Uvek aktuelna šala o novogodišnjim odlukama jeste ta da one ne nadžive praznični mamurluk. Ali, ukoliko ste doneli odluku da radite na sebi, onda je baš Nova godina pravo vreme da sa time započnete. Nedavno sprovedeno istraživanje objašnjava zašto odabiramo određene datume za ličnu renovaciju i kako možemo početi iznova ukoliko ne bude sve teklo onako kako bi trebalo.
U radu koji je u novembru predstavljen na godišnjoj konferenciji Društva za prosuđivanje i donošenje odluka, Hengčen Dai, Katrin Milkman i Džejson Ris sa Univerziteta u Pensilvaniji uočili su nešto što su nazvali „efektom novog početka“. Reč je o tome da nas određene vremenske odrednice (kao što je Nova godina) često motivišu na ponašanje usmereno ličnom poboljšanju (kao što je promena režima ishrane ili savladavanje nove veštine). Kao pomenute vremenske odrednice mogu poslužiti početak meseca ili, nešto ličnije odrednice kao što su venčanje ili rođendan. U ukupno tri sprovedene studije, istraživači su dokumentovali fenomen rasprostranjen među velikim brojem ljudi i ciljeva. Oni pišu i o tome na koji način ovi efekti funkcionišu i koriste raspoložive podatke kako bi isključili neka od alternativnih objašnjenja…
Tri studije
Prva studija bila je vrlo jednostavna. Dai i kolege pregledali su Google arhive kako bi videli kada su ljudi vrši pretragu termina „dijeta“. Pretrage su u 82% slučajeva usledile odmah nakon Nove godine, što i nije bilo iznenađujuće (posebno kad se u obzir uzme količna hrane kojom proslavljamo ovaj praznik). Izdvojili su se i periodi kao što su početak nove nedelje, meseca ili period nakon državnih praznika. Svako važno obeležje na kalendaru može nam poslužiti da postanemo vitki.
Da li ljudi kroz guglanje pokazuju svoje težnje? U drugoj studiji istraživači su pregledali čekiranja u univerzitetskoj teretani i pronašli da je broj posetilaca iste povećan sa početkom nove godine, meseca i nedelje. Studenti su, takođe, više vežbali početkom semestra, prvog dana nakon prolećnog raspusta i nakon rođendana (ne računajući punoletstvo, koje su verovatno proslavljali na drugi način).
Treća studija koristila je podatke sa web sajta stickK.com, na kom ljudi prave „posvećene ugovore“, gde se obavezuju na ispunjenje svojih ciljeva, a ukoliko to toga ne dođe, plaćaju kaznene poene odabranim prijateljima ili humanitarnim organizacijama. Korisnici su napravili veći broj ovakvih ugovora mnogo češće početkom nedelja, meseci i godina, kao i nakon praznika i rođendana. Reč je ne samo o ciljevima vezanim za zdrave navike, već i za stvari kao što su „želim da ne kasnim“ ili „smanjiću svoje troškove“.
Objašnjenja i ona koja to nisu
Postoji nekoliko objašnjenja ovih nalaza koja se odmah mogu otpisati. Na primer – možda se ljudi jednostavno nemarno ponašaju pre ili tokom ovih vremenskih odrednica, pa nakon njih pokušavaju da kompenzuju svoje loše ponašanje? Verovatno ne. Ovi rezultati nisu se dramatično promenili kada su se praznici proždrljivosti uklonili iz rezultata istraživanja. Dodatne analize nisu pokazale padove aspiracionog ponašanja neposredno pre početka vremenskih odrednica. Isključuje se i objašnjenje da ljudi započinju nova ponašanja nakon vremenskih odrednica zato što ranije za to nisu imali vremena. Činjenica je da ljudi posle praznika obično nemaju više (a verovatno ni manje) slobodnog vremena koje bi moglo objasniti ovakve nalaze. Ponedeljci su obično vrlo zauzeti dani. Još jedno moguće objašnjenje je da neki praznici ili vikendi nude predah od svakodnevnice, što omogućava osnaživanje snage volje i upuštanje u donošenje novih odluka. Ali, ljudi nisu pokazali manje aspiracionog ponašanja petkom, kada bi trebalo da su iscrpljeni od radne nedelje iza sebe, već je to slučaj sa subotom i nedeljom.
Umesto toga, Dai i njeni saradnici nude dva verovatnija mehanizma za efekat novog početka. Prvi je taj da volimo da verujemo da se tokom vremena poboljšavamo, pa prošle greške pripisujemo slabijoj verziji nas samih. Koristimo aktuelni koncept koji imamo o samima sebi kako bismo oblikovali svoje ponašanje, pa ako pogledamo unazad i shvatimo da se danas više trudimo nego ranije, onda nastavljamo još više da se trudimo. Vremenske odrednice – čak i neke sitnice kao što je nova frizura – pomažu nam da mentalno odvojimo sadašnje „ja“ od nekadašnjeg, a ovo poređenje rezultira u olakšanju i naglašavanju svih onih pozitivnih strana našeg identiteta. Onda pokušamo da se vodimo upravo tom slikom o sebi.
Drugo, u raznim aktivnostima često nam se desi da od šume ne vidimo drvo. Ometanja kao što su praznici teraju nas da napravimo pauzu i da se osvrnemo oko sebe. Umesto da mislimo u konrektnim pojmovima, orijentisanim na detalje, tada obično razmišljamo globalnije i apstraktnije. Umesto da gledamo u put pred nama i pitamo se kako da stignemo do svog odredišta, gledamo u daljinu i pokušavamo da se setimo zašto smo uopšte tamo krenuli. Vremenske odrednice mogu ometati našu linearnu percepciju vremena, što nas primorava da se osvrnemo i razmotrimo svoje ciljeve. Zatim možemo postati motivisaniji da te ciljeve ispunimo, bez obzira da li želimo da promenimo način ishrane ili postanemo bolji roditelj.
Novi počeci
Pomenuti istraživači nude nekoliko načina za poboljšanje motivacije nakon što se vremenske odrednice završe.
✽ Jedan je da sami prepoznajemo i koristimo promene u svom životu, čak i one male kao što su dobijanje novog stola na radnom mestu ili povratak sa putovanja – kao šanse za novi početak.
✽ Još jedan je stimulišemo druge i sebe na nova ponašanja baš oko vremenskih odrednica, to jest onda kada je takva stimulacija najefektnija.
✽ Treći je da kreiramo kompletno nove odrednice koje će nam poslužiti kao novi počeci. Možete se preseliti ili jednostavno kupiti novu jaknu.
Dalje, ovi nalazi ističu moć rituala. Autori su primetili da mnoge religijske tradicije slave nove početke, kroz ceremonije ponovnog rođenja ili pročišćenja. Ali, bilo koja vrsta rituala može poslužiti kao obeleživač vremena i postati granica između starog i novog načina na koji nešto radimo. Na višem nivou, to mogu biti učlanjenja u određene grupe ili završavanje škole. Na svakodnevnom nivou, to mogu biti sitnice, poput molitve ili pranja ruku. Sve što može biti simobol novog početka i novog, boljeg „ja“. Posebno ako se poklapa sa vremenom kada je vreme za nabavljanje novog kalendara.
Autor: Metju Hatson
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Ina Poljak
