Primarni i duhovni dom – duel ili duet?

Kategorija: Psihopriča

FK0EAPWWS7

Za većinu, dom predstavlja mesto gde žive. U širem smislu to je naš grad, naš kraj, a u užem smislu naša kuća, stan.  Za neke dom je grad u kom žive, a za neke grad u kome su se rodili. Pojedini ljudi imaju dva doma, ako žive na dve lokacije. To je čest slučaj, recimo, kod studenata koji studiraju jednom gradu ili državi, a rođeni su u drugoj. Sličan slučaj je i ako, na primer, provodimo mnogo vremena kod partnera ili prijatelja pa i njegov primarni dom smatramo svojim. Nekada prosto dom je bilo koje mesto gde je on ili ona, naša ljubav.

Dom bi trebalo da predstavlja našu zonu komfora, fizički prostor koji poznajemo i mesto gde smo okruženi nama dragim ljudima, mesto koje nam je poznato i blisko. Upravo zbog toga, kad nam neko dođe u goste i želimo da budemo ljubazni, kažemo: „Osećaj se kao kod svoje kuće”. Naravno, svima je jasno da je to nemoguće, ali time hoćemo da doprinesemo da se gost oseća komfornije. Za mene, dom je duhovni prostor gde mogu da budem ono što jesam, prihvaćena takva kakva sam.

Pored fizičkih aspekata doma i međuljudskih relacija koje smo izgradili, dom često čine i uspomene koje smo stvarali, kao i običaji i ponašanja na koja smo navikli u našem okruženju. Psiholog Susan Clayton smatra je dom deo self koncepta, produžetak nas jer predstavlja naš sistem vrednosti. U ljudskoj prirodi je težnja ka pripadanju. Prirodno pozitivno osećanje je da dom pripada nama i mi pripadamo domu. Upravo iz tih razloga, nekad je veoma teško napustiti ono što smatramo domom čak i kad nam kažu da ćemo se brzo navići na novi.

Neretko se u situacijama napuštanja doma ne setimo da mesto na koje odlazimo može imati određene karakteristike koje će našoj ličnosti više ležati. Biće nove, ali novo ne mora značiti loše. Oduvek sam Beograd smatrala svojim domom. Mnogo sam putovala i svejedno uvek jedva čekala da se vratim u moj Beograd. Izreka kaže „Svuda pođi, kući dođi”. Nisam patriota, ali prosto je Beograd bio moj dom. Mesto gde sam okružena nekolicinom dragih ljudi, mesto gde sam stvarala uspomene i gde sam htela da nastavim da ih stvaram. Do skora bila sam uverenja da možemo imati samo jedan dom i da će Beograd taj dom i ostati za mene. Tek kad sam otišla na neobavezno putovanje shvatila sam širu definiciju pojma dom.

PRHJCYJYDE

Može se desiti da se nenadano upoznamo sa navikama i stilom života drugog naroda, da uvidimo njegove običaje i shvatanja. Obrt se dešava kad i ako shvatimo da želimo da delimo upravo takva uverenja koja prezentuje taj narod, to mesto, da smo to ustvari negde duboko oduvek bili mi, da se tome zapravo potajno divimo. Tada shvatimo da imamo dva doma.

Nekome će ležati maksimalno vaspitani i kulturni ljudi kao standard, a ne kao fenomen. Nekome će možda takvo ponašanje biti i prefiše fino, napadno ljubazno. Mesto gde su ljudi prijemčivi, druželjubivi, spremni da pomognu. Postoji mesto na Zemlji koje sam doživela kao leglo slobodne volje, mesto gde su svi pozvani da izraze svoju ličnost, svoja opredeljenja, svoje stavove i interesovanja, dokle god ne ugražavaju druge. Mesto duhovnog mira, a puno osmeha. Neki će pomisliti da je to bogata lokacija i da to čini ljude srećnim, ali ne. To je mesto gde su i beskućnici zahvalni i imaju smisao za humor. Prosjaka nema jer oni ništa ne očekuju. Ne postoje ni lutalice, iako ima preko 600 000 pasa. Svi se redovno udomljavaju. Iako svi negde žure, retko se čuju sirene automobila. Možda ćete pomisliti da je suviše tiho, ali nije jer ljudi sviraju i pevaju po parkovima, ulicama ili gde god im se to radi. Nije u pitanju izmišljena priča, već moja lična bajka. Moj drugi dom. Nosi ime Njujork.

U Beogradu sam rođena, tu mi je sve poznato i oko mene su ljudi bez kojih život ne bi imao smisla. Ipak, uverenja okruženja, stavove, očekivanja i pojam slobode zapravo ne delim sa svojim domom broj 1. Sad dom za mene ima proširenu definiciju. To je mesto gde mogu da budem svoja: autentična, a prihvaćena; drugačija, a cenjena; slobodna, gde mogu da učim od svih, da budem ponosna i na sasvim nepoznate ljude iz svog okruženja, gde se osećam sigurno i odakle iskreno ne želim da odem. Nikada. Mesto čije ime ja želim da nosim. To je Njujork. Zato imam dva doma, ali je drugi sa velikim D.

Autor: Liza Piščević

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *