Bilo da razmišljamo o događajima iz prošlosti, događajima koji se dešavaju sad ili koji će se desiti u budućnosti, ono što govorimo sebi i načini na koje mislimo o negativnim događajima u našim životima, mogu uticati na naše emocionalne reakcije.
Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.
Zlostavljanje u školi (takozvani „bullying”) dobija sve veću medijsku pažnju zbog tragičnih okončanja pojedinih života vrlo mladih ljudi i dece. Sa sve većom dostupnošću moderne tehnologije i razvojem brojnih platformi za komunikaciju, javile su se i nove forme zlostavljanja o kojima se ne govori dovoljno.
Da li je stvarno bitno da li ste sebični ili velikodušni? Iako većina savremenih religija i moralnih kodeksa gleda na velikodušnost kao na jako bitnu vrlinu, sebičnost prisvaja sve veću privilegiju u kulturama širom sveta.
Sigurna sam da vam se ova situacija bar malo, ako ne i previše, čini poznatom: sutra imate važan test na fakultetu ili bitnu prezentaciju na poslu, ali umesto da zagrejete stolicu… „Hej, zašto ne bih pogledao/la jednu epizodu serije? Ili jednu celu sezonu? Prijatelji zovu na druženje – zašto da ne! Izlazak kažeš?! Jedna čaša vina, ma šta je to, mogu ja i dve-tri!”
Kada apliciramo za posao, uvek imamo na umu da postoji mogućnost da ga nećemo dobiti. Ali bez obzira na to, kada se dobije odbijenica, odnosno obaveštenje da je neko drugi dobio posao, nastupa razočarenje. Javlja se sumnja u sebe, pad samopouzdanja i brojna pitanja: „Gde sam pogrešio?ˮ, „Zašto nisam bila dovoljno dobra?ˮ, „Je l’ to zato što ne znam/ne umem/nisam…ˮ
Ljudi su majstori samoobmane. Baveći se sobom, Niče je zaključio da je svako najudaljeniji od sebe. Jer, ako želite da sačuvate tajnu, morate da je sakrijete i od sebe. Ali, te tajne mogu da se pojave niotkuda, i u skoro svemu: od neumesnih šala do strašnih zločina. Ta senka u nama pravi rupe u maskama koje nosimo, navodi nas da delujemo iracionalno, i pritom da se zbog osećaja srama, zbunjenosti, neprihvatanja, tuge, odričemo tog dela […]