U svetu bihejvioralne nauke, psiholozi istraživači sprovode različite studije kako bi bolje razumeli prirodu ljudskog ponašanja. Tokom godina, istraživači su, zahvaljujući svojim dobro osmišljenim psihološkim istraživanjima, zabeležili mnoštvo različitih rezultata.
Čestitamo, uspeli ste. Preživeli ste gužve u saobraćaju, pritiske koji dolaze sa različitih strana, brojne večeri provedene u krugu porodice obojene dramom – jesen je i godina se polako privodi kraju. Ipak, nije još sve gotovo.
Nazivamo se pogrešnim imenom. Dali smo sebi ime Homo sapiens, „mudar čovek”, ali ono je više stvar hvalisanja nego opisa. Šta nas čini mudrim? Po čemu se razlikujemo od drugih životinja? Predloženi su razni odgovori na ovo pitanje – jezik, oruđa, saradnja, kultura, to što smo lošeg ukusa predatorima – ali nijedan od njih nije jedinstven za čoveka.
Nakon što je umro moj muž, a potom i moj otac, i nakon što sam imala pobačaj tokom druge trudnoće – sve to u rasponu od šest nedelja – svi su želeli da znaju kako sam. I svi su čuli istu stvar: „Dobro sam.”
Na poslu ili u učenju, kad god odaberemo da se udaljimo od svog glavnog zadatka kako bismo uradili nešto drugo – kao ostavljanje mejla koji upravo pišete kako biste proverili Facebook – mi efektivno ometamo sami sebe. Očigledno je da samoprekidi nose rizik narušavanja naše pažnje, ali možda ne shvatamo do koje mere.
S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologija uvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
Anksioznost je deo uobičajenog ljudskog iskustva kada predstavlja reakciju na stresne životne događaje. Kao normalna ljudska reakcija može biti adaptivna, odnosno korisna u kontekstu ukupnog psihološkog funkcionisanja i blagostanja.