San uhvaćen u mišolovku

Kategorija: Psihonauka

snovi

Postavlja se pitanje zašto tema snova zadržava interesovanje ljudi širom sveta iz veka u vek? Možda upravo zato što se snovi dešavaju dok nismo svesni, to jest nisu pod našom konstantnom kontrolom niti možemo da im do kraja i pouzdano uđemo u trag. Snovi predstavljaju jedan čitav svet u kom se nalazimo uvek kad spavamo, a ne utičemo na njega nikakvim svesnim odlukama. Ili možda samo tako mislimo?

Tumačenjem snova bavi se i popularna i naučna psihologija. Tumačenja iz sanovnika nisu sasvim besmislena, ali nemaju uporište u nauci. Sa druge strane, psiholozi kao što su Frojd i Jung bavili su se tumačenjem snova, ali sa naučne osnove. Na taj način ovoj širokoj temi pristupa se sa različitih strana i prilagođena je najrazličitijoj publici.

Do sada već svi znamo da nema osobe koja ne sanja, samo može biti da se ne seća. Uglavnom sanjamo ono o čemu razmišljamo, što nam se trenutno dešava u životu, čemu se nadamo ili od čega strepimo. Oblik u kom ćemo sanjati nešto što je trenutno aktuelno u našem životu može biti sasvim neočekivan, nekad i neshvatljiv. U tom smislu, mi već utičemo na ono što ćemo sanjati samim životom koji vodimo. Osim toga, događaji koji se dešavaju pred samo spavanje, teme ili osobe koje pominjemo, pod povećanim su rizikom da će se u nekom obliku pojaviti u našim snovima. Dakle, ako želimo da izbegnemo da sanjamo neku osobu ili da nas neki problem proganja i u snu moramo paziti da se tim temama ne bavimo pred spavanje. Da li to onda znači da ako nekoga ili nešto želimo da sanjamo rešenje je da prosto mislimo o tome pred spavanja? Odgovor je, nažalost, ne. Iz ličnog iskustva, isprobano više puta. Namernim razmišljanjem o nečemu ili nekome taj sadržaj ili osobu nećemo prizvati u naš san. Na još jednu stvar treba obratiti pažnju. Naime, dešava se da neki problem sa kojim izbegavamo da se suočimo sanjamo češće nego onaj o kome aktivno razmišljamo ili koji delimo sa okruženjem. Zašto? Zato što potisnuti sadržaj mora negde da ispliva, a gde će ako ne kroz snove?

Možda jedna od najzanimljivijih tema što se tiče snova su lucidni snovi. Lucidni snovi podrazumevaju da smo svesni da sanjamo. Tek sada zaista govorimo o našoj kontroli sna. Bogatstvo ove vrste sna je u tome što možemo da radimo šta god poželimo, bez ikakve cenzure. Koji god problem da imamo u snu, ako znamo da je san, to više nije problem! A ako nam se nešto radi slobodno možemo to i da uradimo jer znamo da sanjamo. Još i ako imamo neke natprirodne moći, zabavi nema kraja.

Imala sam lucidne snove i mnogo pre nego što sam čula za njih. Zapravo ih imam veoma često. Dešava mi je i  tzv. „lažno buđenje“- mislim da sam se probudila, a još uvek sanjam. Lepa vest je da možemo vežbati veštinu lucidnog sanjanja tako što ćemo krenuti na spavanje između 22 i 01 sat i naviti sat na 6 sati kasnije. Pre spavanja lezite na leđa, zatvorite oči i koncentrišite se na predeo između obrva. Za to vreme ponavljajte autosugestiju “noćas ću postati svesna onoga što sanjam“. Nakon toga potrudite se da zaspite. Kad se probudite 6 sati kasnije, razbudite se i mislite o lucidnom sanjanju. Možda vam uspe! A ako imate visoku neverbalnu inteligenciju i sposobnost kvalitetnog donošenja odluka veće su šanse da ćete biti lucidni snevači – pokazala su istraživanja američkih naučnika. Osim puke zabave lucidni snovi mogu biti i korisni. Paul McCartney je napisao melodiju neponovljivog hita Beatlesa “Yesterday” nakon lucidnog sna. James Cameron je u lucidnim snovima osmislio nekoliko scena za svetski filmski hit Avatar. Veliki broj radova Salvador Dalija nastao je upravo u snovima koje je mogao kontrolisati.

dali

Kad je reč o snovima, pitanjima nema kraja. Da li i životinje sanjaju? Životinje takođe sanjaju. Da li slepi ljudi sanjanju? Slepi ljudi sanjaju u slikama, ali samo ako nisu rođeni slepi. Koliko snova imamo svake noći? Oko 7. Da li svi sanjamo u boji? Postoje ljudi koji sanjaju samo crno-belo, nekih 12% populacije. Da li češće sanjamo loše stvari? Negativni snovi su učestaliji od pozitivnih. Kako to da neke snove pamtimo a neke ne? Osim što češće pamtimo snove koji su većeg pozitivnog ili negativnog intenziteta, ako smo se probudili tokom sna veće su šanse da ćemo ga zapamtiti. Pored toga, ako u prvih 10-ak minuta od buđenja ne mislimo ili nekom ne ispričamo o našem snu verovatno ćemo ga zaboraviti.

Dakle, snovi nisu nevažni. Oni odslikavaju naš život, naše misli, strepnje, težnje. Kroz snove možemo saznati da li nas neki problem možda muči više nego što smo mi to želeli sebi da priznamo. Bez obzira na to da li je san lucidan ili ne, mnoge inspiracije mogu nastati u snovima. Snovi nas takođe mogu pripremiti za neki događaj. Ako sanjamo nešto što nam se kasnije zaista desi i možemo biti pripremljeniji i snalažljiviji u tom događaju. Meni se to desilo više puta. Dokazano je čak i da je moguće učenje dok spavamo. Istraživači su jednoj grupi ispitanika puštali traku za učenje stranog jezika dok su spavali, a drugoj grupi ne. Bolje rezultate na testu postigla je grupa koja je slušala traku tokom spavanja od one koja nije (prethodno su testirani i imali su vrlo slična postignuća).

U svakom slučaju, snovi mogu da nam budu prilika da se zaista odmorimo. Ne samo fizički, nego i psihički, jer baš i samo u snovima sve je moguće. Snovi zauzimaju značajno mesto u mom životu zbog svega navedenog pa nije ni čudo da su neke od najvećih pesama moje mladosti Kada sanjamo, Just a dream i In dreams.

Autor: Liza Piščević

Comments

comments

2 Komentara

  1. Jos jedan genijalan clanak mlade Lize Piscevic. Uzivam dok citam njene inteligentne clanke. Hvala!

  2. Cvrčak kaže

    molim da ovakve textove saljete jos cesce nama koji zelimo misliti i van okvira pragmatike sa jasnom predilekcijom ka empiriskom ali i znanstvenom. puno zahvalnosti i pozitivnih kritika podstreka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *