Ljudski mozak u susretu sa smrću

Kategorija: Psihovesti

rede1

Rezultati četvorogodišnje, međunarodne studije 2060 slučajeva infarkta u 15 različitih bolnica pokazuju sledeće: ono što je do sada shvatano i opisivano kao “iskustvo sa ivice smrti” zapravo je samo jedan deo mnogo većeg spektra doživljaja.

U nekim slučajevima infarkta, postoje svesna, vizuelna sećanja na vantelesna iskustva koja odgovaraju stvarnim događajima. Moguće je da veliki procenat ljudi ima živopisna smrtna iskustva, ali ih se ne seća zbog oštećenja mozga tokom operacije ili dejstva sedativa na pamćenje. Naširoko korišćenje, još uvek naučno nepreciznih termina kao što su, “iskustva sa ivice smrti” ili “vantelesna iskustva” pokazalo se nedovoljnim za opisivanje stvarnog doživljaja smrti.

Sećanjima povezana sa smrću, tzv. vantelesna iskustva (out-of-body experiences (OBEs)) ili iskustva sa ivice smrti (near-death experiences (NDEs)) često se smatraju halucinatornim fenomenima ili iluzijama; a njihova objektivna istraživanja su ograničena.

2008. godine sprovedeno je istraživanje velikih razmera, koje je uključivalo 2060 pacijenta iz 15 bolnica širom Velike Britanije, SAD-a i Austrije. Studija AWARE (AWAreness during REsuscitation – Svesnost tokom reanimacije) sprovedena je pod pokroviteljstvom Univerziteta u Sautemptonu iz Velike Britanije. Ispitivan je širok spektar mentalnih iskustava povezanih sa smrću. Istraživači su testirali i validnost svesnih doživaljaja poznatih kao vantelesna iskustva. Koristili su objektivne markere (po prvi put u velikom istraživanju) da odrede da li tvrdnje o vantelesnm iskustvima predstavljaju stvarne ili halucinatorne doživljaje.

near-death-experience-white-light

Dr Sem Parnia, glavni autor istraživanja obajšnjava: “Nasuprot opažanju, smrt nije specifični trenutak, već potencijalno promenljiv proces koji se javlja posle bilo koje teške bolesti ili nesreće, koja za posledicu ima zastoj u radu srca, pluća ili mozga. Ukoliko se pokuša da se zastoj prekine, sve se uglavnom završava kao “infarkt”; međutim, ako se u tome ne uspe, onda nastupa smrt. U ovom istraživanju želeli smo da odemo dalje od emocionalno nabijenog i siromašno definisanog pojma vantelesnog iskustva, želeli smo da objektivno istražimo šta se dešava kada umiremo.”

39% pacijenata koji su preživeli srčani udar i pritom bili sposobni da se podvrgnu strukturisanom intervjuu opisalo je doživljaj svesnosti,; međutim, interesantno je to što nisu imali nijedno specifično sećanje na događaj.

“Ovo sugeriše da kod većine ljudi postoji mentalna aktivnost, ali da nakon oporavka oni izgube sećanja, bilo zbog oštećenja mozga ili delovanja sedativa na pamćenje,” objašnjava Dr Parnia.

Među onima koji su izveštavali o doživljaju svesnosti i završili interviju, 46% doživelo je širok spektar sećanja vezanih za smrt, kojima nije odgovarao nijedan od dva najčeće korišćena termina (“iskustvo sa ivice smrti” i “vantelesna isksutva”). To su uglavnom bila zastrašujuća i uznemirujuća iskustva. Iskustva samo 9% bila su podudarna sa onim o čemu se često govori kao “iskustvu sa ivice smrti”, dok je samo 2% je govorilo o potpunoj svesnosti odgovarajućoj terminu vantelesno iskustvo, sa jasnim vizuelnim i auditivnim sećanjima.

SUBNET_Final_1Jedan slučaj je potvrđen i izmeren korišćenjem auditivnih stimulusa za vreme infarkta. Dr Parnia zaključuje: “Ovo je značajno, s obzirom na to da je često preptostavljano da su iskustva vezana sa smrt uglavnom halucinacije ili iluzije koje nastaju ili pre nego što srce stane ili nakon što uspešno krene sa ponovnim radom; međutim, to nisu iskustva koja odgovaraju “pravim” događajima kada srce prestane da kuca. U ovom slučaju, pokazano je da svesnost postoji tokom perioda od tri minuta kada srce ne kuca. Ovo je paradoksalno, s obzirom da mozak uglavnom prestane sa radom u roku od 20-30 sekuni nakon što srce prestane sa radom i ne počinje da funkcioniše dok srce ne bude restartovano. Osim toga, detaljana sećanja vizuelnih doživljaja u ovom slučaju bila su u skladu sa proverenim događajima.

“Dakle, iako još uvek nije moguće u potpunosti dokazati postojanje i stvarno značenje doživljaja pacijenata i tvrditi svesnost (s obzirom na veoma nisku učestalost (2%) jasnih sećanja na vizuelnu svest ili tzv. vantelesna iskustva), nije opravdano ni njihovo osporavanje. Tako da je u ovoj oblasti ostalo još mnogo posla. Sećanja na doživaljaje bliske smrti zaslužuju dalju istragu, bez predrasuda.”

Dalja istraživanja potrebna su i da bi se istražilo da li svesnost (eksplicitno ili impicitno) može dovesti do dugoročnih, negativnih posledica po psihološko funkcionisanje čoveka, kao što je posttraumatski stresni poremećaj.

Dr Džeri Nolan, glavni urednik časopisa Reanimacija, kaže: “Istraživačima studije AWARE trebalo bi čestitati na završetku fascinantog istraživanja koje će ubuduće otvoriti vrata mnogim obimnijim istraživanjima u vezi sa onim što se dešava kada umremo.”

Izvor: Science Daily
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *