne zajednice za oboljenja (NAMI) iz 2008. godine, 64% ne poznaje simptome ili misli da simptomi uključuju “podeljene”  ili višestruke ličnosti. (Ne uključuju.)

Ako zanemarimo neznanje, mediji su prepuni slika agresivnih, sadističkih shizofreničara. Takvi stereotipi samo produbljuju sramotu i uništavaju svaku trunku saosećanja za osobe sa ovom bolešću, piše dr Tori. Stid ima mnoštvo negativnih posledica. Povezan je sa smanjenim šansama za stanovanje, za zapošljavanje, smanjenim kvalitetom života, niskim sampoštovanjem, povećanjem simptoma i stresa (Pen, Čemberlin i Mojser, 2003).

Dovoljno je loše što se osobe sa shizofrenijom suočavaju sa ovom užasnom bolešću. Takođe, one treba da se nose i sa zabludama, strahom i gađenjem drugih. Bilo da neko od vaših voljenih ima shizofreniju ili da želite da naučite više, njihovo bolje razumevanje pomaže u lakšem shvatanju bolesti i od velike je koristi onima koji od nje pate.

Predstavljamo neke od najčešćih mitova – praćenih stvarnim činjenicama – u vezi shizofrenije.

1. Sve osobe sa shizofrenijom imaju iste simptome.

Za početnike: postoje različite vrste shizofrenije. Čak i oni kojima je dijagnostifikovana ista vrsta shizofrenije često izgledaju veoma drugačije. U shizofreniju spada “ogroman, ogroman broj ljudi i problema,” kaze dr Robert E. Drejk, profesor psihijatrije i društvene i porodične medicine u Medicinskoj školi Dartmaut.

Jedan od razloga zbog kojih je shizofrenija tako misteriozna je što ne možemo da se stavimo na mesto onih koji imaju ovaj poremećaj. Teško je zamisliti kako bi bilo imati shizofreniju. Svi su osetili tugu, anksioznost i bes, ali shizofrenija je izgleda izvan naših područja osećanja i razumevanja. Dr Tori piše kako da prilagodimo svoju perspektivu:

“Svi koji nemamo ovu bolest, treba da se zapitamo na primer, kako bismo se osećali da naš mozak počne da nas zavarava, da nam šapuću glasovi koje ne vidimo, da smo izgubili sposobnost da osećamo i da razmišljamo logički.”

2. Osobe sa shizofrenijom su opasne, nepredvidive i bez kontrole.

Kada se bolest leči lekovima i psihosocijalnim delovanjem, osobe sa shizofrenijom nisu ništa agresivnije od ostatka populacije” kaže Davn I. Veligan, doktor psihologije, profesor i kodirektor “Odeljenja za shizofreniju i srodne poremećaje” na Departmanu za psihijatriju, centra za zdravlje i nauku na Teksaškom univerzitetu u San Antoniju. Takođe, “ljudi sa shizofrenijom su češće žrtve nego počinioci nasilja. Međutim, nelečenjem mentalnih poremećaja i bolesti zavisnosti povećava se rizik od agresivnog ponašanja,”  kaže Iren S. Levin, doktor psihologije i koautor ”Shizofrenija za neupućene”.

3. Shizofrenija je karakterna mana.

Lenji, nemotivisani, neraspoloženi, lako zbunjivi… lista “kvaliteta” ljudi sa shizofrenijom ide u nedogled. Međutim, smatrati da je shizofrenija karakterna mana “je realno isto koliko i smatrati da neko može da spreči svoje napade epilepsije ukoliko to stvarno želi ili da neko može da odluči da nema rak samo ako jede određenu hranu. Ono što se često smatra karakternim manama, pojavljuje se i kao simptom shizofrenije,” piše Levin i koautor dr Džerom Levin u ”Shizofrenija za neupućene”.

4. Glavni simptom shizofrenije je kognitivni pad.

Naizgled nemotivisane osobe, najverovatnije će osetiti kognitivne teškoće, prilikom rešavanja problema, u pažnji, pamćenju i obradi. Mogu zaboraviti da uzmu svoje lekove. Govore besmislice. Mogu imati poteškoća sa organizacijom svojih misli. Međutim, ovo su simptomi shizofrenije koji nemaju nikakve veze sa karakterom ili ličnošću.

schizophrenia-s-6

5. Postoje psihotične i nepsihotične osobe.

I javnost i lekari vide psihoze kao kategorične – ili ste psihotični ili niste – umesto simptoma koji dosežu do beskonačnosti“, kaže dr Demijan Ros, medicinski direktor Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku. Na primer, mnogi se slažu da ljudi nisu jednostavno depresivni ili srećni. Postoje stepeni depresije, od blage jednodnevne melanholije do duboke, parališuće kliničke depresije. Takođe, “simptomi shizofrenije u osnovi nisu različiti moždani procesi, ali se nalaze u istom kontinuumu sa normalnim kognitivnim procesima“, kaže dr Ros. Glasovne halucinacije izgledaju veoma drugačije, ali koliko često vam se desilo da pesma koju ste čuli ostane zaglavljena u vašoj glavi tako da je možete čuti veoma jasno?

6. Shizofrenija se brzo razvija.

Retko se dešava veliki pad u funkcionisanju”, kaže dr Ros. “Shizofrenija teži da se razvija polako. Početni simptomi se najčešće vide u adolescenciji. Uključuju školu, društvenu i poslovnu odbojnost, teškoće u ostvarivanju veza i probleme sa organizacijom informacija.” Ponavljamo, simptomi idu u beskonačnost. U početnim stadijumima shizofrenije, pojedinac ne mora da čuje glasove. Umesto toga, čuje šaputanje, koje ne može da razume. Ova najranija faza – pre pojave shizofrenije – je najbolje vreme da za intervenciju i pomoć.

7. Shizofrenija je čisto nasledna.

Istraživanja su pokazala da je kod para identičnih blizanaca (koji dele identičan genom) sličnost u razvoju bolesti 48%,” kaže dr Sandra De Silva. Ona dodaje, da je moguće smanjiti rizik od razvoja bolesti, zahvaljujući ostalim faktorima koji utiču na nju. Postoje različiti programi za najraniju fazu bolesti koji se koncentrišu na pomaganju adolescenata i odraslih koji su rizični.

Sudeći po istraživanjima, osim nasleđa, stres, kao i porodično okruženje igraju veliku ulogu i povećanju osetljivosti osoba na psihoze. “Nasleđenu ranjivost ne možemo promeniti, ali zato možemo smanjiti količnu stresa u nečijem životu, možemo izgraditi borbene osobine kako bi poboljšali način na koji osoba reaguje na stres, možemo stvoriti odbrambenu skromnost, mirno porodično okruženje sa malo sukoba i napetosti, sa nadom da ćemo smanjiti rizik od razvoja bolesti,” kaže dr Silva.

8. Shizofrenija je nelečiva.

what-is-schizophrenia

Iako je neizlečiva, shizofrenija je veoma lečiva i kontrolisana hronična bolest, poput dijabetesa ili srčanih oboljenja,” kaže Levin. Ključ je u nalaženju najodgovarajućeg tretmana za svoje potrebe.

9. Oboleli moraju biti hospitalizovani.

Mnoge osobe sa shizofrenijom “bez problema žive u zajednici sa ambulantnim lečenjem,” kaže Veligan. Ponavljamo, ključ je u pravom tretmanu i poštovanju tog tretmana, posebno pri uzimanju lekova koji su prepisani.

10. Osobe sa shizofrenijom ne mogu da vode produktivne živote.

Mnoge osobe vode srećne i produktivne živote,” kaže Veligan. U desetogodišnjem istraživanju, 130 obolelih od shizofrenije i zavisnosti – koja se javlja kod gotovo 50% pacijenata – od strane Nju Hempšir studije dvostrukih dijagnoza, dobijeno je da mnogi ovaladaju obema bolestima, smanje svoju hospitalizaciju i beskućništvo, žive na svoj način i postižu bolji kvalitet života (Drake, McHugo, Xie, Fox, Packard & Helmstetter, 2006).

“62,7% kontroliše simptome shizofrenije; 62,5% je aktivno smanjilo zavisnost; 56,8% žive nezavisno; 41,4% je zapošljeno; 48,9% ima stalne društvene kontakte sa ne-zavisnicima i 58,3% je izrazilo opšte zadovoljstvo životom.”

11. Lekovi čine obolele zombijima.

Kada govorimo o antipsihoticima za shizofreniju, automatski se setimo epiteta neraspoložen, bezvoljan, nezainteresovan i prazan. Mnogi veruju da lekovi izazivaju ovakve pojave. Međutim, mnogo češće ovi simptomi su ili oblik shizofrenije ili nastaju zbog predoziranja. “Kao-zombi” reakcije su ništa u poređenju sa brojem pacijenata koji nikad nisu zbrinuti odgovarajućim lekovima, sudeći po dr Toriju u “Preživeti shizofreniju.”

12. Antipsihotici su gori od same bolesti.

Lekovi su osnova lečenja shizofrenije. Antipsihotici uspešno smanjuju halucinacije, deluzije, zbunjujuće misli i bizarno ponašanje. Mogu imati i nekoliko neželjenih dejstava i mogu biti fatalni, ali je to jako retko. “Antipsihotici, kao grupa lekova, su jedna od najsigurnijih grupa u opštoj upotrebi i najveći napredak u lečenju shizofrenije koji se desio do sad,” piše dr Tori.

13. Osobe sa shizofrenijom ne mogu nikad povratiti normalno funkcionisanje.

Za razliku od demencije, koja se pogoršava vremenom ili se ne poboljšava uopšte, shizofrenija može biti problem koji se može okrenuti“, kaže dr Ros. On dodaje da ne postoji pravilo, da kada se jednom dijagnistifikuje shizofrenija, više nema nade za tu osobu.

Reference:

Drake, R.E., McHugo, G.J., Xie, H., Fox, M., Packard, J., & Helmstetter, B. (2006). Ten-Year Recovery Outcomes for Clients With Co-Occurring Schizophrenia and Substance Use Disorders>. Schizophrenia Bulletin, 32, 464-473.

Penn, D.L., Chamberlin, C., & Mueser, K.T. (2003). The effects of a documentary film about schizophrenia on psychiatric stigma. Schizophrenia Bulletin, 29, 383-391.

Izvor: PsychCentral
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

1 komentar

  1. Pingback: 12 nesvakidašnjih psihičkih deluzija i sindroma

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *