Šablon ljubavnih nedaća i “resetovani patent”

Kategorija: Psihosaveti

A17D53EA27

Često umemo da kažemo nešto poput “Pa kako mi zapadne uvek ovakav dečko/devojka ili ovakva veza”. Zapravo, to je prilično neadekvatno reći. Kad je u pitanju ljubavni život, teško se možemo pozivati na Marfijev zakon. Partner nam nije zapao takav kakav je, a veza još manje. Partnera smo birali, a odnos sa njim smo stvarali.

Problem je u tome što kad nastane neki niz sličnih partnera ili relacija stvara se šablon. Tada smo skloni da kažemo da se istorija ponavlja jer nam zapadaju slične situacije. A ako smo nezadovoljni šablonom onda se opravdavamo višom silom, ubeđujemo se da nije do nas. Spoljašnji lokus kontrole tada nas ograničava da taj šablon prekinemo. Ono što se zapravo dešava je da stvaramo očekivanja u odnosu na prethodnu vezu. Čak i kad su naša očekivanja i uverenja krajnje negativna, mi ih uporno zadržavamo. Ono što je najgore, tražimo potvrdu tih negativnih očekivanja i uverenja i samim tim stvaramo sigurnu podlogu za nastavak šablona.

Uzmimo primer osobe koju su partneri u prošlosti varali. Ona će vrlo verovatno tako nešto očekivati od svakog sledećeg partnera. Na osnovu tog očekivanja, neće mu verovati, proveravaće svaku informaciju, možda će otići i u ekstrem pa postati detektiv u sopstvenoj vezi. Osoba sa takvim očekivanjem neće verovati da je moguć odnos zasnovan na poverenju, jer se to prosto ne uklapa sa njenim uverenjima. Partneru koji je sa druge strane i kome možda ništa slično nikad nije palo na pamet biće uvređen nepoverenjem i ugušen proveravanjem, pa će možda i napraviti očekivanu grešku. Stvaramo svoj šablon, a kako ga pripisujemo višoj sili i smatramo sebe baksuzima, osigurali smo vrzino kolo. Šta je rešenje? Pa resetovani patent!

Ono što je dobra vest je da su pola posla i rešenja na nama! Ne samo što nam partner nije dodeljen (već smo ga mi birali), nego je i naše ponašanje u našoj moći. Ljudi su skloni i tome da zadržavaju “status quo”. Od takvih ljudi često ćemo čuti “Takav sam kakav sam i to se ne može promeniti”. A ko je to odredio? Opet viša sila? Mi smo onakvi kakvi odlučimo da ćemo biti!

Gandi je rekao: “Budi promena koja je svetu potrebna”. Poslušajmo ga. Mi smo ti koji možemo da odlučimo da novoj relaciji pritupimo najpreciznije rečeno otvorenog srca. Mnogi će reći: “Ali onda ćemo se mnogo razočarati, bićemo povređeni!” A ako se navodno zaštitimo i sve vreme budemo napeti i, još gore, svojim očekivanjima upravo stvorimo i podlogu za njihovo obistinjavanje – neće nam biti teško? Pristupanje vezi otvorenog srca, šta god da nam se u prošlosti desilo ima dve prednosti. Prvo, dajemo šansu svemu dobrom što može da nas čeka. Ne opterećujemo i ne izazivamo drugu stranu svojim negativnim i umreženim očekivanjima i uverenjima. Dakle, izlazimo iz šablona ili barem činimo korak na tom putu. Drugo, ulazimo u u novu priču čisti, neoštećeni, spremni i hrabri! U svetu u kom se toliki broj ljudi, nezavisno od godina i pola, smrtno plaši ljubavi, naša hrabrost će se ceniti kao pravi raritet. Bićemo ponosni na sebe!

BC191THB8U

Lično, tokom života više puta mi se dešavalo da ne započnem neku vezu jer je osoba sa druge strane bila uplašena da ću je povrediti, uprkos tome što ja slične strahove i ograničenja nikad nisam imala. Ljudi se često opravdavaju lošim iskustvima i onda zbog toga propuštaju prilike za sreću. Tada su skloni i generalizacijama (svi muškarci/žene su isti, ne veruj nikome, svi muškarci varaju…). Što je najgore, ljudi to vide kao zaštitu koju su sebi postavili. Ništa dobro ne očekuju, pa ne mogu ni da se razočaraju. A zapravo to nije zaštita nego ograničenje. Uvek su napeti, nikad srećni i na kraju svojim uverenjima i izazovu ono što su očekivali! Tada izjavljuju da nemaju sreće i da im se uvek isto dešava. Ne možemo raditi stvari na isti način i očekivati različit rezultat!

Još jedna zamka u koju upadamo odnosi se na procenu gubljenja vremena. Nakon veza koje se loše završe, ostavljeni uglavnom ističu da su izgubili vreme. Vreme smo izgubili samo ako nam nikad nije bilo lepo sa tom osobom ili ako baš ništa nismo naučili ne samo iz svojih nego i iz tuđih grešaka. A složićete se da je teško da nam baš nikad nije bilo lepo ili da ništa nismo naučili. Vreme nismo izgubili, svaki trenutak osmeha moramo da cenimo!

Danas, ja sam sa dečkom koji mi se nije obavezao na večnu ljubav, niti ja njemu, jer nikad ništa nije zagarantovano. Ali da me voli znam svaki dan i u ovome smo otvorenog srca i srećna sam… Prekinite šablon i dajte šansu prvenstveno sebi, a onda i drugome!

Autor: Liza Piščević

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *