Saosećajnost – evolucijski dar za preživljavanje

Kategorija: Psihonauka

Empatija, saosećanje i zahvalnost – ove osobine nisu nešto što nam pravo padne na pamet kada govorimo o darvinizmu i prirodnoj selekciji. Ono čega se odmah setimo su neke od antisocijalnih karakteristika kao što su takmičenje, opstanak najsposobnijih i sebičnost (kao urođeni instinkt).

Ali pre svega, evolucija može izvući najbolje iz nas i Darvin je to uvideo, podseća nas psiholog Dačer Keltner sa Berkli univerziteta. Darvin u svojoj knjizi “Poreklo čoveka” (The Descent of Man), piše da je jačanje sposobnosti za saosećanje igralo glavnu ulogu u ljudskoj evoluciji:

“Zajedno sa čovečanstvom, sebičnošću, iskustvom i imitacijom, razvijala se i saosećajnost; dovela je do nade da će nam se dobro vratiti ukoliko ga činimo drugima, a navikom je ojačana.– Na kakav god kompleksan način da je ovo osećanje nastalo, s obzirom na da je jedno od najznačajnijih osećanja onih vrsta za koje je karakteristično pomaganje i odbrana svojih članova, razvijalo se prirodnom selekcijom. One zajednice u kojima postoji ogroman broj saosećajnih članova najbolje će procvetati i imaće mnogo potomaka.”

Ipak, to ne znači da ljudi nemaju dvostruku prirodu – sposobnost da budu nesaosećajni, sebični i gladni moći. Keltner, takođe i to proučava. On nalazi da je među bogatima ima više ne tako saosećajnih i srdačnih ljudi nego kod siromašnih.

Izvor: Devour
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *