Koliko nesrećno mora biti nečije detinjstvo kako bi se sa sigurnošću moglo predvideti da će neko živeti loše u odrasloj dobi ili čak umreti u mladosti?
Nakon što je umro moj muž, a potom i moj otac, i nakon što sam imala pobačaj tokom druge trudnoće – sve to u rasponu od šest nedelja – svi su želeli da znaju kako sam. I svi su čuli istu stvar: „Dobro sam.”
S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologija uvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
Reality realnost širi se oko nas, poput šumskog požara. Niko to, navodno, ne gleda, ali brojke govore drugačije. Zašto je ova pošast za zdrav razum ovoliko popularna u našoj zemlji?
Bio je to težak jesenji dan. Jedan od onih sunčanih, ali hladnih i tromih. Koji traže da se vratiš u krevet, pokriješ preko glave i zaboraviš da je svet takav kakav je.
Ako ste se nekada zapitali kako izgleda jedan psihoterapijski proces, evo prilike da to i otkrijete. Predstavljamo vam studiju slučaja Borjane Gavrić, psihologa i psihoterapeuta u procesu edukacije. Studija je skraćena i prilagođena formi naših tekstova.
Do pre više od deceniju, sećam se, bila sam jedna od onih stabilnih i jakih ljudi. Kontrolisana i racionalna u ma kakvoj situaciji koja se desi, a dešavale su se naveliko, uvek pribrana. Kako za sebe, tako i za druge.