Deca i traumatski događaji ~ prva pomoć

Kategorija: Psihosaveti

Svet je nedavno potresla, nažalost još jedna u nizu, vest o traumatskom iskustvu velikog broja dece nakon pucnjave u Njutaunu u saveznoj američkoj državi Konektikat. Mnogobrojni životi su izgubljeni, a deca koja su preživela i svedočila ovom tragičnom događaju su u opasnosti da traumatski događaj čiji su svedoci bili nastavi da utiče na njihovo dalje odrastanje. U ovakvim slučajevima, pravovremena psihološka pomoć može učiniti mnogo za saniranje efekata traumatskog događaja.

Evo liste stvari na koju se možete osloniti u kriznim situacijama – kada je potrebno reagovati brzo i kada su naši lični kapaciteti za borbu sa traumom oslabljeni, a detetu je potrebno pružiti podršku i pomoć.

Informacije prikladne starosti deteta ~ obezbedite informacije koje će vaše dete biti u stanju da razume. Deci obično ne trebaju grafikoni i statistike, previše detalja, predugačka objašnjenja. Sa druge strane, starijoj deci može biti od koristi informisanje o istorijskoj pozadini aktuelnih problema, kako bi mogli da razumeju uzročno-posledičnu vezu koja leži u pozadini priče.

Slušajte ~ budite dostupni svojoj deci, pažljivo slušajte šta imaju da vam kažu. Nemojte protivrečiti njihovim brigama i razuveravati ih, već pokušajte da ih razumete i stavite im do znanja da uvažavate to što imaju da vam kažu.

Kontrolišite svoje reakcije ~ ostanite smireni koliko god je to moguće. Deca “upijaju” emocionalne odgovore odraslih oko njih, što ih može dodatno uznemiriti. Nemojte ići u krajnost i ne pokazivati emocije uopšte. Na taj način, dete može biti uvereno da nešto skrivate od njega ili ga obmanjujete, pa se zbog svojih snažnih emocija može dodatno uznemiriti.

Ograničite pristup televiziji i internetu ~ ponovna podsećanja na tragičan događaj mogu iznova traumatizovati decu. Takođe, njima nikako nije potrebno da slušaju brojne špekulacije kojima televizijski program obiluje. Zato im vi pružite informacije koje su dozirane i prikladne za njihov uzrast.

Pokazujte ljubav ~ koliko god ste u stanju, pokazujte detetu ljubav i veru. Ovakvi mali činovi nežnosti mogu dete uveriti da, uprkos strašnim događajima, dobro još uvek postoji.

Pronađite psihoterapeuta ~ potražite pomoć psihoterapeuta specijalizovanog za bavljenje traumom kod dece. Izuzetno je važno da detetu bude blagovremeno pružena profesionalna pomoć kako bi se traumatsko iskustvo proradilo na vreme, minimizujući opasnosti od kasnijih destruktivnih posledica.

Fokusirajte se na pomagače ~ naglašavanje uloge koju imaju oni koji dobrovoljno pomažu preživelima i učesnicima u traumatskom događaju šalje poruku decu da ipak postoje hrabri ljudi kojma je stalo do drugih.

Održavajte dnevnu rutinu ~ pridržavanje uobičajenog dnevnog rasporeda ključno je za shvatanje dece da njihov svet još uvek funkcioniše. Posebno obratite pažnju na vreme odlaska u krevet. Vodite računa o tome da detetov dan izgleda što je moguće sličnije danima pre traumatskog događaja.

Fizički kontakt ~ mazite, ljubite i grlite dete, na taj način osećaće se sigurno, zaštićeno i voljeno, što je izuzetno važno za krizne periode.

Očekujte intenzivne emocije ~ snažne emocije nisu retkost u ovakvim okolnostima. Obično su kratkog daha, a roditelji mogu deci predstavljati odličan model na koji način se izboriti sa snažnim emocijama. Nemojte ih gušiti, potiskivati, negirati ili činiti da se dete oseća neadekvatnim zato što ih proživljava.

Humor ~ neka deca, posebno tinejdžeri, kroz humor nađu način da se nose sa traumatskim iskustvom. Prihvatite to do one mere do koje ne zalazi u bizarnosti, što može biti pokazatelj da dete iznutra proživljava stvari daleko intenzivnije nego što se to na prvi pogled vidi.

Socijalna podrška ~ izuzetno važna stavka u kriznim vremenima: angažujte svu raspoloživu pomoć – prijatelje, širu porodicu, lekare, školske psihologe i sve ostale za koje smatrate da vam mogu pomoći.

Ljubav ~ pokazujte ljubav i direktno i otvoreno govorite svojoj deci da ih volite.

Motrite na dečju igru ~ kroz igru, deca često izražavaju svoja istinska osećanja. Na ovaj način možete blagovremeno reagovati ako primetite velika odstupanja od uobičajene igre kakvoj je vaše dete sklono.

Budite prisutni ~ u kriznim situacijama, deca često žele da im roditelji posvete više vremena i pažnje. Imajte strpljenja da odgovarate na brojna pitanja i otvoreno im stavljajte do znanja da ste im uvek na raspolaganju.

Posmatrajte svoje dete ~ u zavisnosti od uzrasta, deca nekad ne izražavaju svoja osećanja verbalno. Posmatrajte eventualne promene u njihovom ponašanju, apetitu i spavanju.

Porodični rituali ~ obezbedite detetu učešće u porodičnim ritualima, bilo da je reč o odlasku u crkvu, na groblje i slično. Ne isključujte dete iz ovih aktivnosti – njemu je potrebno da se oseća punopravnim, uvaženim delom zajednice.

Pitanja ~ na pitanja odgovarajte direktno, ali nemojte im davati više informacija nego što traže ili im je potrebno.

Uveravanje ~ ukoliko ste suočeni sa pitanjem na koje ne možete da odgovorite, setite se da je najvažnije da svoje dete uverite da ćete učiniti sve što je u vašoj moći kako bi se osećalo bezbednim.

Držite se činjenica ~ nemojte nagađati ili teoretisati o tome što se desilo ili što bi se tek moglo desiti. To bi u detetu moglo da probudi dodatni osećaj neizvesnosti i straha.

Računajte na kapacitete svog deteta ~ mlađa deca su prilično otporna, stoga nemojte pretpostavljati da su uplašena više nego što zaista jesu. Takođe, nemojte pretpostavljati da nisu svesna šta se desilo. Sigurno ne do mere kao vi, ali deca i te kako znaju kad nešto nije u redu.

Moguće su i odložene reakcije ~ reakcije na traumatske događaje mogu se javiti neposredno nakon događaja, ali i nekoliko dana, nedelja, čak i meseci kasnije. Posmatrajte svoje dete i budite mu podrška i u tom periodu.

Ranjivost ~ deca koja imaju ranija iskustva sa drugim stresnim događajima su ranjivija, samim tim i podložnija post-traumatskim stresnim simptomima.

Kada potražiti profesionalnu pomoć ~ ako je vaše dete previše zabrinuto, odnosno preplavljeno emocijama ili ima probleme u ispunjavanju svojih svakodnevnih obaveza i rutine (kao što su odlazak u školu, spavanje, odvajanje od roditelja), obavezno potražite pomoć psihijatra, psihologa, odnosno psihoterapeuta ili školskog psihologa.

Strpljenje ~ vi i vaše dete u kriznom periodu verovatno ćete se brže zamarati i imati manje strpljenja. Imajte to na umu.

Pomažite ~ pronađite način na koji možete uključiti svoju porodicu da pomogne drugim žrtvama i njihovim porodicama. Na ovaj način, deca će se osećati aktivno, uključeno i zaštićeno.

Imunitet ~ prolongirana izloženost stresu može oslabiti imunitet, te dovesti do veće podložnosti bolestima. Osigurajte sebi i svom detetu redovan san, fizičku aktivnost i pravilnu i redovnu ishranu.

Autori: Barbara Markvej, Ph.D. i Greg Markvej, Ph.D.
Izvor: Psychology Today
Foto: Stocksnap
Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *