Probajte da se setite jedne stvari koju, kada biste dobili, vaš život bi postao mnogo srećniji? Probajte, uzmite parče papira i zapišite prvu stvar koja vam padne na pamet.
Bajke su važan deo detinjstva većine nas. Iako smo uživali u njima, neki bi ipak rekli da nije pametno previše se baviti bajkama, zato što su nerealne. Po principu: život je surov, a ne bajkovit. Ja se sa time ne mogu složiti i čvrsto sam uverena da čitanje bajki u detinjstvu ima višestruke koristi. Srećom, postoji još mnogo ljudi koji dele moj stav prema bajkama.
Dejvid je proveo prvu polovinu svog života kao sladak, pomalo hiperaktivan, dečak koji obožava crtanje. Drugu polovinu proveo je kao odrasli koji se bori sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem (OKP). Danas, u svojoj tridesetčetvrtoj godini dobro se drži, ali sa povećanom svesnošću da ima snažnog protivnika kojeg ne sme ignorisati.
Ako se osvrnete oko sebe i malo pogledate kako izgleda svet, biće vam jasno da tu mnoge stvari ne funkcionišu kako bi trebalo. Svi problemi kojima smo kolektivno izloženi – bili oni politički, ekonomski ili ekološki – odgovornost su čoveka, najrazvijenije evolutivne kreacije. Mi, kao ljudska vrsta, istovremeno smo njihovi pokretači i njihove žrtve. A nemoguće je ne primetiti da u svetu, bez obzira da li svetom smatramo svoju ulicu ili celu planetu, vlada haos. […]
Charles Dickens je bio pomni promatrač ljudske prirode koju je pretočio u literarni teatar svakodnevnog čovjekovog života. Svoje likove je prikazivao kao svojstvene nepopravljive čudake i mnogi kritičari su mu zamjerali zbog takvog grotesknog preuveličavanja osobina svojih likova. Ali takav teatralni prikaz Dickensovih likova je ono što ih čini tako specifičnim.
U psihologiju sam se zaljubila pre tačno deset godina, kada sam kao srednješkolka bila polaznik Istrazivačke stanice Petnica. Tamo sam se upoznala sa nekim osnovama eksperimentalne psihologije, da bih se kroz studije upoznala i sa ostalim granama psihologije. Psihologija braka i porodice je bila ta koja je izazivala u meni najveće uzbuđenje i maštala sam kako ću se jednog dana isključivo time baviti.
Za većinu, dom predstavlja mesto gde žive. U širem smislu to je naš grad, naš kraj, a u užem smislu naša kuća, stan. Za neke dom je grad u kom žive, a za neke grad u kome su se rodili. Pojedini ljudi imaju dva doma, ako žive na dve lokacije. To je čest slučaj, recimo, kod studenata koji studiraju jednom gradu ili državi, a rođeni su u drugoj. Sličan slučaj je i ako, na primer, […]