Nedoumica koja se prožima i prošlim i sadašnjim vremenima je da li se suprotnosti privlače?, ili nam je, pak, jasnije i bliskije da se sličan sličnom raduje. Možda je teško doći do odgovora iz sopstvenog iskustva, s obzirom da nam se dešavalo i da nas privuče neko potpuno suprotan od nas samih ali, sa druge strane, i da nas privuče neko ko nam je toliko sličan da stičemo utisak da tu osobu poznajemo „ceo život”. Šta nauka kaže na to?
Kao društvena bića, težimo interakciji sa drugim ljudima. Takva interakcija nas navodi na uspostavljanje i održavanje odnosa. Međutim, kao osnovni razlog uspostavljanja takvih odnosa ističe se privlačnost. Privlačnost se definiše kao postojanje pozitivnih osećanja prema nekoj osobi i sklonost da se bude zajedno sa njom (Hewstone i Stroebe, 2003).Postoji nekoliko faktora koji dovode do međusobne privlačnosti. Kao bitni faktori ističu se blizina, fizička privlačnost, sličnost, uzajamno sviđanje i nagrade koje odnos sa drugom osobom može doneti.
Blizina
Kada je reč o blizini, veći broj veza se uspostavlja među osobama koje su prostorno blizu, koje dele zajednički prostor, koje nisu međusobno mnogo udaljene. Blizina omogućava češće susretanje određenih osoba, interakciju i kontakt sa njima, a samim tim dolazi do povećanja verovatnoće da će baš te osobe postati prijatelji (Aronson i sar., 2005). Ovaj efekat koji blizina prouzrokuje, proveren je istraživanjem Festindžera i saradnika (1950), koji su sproveli istraživanje na studentima koji su u braku, a koji su nasumično dobili stanove u jednom stambenom objektu. Studenti se nisu međusobno poznavali. Nakon određenog vremena, pokazano je da je veći broj prijateljstava nastao sa osobama unutar te zgrade, nego sa osobama iz ostalih zgrada (Festinger et al., 1950).
Postoji nekoliko razloga zašto blizina dovodi do privlačnosti (Hewstone i Stroebe, 2003):
- Postoji manje prepreka da se razvije prijateljstvo sa nekim ko je blizu;
- Blizinom sa drugom osobom se prikuplja više podataka o toj osobi, pa se može otkriti više zajedničkih interesa, stavova;
- Efekat izlaganja: prosto što je osoba više izložena nekom stimulusu, veća je verovatnoća da će joj se taj stimulus svideti.
Fizička privlačnost
Iako se svakodnevno susrećemo sa onim Odelo ne čini čoveka, činjenica je da odluka da li ćemo stupiti sa nekim u prijateljski ili romantični odnos, zavisi od fizičkog izgleda osobe. Imajući u vidu važnost fizičke privlačnosti, prva istraživanja fizičke privlačnosti započeta su u socijalnoj psihologiji. Takva istraživanja ispitivala su stereotip „što je lepo, to je i dobro”, a pokazano je da su ispitanici fizički privlačnijim osobama pripisivali i socijalno poželjne karakteristike; naime, takve osobe su smatrali dobrim roditeljima, pripisivali su im prestižnije poslove i srećnije brakove, generalno, smatrali su ih osobama koje žive srećnije (Dion, Berscheid, i Walster, 1972).
Međutim, imajući u vidu fizičku privlačnost, rađena su i istraživanja koja su ispitivala koga ćemo birati kao partnera. Jedno takvo istraživanje je pokazalo da partnera biramo prema tome šta možemo da ponudimo, odnosno, biramo osobe koje su nam slične po inteligenciji, popularnosti, društvenoj poželjnosti, fizičkoj privlačnosti (Taylor, Fiore, Mendelsohn i Cheshire, 2011).
Oslanjajući se na sopstveno iskustvo, kao i na neka istraživanja, uključujući i prethodno navedena, možemo doći do nekog zaključka da je fizička privlačnost bitna, ali ne fizička privlačnost sama po sebi, već ona uključuje i neke druge faktore.
Sličnost
Blizina i fizička privlačnost su bitni faktori koji nas upućuju da primetimo neku osobu, da stupimo u kontakt sa tom osobom. Međutim, da bi taj kontakt prerastao u potencijalnu ljubavnu vezu potrebno je još ponešto. Jedan od veoma bitnih faktora je sličnost. Sličnost predstavlja podudarnost sopstvenih interesa, vrednosti, stavova, pa čak i crta ličnosti sa onima koje poseduje ta osoba (Aronson i sar., 2005). Jedno istraživanje, sprovedeno na studentima u studentskom domu, pokazalo je da su slična demografska obeležja, slični stavovi i vrednosti bili prediktori za stvaranje prijateljstva između tih studenata (Newcomb, 1961, prema Aronson i sar., 2005).
Postoje i neka objašnjenja zašto više stupamo u kontakt i u ljubavne veze sa osobama koje su nam sličnije. Takvo objašnjenje uključuje samopotvrđivanje. Naime, sličnost je bitna za stvaranje privlačnosti, jer uključuje potvrđivanje sopstvenih stavova, uverenja; sviđamo se onome ko se sviđa nama, uživamo u interakciji sa osobama kojima se sviđamo i koje nam se sviđaju, a takva interakcija koja potvrđuje naše stavove, daje nam osećaj da smo u pravu (Sprechter, Treger, Hilaire, Fisher i Hatfield, 2013).
Uzajamno sviđanje
Uzajamno sviđanje je još jedan faktor od koga zavisi da li ćemo sa nekom osobom stupiti u ljubavnu vezu ili ne. Uzajamno sviđanje svoju funkciju „vrši” tako što saznamo da se sviđamo nekoj osobi, a onda počinjemo da uzvraćamo to sviđanje. Naime, ako mislimo da se nekoj osobi sviđamo, tada ćemo se prema toj osobi ponašati na način koji pobuđuje sviđanje, pa će takvo ponašanje zaista dovesti do toga da se toj osobi svidimo, odnosno, doći će do samoispunjavajućeg proročanstva (Curtis i Miller, 1986, prema Aronson i sar., 2005).
Osim toga, jednim istraživanjem je pokazano i da nam se više sviđaju osobe koje su promenile mišljenje o nama, odnosno ako je neka osoba imala negativno mišljenje o nama, a potom je to negativno mišljenje promenila u pozitivno, veća je verovatnoća da će nam se baš ta osoba dopasti, u odnosu na osobu koja je uvek imala pozitivno mišljenje o nama (Aronson i Linder, 1965).
Nagrade koje veza donosi
Prethodno navedeni faktori imaju ulogu u odlukama da li ćemo sa nekom osobom stupiti u prijateljski ili ljubavni odnos. Međutim, odnosi sa drugim ljudima mogu biti i nagrađujući, odnosno kada se zapitamo zašto se družimo sa nekim, ili zašto smo u vezi sa nekom osobom, odgovor će se oslanjati na osećanja koja imamo kada smo sa tom osobom. Tako je u jednom modelu potkrepljenja i afektivnog stanja pokazano da nam se sviđaju osobe koje nas nagrađuju, odnosno osobe koje povezujemo sa pozitivnim osećanjima (Byrne i Clore, 1970, prema Pennington, 2001).
Nagrade nisu jedini faktor, u ovom slučaju, koji potpomaže odluci da li nam se neka osoba sviđa ili ne. Prema teoriji socijalne razmene, osećanja koja imamo o sopstvenim odnosima zavisiće od percepije dobitaka i gubitaka u odnosima, vrste odnosa koje smatramo da zaslužujemo i verovatnoće da ćemo sa drugima imati bolji odnos (Aronson i sar., 2005). Dobici se odnose na ona ponašanja koja nam se kod neke osobe dopadaju, dok se gubici odnose na neke negativne aspekte odnosa. Do pozitivnih osećanja dolazi kada postoji određena ravnoteža između dobitaka i gubitaka (Aronson i sar., 2005).
* * *
Međusobna privlačnost obuhvata veoma kompleksne odnose, a reklo bi se da nije lako doneti odluku da li ćemo sa nekom osobom stupiti u ljubavnu vezu. A opet, sa druge strane, deluje nam da se takve odluke donose veoma lako. Možda kada su ispunjeni svi faktori, odluke o odnosima sa nekom osobom donosimo lako i bez mnogo razmišljanja.
Čitajući tekst, reklo bi se da je nauka više na strani drugog ponuđenog odgovora sa početka teksta, da se sličan sličnom raduje, odnosno, da bismo stupili u vezu sa nekom osobom, potrebno je da nam se ta osoba fizički dopadne, da nam je blizu, da posedujemo slične stavove, interesovanja, pa čak i ličnost, ali i da mislimo da se i mi toj osobi dopadamo. Osim toga, potrebno je i da nam potencijalni odnos sa tom osobom donosi neke nagrade, kao što su lepa osećanja.
Ako se vratimo na početak teksta i na pitanje da li se suprotnosti privlače ili sličan se sličnom raduje, kakav odgovor biste vi dali?
Reference:
Aronson, E., Linder, D. (1965). Gain and loss of esteem as determinants of interpersonal attractiveness. Journal of Experimental Social Psychology, 1(2), 156-171.
Aronson, E., Wilson, T.D., Akert, R.M. (2005). Socijalna psihologija. Zagreb: Mate.
Dion, K., Berscheid, E. i Walster, E. (1972). What is beautiful is good. Journal of Personality and Social Psychology, 24(3), 285–290.
Festinger, L., Schachter, S., & Back, K. (1950). Social pressures in informal groups; a study of human factors in housing.Oxford, England: Harper.
Hewstone, M, i Stroebe, W. (2003). Socijalna psihologija: europske perspektive. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Pennington, D.C. (2001). Osnove socijalne psihologije. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Sprecher, S., Treger, S., Hilaire, N., Fisher, A., Hatfield, E. (2013). You validate me, you like me, you’re fun, you expand me:“I’m yours!”. Current Research in Social Psychology, 22, 22-30.
Taylor, L. S., Fiore, A. T., Mendelsohn, G. A., Cheshire, C. (2011). “Out of my league”: A real-world test of the matching hypothesis. Personality and Social Psychology Bulletin, 37(7), 942-954.
Autor: Bojana Čolović
