O uzrocima bipolarnog poremećaja postojale su razne teorije, a sada je jedno istraživanje otišlo korak dalje u rasvetljavanju ove misterije.
U svetu bihejvioralne nauke, psiholozi istraživači sprovode različite studije kako bi bolje razumeli prirodu ljudskog ponašanja. Tokom godina, istraživači su, zahvaljujući svojim dobro osmišljenim psihološkim istraživanjima, zabeležili mnoštvo različitih rezultata.
Nazivamo se pogrešnim imenom. Dali smo sebi ime Homo sapiens, „mudar čovek”, ali ono je više stvar hvalisanja nego opisa. Šta nas čini mudrim? Po čemu se razlikujemo od drugih životinja? Predloženi su razni odgovori na ovo pitanje – jezik, oruđa, saradnja, kultura, to što smo lošeg ukusa predatorima – ali nijedan od njih nije jedinstven za čoveka.
Na poslu ili u učenju, kad god odaberemo da se udaljimo od svog glavnog zadatka kako bismo uradili nešto drugo – kao ostavljanje mejla koji upravo pišete kako biste proverili Facebook – mi efektivno ometamo sami sebe. Očigledno je da samoprekidi nose rizik narušavanja naše pažnje, ali možda ne shvatamo do koje mere.
Deca se mogu ponašati na načine koje odrasli smatraju nevaljalim, a ta procena često može biti veoma pogrešna. Prepoznavanje kada je neko neželjeno ponašanje kod deteta reakcija na sredinske uslove, odnosno kad je deo razvojne faze ili imitacija nekog ponašanja, omogućava nam da na njega reagujemo blaže i sa više saosećanja.
Jedno od češće postavljanih pitanja u vezi sa psihopatijom i kriminalom jeste: da li se čovek kao takav rađa, ili to postaje tokom odrastanja. Istraživanja sada kažu da imaju odgovor na ovo pitanje.
Sebi često možemo govoriti razne ohrabrujuće poruke, kao na primer: „Čak se i najboljima ponekad desi da pogreše“, ali kada dođe trenutak da smo mi ti koji su pogrešili, prihvatanje toga može biti teško.