U prethodnom tekstu bavili smo se nekim od pitanja koja možete sebi postaviti kako biste znali šta je ono što zaista želite. Sada sledi nastavak, odnosno još četiri takva pitanja, i vodič u potrazi za smislom je kompletiran.
4. Kako se najbolje možete osramotiti?
Pre nego što postanete dobri u nečemu i počenete da radite nešto bitno, prvo morate biti očajni u nečemu i nemati predstavu šta treba da radite. To je prilično očigledno. A kada ste očajni u nečemu i nemate pojma šta treba da radite, iz toga sledi da ćete se vrlo često osramotiti, pa čak i više puta. Većina ljudi ne želi da se osramoti, pre svega jer to smatraju lošim.
Dakle, u pogledu napretka ka uspehu, ukoliko izbegnete nešto što vas zapravo može osramotiti, onda nikada nećete završiti radeći nešto što vas čini važnim i uspešnim. Da, čini se da se još jednom sve svodi na ranjivost.
Upravo sada, postoji nešto što želite da radite, nešto o čemu razmišljate, nešto o čemu sanjarite, ali ga ipak ne radite. Nema sumnje da imate svoje razloge za to. I ponavaljate te razloge iznova i iznova. Ali koji su to razlozi? Mogu vam odmah reći da ako su ti razlozi zasnovani na onome šta će drugi misliti, onda sputavate sami sebe već dugo, dugo vremena.
Ako su vaši razlozi nešto poput „Ne mogu da započnem novi posao, jer mi je provođenje vremena sa decom bitnije“ ili „Igranje Starcraft-a po ceo dan bi verovatno ometalo moju muziku, a muzika mi je bitnija“, onda u redu, zvuči dobro. Međutim, ako su vaši razlozi, „Moji roditelji se neće složiti“, „Prijatelji će me ismevati“ ili „Ako ne uspem, izgledaću kao idiot“, onda su velike šanse da zapravo izbegavate nešto što istinski volite, jer vas to veoma plaši, a ne zbog toga što mama tako misli ili je komšija tako rekao.
Velike stvari su po svojoj prirodi jedinstvene i neuobičajene. Zbog toga, da biste ih postigli morate se boriti protiv postojećeg mentaliteta, a to je zaista zastrašujuće.
Prigrlite sramotu. Glupiranje je deo puta ka postizanju nečeg bitnog i značajnog. Što vas više neka životna odluka plaši, šanse su veće da bi je trebalo doneti.
5. Na koji način ćete spasiti svet?
Za slučaj da niste skoro gledali vesti, sveti ima nekoliko problema. Pod „nekoliko“ mislim sve je otišlo dođavola i svi ćemo umreti!
Da biste živeli srećnim i zdravim životom morate se držati vrednosti koje su veće od ličnih zadovoljstava i uživanja. Zato odaberite problem i krenite da spašavate svet. Veliki je izbor: loš obrazovni sistem, ekonomski razvoj, nasilje u porodici, briga o mentalnom zdravlju, korupcija. Jutros sam video članak o trgovni ljudima u SAD-u koji me je veoma uznemirio i naterao da poželim da uradim nešto. Takođe je uništio moj doručak.
Pronađite problem do kog vam je stalo i počinite da ga rešavate. Naravno, ne možete svetski problem rešiti vi kao pojedinac. Ono što možete je da date svoj doprinos i napravite razliku. A taj osećaj da ste načinili razliku je ono što je najvažnije za vašu sreću i ispunjenost.
Znam da sada mislite, „Isuse, Mark, pročitao sam sve ove užasne stvari i iznerivrao sam se, kako da to osećanje prevedem u akciju?“ Drago mi je da ste pitali…
6. Ako vam neko stavi pištolj na glavu i natera vas da napustite kuću svaki dan, ceo dan, gde biste otišli i šta biste radili?
Za mnoge od nas neprijatelj je staromodno samozadovoljstvo. Ulazimo u rutinu. Ometamo sebe. Kauč nam je udoban. Pica je ukusna. I ništa se ne dešava. To je problem.
Ono što mnogi ljudi ne razumeju jeste da je strast reuzultat akcije, ne pokretač na akciju.
Otkrivanje strasti u životu i onoga što vam je važno je sport sa puno kontakta, proces ispitivanja i pogrešaka. Niko od nas ne zna šta zaista osećamo prema nekoj aktivnosti dok se zapravo ne upustimo u nju.
Upitajte se, da vam neko prisloni pištolj na glavu i natera vas da napustite kući svaki dan, ceo dan, osim za vreme spavanja, kako biste okupirali sebe? I ne, ne možete samo sedeti u kafiću i listati Fejsbuk. To verovatno već radite. Hajde da se pravimo da ne postoje beskorisni vebsajtovi, video igrice i televizija. Morate da budete izvan kuće ceo dan sve dok ne dođe vreme za spavanje – gde biste otišli i šta biste radili?
Da li biste krenuli na časove plesa? Učlanili biste ste se u klub čitalaca? Da li biste završili još jedan fakultet? Izmislili novi oblik sistema za navodnjavanje koji bi spasao na hiljade dečijih života u ruralnoj Africi? Da li biste naučili da letite padobranom? Šta biste uradili sa svim tim vremenom?
Ako vas je ovo pitanje pogodilo, zapišite nekoliko odgovora i onda izađite napolje i uradite ih. Bonus poeni ukoliko je u to uključeno blamiranje.
7. Kada biste znali da ćete umreti za godinu dana, šta biste uradili i kako biste želeli da vas pamte?
Većina ljudi ne voli da razmišlja o smrti. To nas zastrašuje. Međutim, razmišljanje o sopstvenoj smrti ima iznenađujuće mnogo praktičnih prednosti. Jedna od tih prednosti je što nas primorava da razmišljamo o onome što nam je zapravo bitno u životu i da zaboravimo na ono što je neozbiljno i zbunjujuće.
Dok sam studirao, imao sam običaj da šetam fakultetom i pitam prolaznike „Kada biste imali još godinu dana života, šta biste radili?“ Možete zamisliti, kolika sam „faca“ bio na žurkama. Mnogi ljudi davali su nejasne i dosadne odgovore. Nekolicina je prolila piće po meni. Ali ipak sam pokrenuo ljude da stvarno razmisle o svom životu na drugačiji način i da ponovo procene koji su im prioriteti.
Šta će biti vaše nasleđe? Koje će priče ljudi pričati nakon što vas više ne bude? Šta će pisati na vašoj čitulji? Da li postoji nešto što se uopšte može reći o vama? Ako ne, šta biste vi voleli da piše? Kako možete da radite na tome već danas? I ponovo, ako zamišljate da će na vašoji čitulji pisati gomila stvari koja će impresionirati gomilu nepoznatih osoba, ponovo grešite.
Kada se ljudi osećaju kao da nemaju pravac i svrhu u svom životu, to je zato što ne znaju šta im je važno, ne znaju koje su njihove vrednosti. A kada ne znate šta su vaše vrednosti, onda uzimate vrednosti drugih ljudi i živite po tuđim prioritetima umesto da živite po svojim. Ovo je karta u jednom smeru ka nezdravim vezama i krajnjoj bedi.
Otkrivanje sopstvene „svrhe“ u životu uglavnom se završava pronalaskom jedne ili dve stvari koje su veće od vas samih i veće od onih oko vas. Da biste ih pronašli morate da ustanete sa kauča, da delate i razmislite izvan sebe, da razmislite više nego do sada i ono što je paradoksalno, da zamislite svet bez vas.
Autor i izvor: Mark Menson
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
1 komentar
Tekst zaista podstiče na razmišljanje. Izdvojio bih 6. pitanje kao vrlo originalno