Ljubavna pisma i dobrota mogu da unaprede mentalno zdravlje

Kategorija: Psihovesti

writer06

“Značiš mi. Na način koji ne mogu da objasnim, značiš mi. I ti, ti si čudo… ti i svi delovi tebe.”

Ovo nije stvar koju biste normalno napisali potpunom strancu.

Ali nakon diplomiranja i preseljenja u Njujork, Hana Brenčer se osećala anksiozno i depresivno. Nije želela da bude okružena ljudima, niti da se pred njima razotkriva.

Tada je počela da piše ljubavna pisma nepoznatim osobama i ostavljala ih je svuda po gradu. Prvo pismo je ostavila u vozu i bilo je jednostavno adresirano: ”Ako ti nađeš ovo pismo, onda je ono za tebe.”

Od tog momenta, ostavljala je pisma u bibliotekama i kafićima, čak ih je sakrivala i u zgradi Ujedinjenih Nacija.

“Ono što sam primetila je da su moja tuga i usamljenost bile odložene,” rekla je za BBC. “Našla sam nešto što mi je dozvolilo da pomerim fokus sa sebe”, dodaje Hana.

“Onome ko nađe ovo pismo”

“Ti i ja se ne poznajemo. Možda se nikada nećemo sesti i smejati se uz šolju kafe. Možda nikada nećemo plesati ili zevati zajedno oko ponoći. Ništa od toga mi zaista ne znači. To je toliko malo i besmisleno u odnosu na stvar koju želim da znaš na svakodnevnoj osnovi: ti si divan/a. Ti vrediš. Te tvoje ruke su napravljene za velika, velike dela.

4Verovatno misliš da sam luda. Verovatno sediš ovde sa tim pismom u rukama i misliš: ”Ti to ne možeš znati… ne poznaješ me… ne poznaješ nijedan šav na meni.” Da, u pravu si. Ali znam sve stvari za koje sam verovala da ih ne zaslužujem. Znam koliko je bilo teško da volim i vrednujem sebe i da smatram sebe dovoljno vrednom da pogledam svoj odraz u ogledalu. I na taj način ja znam da nisam sama u tome da mi treba podrška u nekim danima i da imam potrebu da znam da postoji neko tamo negde kome značim.

Značiš mi. Na način koji ne mogu da objasnim, značiš mi. I ti, ti si čudo… ti i svi delovi tebe.”

  • S ljubavlju,
  • Devojka koja samo pokušava da nađe svoj put”

Neočekivana plemenitost

Hana i njena kampanja “Više ljubavnih pisama” (“More Love Letters”) su deo grupe organizacija koji ističu mnoge dobrobiti koje imaju dela neočekivane dobrote, kako za one koji ih čine tako i za one koje ih primaju.

Možda nekome može zvučati kao besmislena novotarija, ali istraživanja nalaze da biti nežan i plemenit zapravo može uticati pozitivno na mentalno zdravlje.

5Istraživanje objavljeno u časopisu “Emocija” pokazalo je da plemenita dela mogu da pomognu socijalno anksioznim ljudima da se bolje osećaju.

Dr Linn Alden i dr Dženifer Tru, sa Univerziteta British Columbia su zamolile volontere sa visokim nivoima socijalne anksioznosti da se posvete raznovrsnim akcijama koje uključuju plemenitost dva dana nedeljno, tokom perioda od četiri nedelje.

“Ljudi su poklanjali male poklone drugima, odlazili autom po nekoga na posao, posećivali bolesne osobe, zahvaljivali se vozačima autobusa. To su, u stvari, zaista bila mala dela,” objašnjava Dr Alden.

Možda su bila mala dela, ali su imala veliki uticaj.

Osporavanje uverenja

Standardni način tretmana socijalne anksioznosti je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) prilagođena onima koji se boje da će uraditi ili reći nešto sramno u situaciji u kojoj su okruženi drugim ljudima.

Poremećaj socijalne anksioznosti
➊ Najčešći je među svim anksioznim poremećajima.
➋ Češće se javlja kod žena i obično počinje u adolescenciji.
➌ Ljudi strahuju da će uraditi nešto sramotno u socijalnoj situaciji i samim tim izbegavaju te situacije.
➍ Fizički simptomi uključuju znake anksioznosti kao što su: crvenjenje, znojenje, drhtanje, lupanje srca, mišićna tenzija i nervozan stomak.

De3o ovog pristupa je i ohrabrivanje klijenta da se suoči sa svojim strahovima vezanim za socijalne kontakte, tako što će se izlagati situacijama koje bi inače izbegavao ili tako što će započinjati razgovore sa novim ljudima.

U eksperimentu koji je vodila dr Alden druga grupa volontera je zamoljena da izvede ova mala “razuveravajuća” ponašanja izlaganja slična onima koje rade klijenti u terapijskim procesima.

Kao i grupa koja je činila plemenita dela, i ova grupa je takođe povećavala nivoe socijalnih kontakata, upuštala se u nepoznata ponašanja i obraćala pažnju na tuđe reakcije; sve stvari za koje se smatra da su važne komponente u prevazilaženju socijalne anksioznosti.

Po isteku četiri nedelje, učesnici grupe koja je činila plemenita dela su u manjoj meri izbegavali socijalne situacije i izjavljivali da imaju povećan stepen zadovoljstva u odnosima sa drugim ljudima. Činilo se da je izvođenje plemenitih dela imalo veće efekte od KBT pristupa u kome su se volonteri izlagali socijalnim situacijama.

Ofanziva dobrote

Londonska inicijativa pod nazivom “Ofanziva dobrote” (“Kindness Offensive“) od 2008. organizuje događaje deljenja dobrih dela. Oni drže svetski rekord za najveći slučajni čin dobrote u kome su podelili 39 tona stvari u jednom danu.

2“Praktično je nemoguće da učinite dobro delo, a da se ne osećate dobro u vezi sebe samog,” iznosi Dejvid Gudfelou (“Good fellow” u prevodu znači “dobar momak”, prim. aut.) jedan od osnivača ove grupe.

“Ukoliko možete da učinite nečiji dan lepšim, to će u stvari učiniti vaš dan lepšim”, smatra Gudfelou.

Dr Nik Grej, klinički psiholog i direktor klinike u “Centru za anksiozne poremećaje i traumu” u Londonu, prvobitno je bio oprezan u vezi ideje da činjenje dobrih dela može imati terapijskih efekata za klijenta sa anksioznim poremećajima: “Nisam video istraživanje i, da budem iskren, bio sam skeptičan zbog naslova. Ali, to je dobro istraživanje i rađeno je od strane uvaženog tima. Ne verujem da će postati terapija za sebe, ali može se uključiti kao aktivnost u okviru šireg tretmana.”

Dr Alden sugeriše da dobra dela mogu biti prvi korak na dugom terapijskom putu: “Angažovanje u dobrim delima može pomoći osobi da izađe i upozna druge ljude, a tada možemo koristiti druge tehnike da pomognemo osobi da promeni uverenja o sebi.”

Ipak, ona apleuje da budemo oprezni u izvođenju dobrih dela koja drugi biraju umesto nas ili koja činimo samo da bi impresionirali druge: “Smatram da mora da se uradi na takav način da osoba ima doživljaj autonomije. Oni čine ta dela zato što oni to žele, a ne zato što to zahteva grupa.”

Autor: Lorna Stjuart, Izvor: BBC
Prevod i adaptacija: Milica Jakšić

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *