Šta morate znati o bipolarnom poremećaju

Kategorija: Psihonauka

bipolar

Kako da znate da li neko ima bipolarni poremećaj, nekada poznat kao manična depresija? Pravovremeno traženje pomoći može biti od velike pomoći za dalju prognozu bolesti, pa je zato veoma korisno razumeti ovaj poremećaj i prepoznati ga.

Od bipolarnog poremećaja – koji je poznat i kao manično-depresivna psihoza – oboli 1 ili više od 1 osobe u 100 odraslih u nekom trenutku njihovog života. Najočigledniji simptom su veoma teške promene raspoloženja; bipolarni poremećaj smatra se ekstremnim emocionalnim stanjem.

Osoba koja boluje od ovog poremećaja ima periode ogromne energije i uzbuđenja, koji traju nedeljama ili najčešće po nekoliko meseci. Nakon toga slede periodi veoma duboke depresije.

Ponekad su ova raspoloženja pomešana, a visine i padovi u raspoloženju koje ove osobe doživljavaju su mnogo veći nego što većina osoba iskusi u svom životu. To je mnogo više od jutarnjeg osećaja da ste puni energije koji nestane već do podneva. U teškim epizodama može onesposobiti osobu da se nosi sa svakodnevnim životom.

Bipolarni poremećaj najčešće počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili u dvadesetim, a gotovo nikad nakon četrdesete godine starosti. Podjednako pogađa muškarce i žene.

Manija

U maničnoj fazi, osobe koje boluju od ovog poremećaja, mogu ispoljiti jedan ili više od sledećih osećanja ili ponašanja:

  • Euforija: veoma su veseli ili ushićeni
  • Osećanje nemira
  • Agresivno ponašanje
  • Postaju veoma nervozni
  • Brzo pričaju
  • Angažuju se u rizičnim aktivnostima
  • Povećana seksualna želja
  • Brzo smenjivanje misli
  • Slaba koncentracija
  • Velika količina energije
  • Troše velike količine novca na pogrešne stvari
  • Smanjena potreba za snom
  • Sebe smastraju veoma važnim
  • Loše prosuđivanje
  • Zloupotreba alkohola i droga

manic

Depresija

  • Depresivne faze uključuju jedan ili više od narednih misli ili ponašanja:
  • Nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti
  • Osećaj beznadežnosti
  • Promene u apetitu
  • Emocionalno stanje praznine
  • Povećano osećanje krivice
  • Suicidalna osećanja
  • Razmišljanje o sopstvenoj bezvrednosti
  • Hronični umor
  • Zaboravnost
  • Problemi sa snom ili preterano spavanje
  • Dobijanje ili gubljenje težine
  • Problemi sa koncentracijom

5369

Ciklusi

Bipolarni poremećaj se uglavnom stvstava u različite vrste u zavisnosti od maničnih i depresivnih ciklusa i njihovog smenjivanja. Kod nekih osoba su mnogo snažnjije manične epizode, dok depresivni periodi kratko traju. Drugi imaju jako teške depresivne faze i kratke manične periode. Neke osobe brzo prolaze kroz oba perioda. U ekstremnim slučajevima kod osoba sa bipolarnim poremećajem mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.

U maničnoj fazi ispoljavaju se kroz verovanje da ste najvažnija osoba na svetu. Dok se u depresivnoj fazi javlja verovanje da ste najgora osoba na svetu.

Lečenje

Kao i kod većine psihičkih poremećaja, uzrok bipolarnog poremećaja još uvek nije poznat. Međutim, smatra se da je on nastaje interakcijom genetskih i sredinskih faktora, poput stresa ili zlostavljanja u detinjstvu.

Uglavnom se leči psihoterapijom i različitim lekovima.

Psihoterapija uključuje strategije: posmatranja raspoloženja, mehanizme prevladavanja i naglašavanja važnosti dnevne rutine.

Kao lekovi koriste se stabilizatori raspoloženja, poput litijuma, a takođe se koriste i antidepresivi i antikonvulzanti. Kombinacija se menja od osobe do osobe.

Osobe koje se leče od bipolarnog poremećaja uglavnom će moći da se dugoročno nose sa njim – međutim, to nije uvek tako jednostavno. Rezultati jednog istraživanja pokazuju da su se kod 98% osoba simptomi pogoršali nakon dve godine. (Tohen, 2003). Ovo istraživanje je takođe pokazalo da se kod 40% osoba poremećaj ponovo javi u naredne dve godine.

Pogledajte video u kojem ljudi sa bipolarnim poremećajem govore o svom iskustvu.

Izvor: Psyblog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

9 Comments

  1. ‘can’t anybody see – we’ve got a war to fight’…..koliko istine u recima ove pesme. rat. rat. rat. neprestana borba. i pustanje. i prepustanje. vrisak bez reci. radost bez osmeha. i onda u krug. dok faze ne postanu kao jedna. i kad pomislis da se penjes…ugledas na vrhu sizifa, shvatis koliko je sve mukotrpno, bespotrebno, besmisleno….vracas se u svoj oklop. u sigurnost svog staklenog zvona. zatvoris oci da pobegnes od stvarnosti a iza zatvorenih ocnih kapaka cuci secanje. pokusavas da se prisetis kako je bilo. kako je to biti – dobro? i vidis da ga nema. ne u obliku koje je prihvatljivo vecini. dobro je kad u maniji ne napravim vece gluposti nego inace. i u onoj drugoj fazi. lekovi. mozda nekom pomognu. terapija recima? da. ali…jedno veliko ali. traziti ono sto sam ne dajes je tesko. veoma tesko. trazis ljubav. razumevanje. postovanje. a ne dajes nista. ne znam cemu sam ovo pisao. lakse mi je. mozda…srecni vam/nam praznici. zapamtite: nigde ne pise da treba biti srecan da bi se smejao 🙂

  2. Pingback: Ukratko o bipolarnom poremećaju…. :( :) – Bipolarni poremećaj i mentalno zdravlje

  3. Ides lepo kod psihijatra nekog ozbiljnog. Ovi u zdrastvu su katastrofa. I razgovaras lepo sa tom osobom. I da ti lekove da pijes. Onda uzmes jednu svesku kao licno ispovedanje i pises svaki dan kako se osecas… Ako imas neke misli nametnute samo reci u sebi boli me kurac za sve. Pricas sam sa sobom kuci kad si sam, druzis se sa sobom… Lepo pozoves popa da ti osvesta stan. Onda kupi novi zavet i psaltir i molitvenik. Probaj da citas svako jutro i noc. Kreni na liturgiju pitaj savet popa za te probleme. Ispovedaj se. Ovo jeste mentalna bolest ali je povezan i sa dusom danas dusa pati u ovom vremenu. I onda polako prestanes sa lekovima postepeno. I nastavis da citas molitve i ides u crkvu i to je to. Zavrsis sa tim mucenjem. Ako prestanes da citas molitve onda se to vraca. Kod psihijatra te stalno pitaju dal su tvoji imali te probleme, posto se to nasledi. Na primer to u crkvi imas nasledni greh. Pa su ljudi bolesni zbog greha svojih roditelja ili predaka.Bavis se sportom, sto manje vremena sam kuci. Isto sta radis kod psihijatra u danasnja vreme ispovedas se, e to se u crkvi radi jos odavno. Zato sto zna sta treba coveku. Al obavezno se osvesta kuca zbog zastite u njoj. Mozda je ovo zastarelo i smesno. Ali moras biti uporan da bi razumeo… 😉

  4. Kasijana kaže

    I ja sam Bipolarac, i to sa stažom.
    Ceo vek učim da se nosim sa svojom posebnošću.
    Želim biti korisna svima koje ova tema interesuje:
    Drugo ime za Gospoda je – Iscelitelj (duša naših). Greh je uzrok bolesti… Ogromna je snaga molitve… Crkva je Majka a život u ritmu crkve (praćenje postova, slušanje propovedi, odlaženje na liturgije) je terapija.
    Postoje i teološki psihijatri. Lekovi su imperativ, zvaničnu medicinu ne treba podcenjivati…
    U svemu tražiti sredinu, balans, ravnotežu. U dobru se ne uzvisiti, u zlu ne uniziti. I guraš…s osećajem zahvalnosti zbog svoje posebnosti. Pomiriti se sa sobom, svojom grehovnošću ili svojom bolešću. Uteha je i umetnost. Pozicionirati se u njoj s ove ili s one strane, kao kreator ili kao konzument.

    Ne zamerite na familijarnosti (kažu to nam jedna od karakteristika bolesti). Osvestiti, osvestiti…informisati se, pobediti je (grehovnost, bolest)! Biti društveno prihvatljiv, prilagođen, unutar uspostavljenih granica moralnih zakona…a opet – ostati svoj i slobodan!
    ,,Naše žiznji proljeće je kratko
    Znojno ljeto za njime sljeduje
    Smutna jesen i ledena zima.
    Dan za danom vjenčaje se tokom
    Svaki našom ponaosob mukom.
    NEMA DANA KOJI MI ŽELIMO
    NIT BLAŽENSTVA ZA KOJIM ČEZNEMO
    Ko će ludi vjetar zauzdati
    Ko l’ pučini zabranit kipjeti
    Ko l’ granicu želji naznačiti.”
    (Tako je govorio Njegoš)
    Ostajte u dobru, prepustimo sve svoje brige Bogu i sa zahvalnošću nosimo svoj krst.
    👋

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.