Transformacija Anakina Skajvokera u Dart Vejdera može više veze imati sa psihološkim problemima nego sa Silom, navode istraživači.
Tragični heroj “Zvezdanih ratova” pokazuje crte nestabilnosti i impulsivnosti u drugoj i trećoj epizodi, koji ga čine očiglednim kandidatom za granični poremećaj ličnosti, prema mišljenju francuskih psihijatara i psihologa.
Istraživači su posumnjali u to da bi crte koje Anakin Skajvoker pokazuje mogle da ga učine dopadljivim i verodostojnijim u očima tinejdžera, s obzirom na to da su i oni populacija koja je sklona demonstraciji nekih od ponašanja koja se mogu prepoznati kod graničnog poremećaja ličnosti.
“Gledao sam dva filma (“Ratovi klonova” i “Osveta Sita”) dok sam bio na psihijatriji i bavio se pokušajima da objasnim granični poremećaj ličnosti studentima i setio sam se Anakina”, rekao je Erik Bjui, psihijatar u univerzitetskoj bolnici Tuluz u Francuskoj.
Bjui i njegove kolege prvi put su prezentovali ovu dijagnozu na godišnjoj konvenciji APA-a (Američke psihijatrijske asocijacije) 2007. godine. Sada su dodali naslov “Da li Anakin Skajvoker boluje od graničnog poremećaja ličnosti”, a publikacija će izaći u najnovijem broju “Psychiatry Research” magazina.
Skajvoker zadovoljava šest od ukupno devet kriterijuma za dijagnostikovanje graničnog poremećaja ličnosti, prema smernicama DSM-IV. Da je ispunio još jedan kriterijum, dijagnoza bi mu zvanično mogla biti dodeljena.
Veliko podrhtavanje u Sili
Recimo, budući Dart Vejder pokazao je probleme sa impulsivnošću i besom još dok je bio na strani Džedaja. On je oscilovao između idealizovanja i odbacivanja svojih mentora, a u najvećoj meri Obi-Van Kenobija.
Problemi u vezi sa napuštanjem (ili “abandonment issues”) takođe muče našeg junaka. Skajvoker je u konstantnom strahu od gubitka svoje žene, Padme Amidale, a u nastojanju da do toga ne dođe, on se okređe protiv reda Džedaja kako bi je spasio od smrti.
Dok je pokušavao da se distancira od stresnih događaja, Anakinu su se desile dve disocijativne epizode. Prva se odigrala nakon smrti njegove majke, kada je pobio čitavo pleme Taskena. Druga epizoda dešava se u hramu Džedaja, gde on ubija decu koja treniraju svoje džedajske veštine, nakon čega postaje paranoičan u vezi udruživanja Obi-Van Kenobija i Padme.
Najzad, fanovi “Zvezdanih ratova” prepoznaće i probleme sa idenitetom koje je Anakin Skajvoker imao. Njegov prelazak na tamnu stranu i promena imena u “Dart Vejder” predstavlja kulminaciju njegove krize identiteta, navode istraživači.
Dart Vejder sa kojim se srećemo u hronološki kasnijim epizodama takođe se može svrstati u “granični tip”, po DSM-V kriterijumima. “Po onome što znamo, sudeći po budućem DMS-V priručniku, Anakin je pravi kandidat za dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti,” rekao je Bjui.
Potraga za ravnotežom
Skajvokerov slučaj graničnog poremećaja ličnosti pokazao se korisnim za Bjuia i Rejčel Rodžers, koja radi kao istraživač u Centru za proučavanje i istraživanje primenjene psihologije u Francuskoj. Oni se pozivaju na “Zvezdane ratove” kako bi svojim studentima dali primer graničnog poremećaja ličnosti već nekoliko godina unazad, te smatraju da upravo tako poznati, fikcioni likovi mogu doprineti širenju svesti o ovom i sličnim poremećajima.
Istraživači smatraju da uspeh “Ratova zvezda” u kojima se upoznajemo sa Anakinom Skajvokerom delimično počiva na tome što tinejdžeri mogu da identifikuju sa problematičnim herojem. Iako samo odrasli mogu dobiti dijagnozu graničnog poremećeja ličnosti (prema aktuelnim smernicama DSM IV), Bju i Rodžers ukazuju na nekoliko studija koje sugerišu da bi ovaj poremećaj mogao biti vrlo učestao među adolescentima.
Bjui kaže da nema nikakvih nedoumica u vezi sa Anakinom. On ističe da je mračni uticaj koji je kancelar Palpatin, odnosno Dart Sidius imao na mladog Anakina doprineo njegovim simptomima graničnog poremećaja ličnosti.
Ali, kao i svaki dobar doktor, Bjui daje i preporuku tretmana:
“Verujem da bi psihoterapija pomogla Anakinu i da bi sprečila njegov prelazak na tamnu stranu. Odlazak na tamnu stranu Sile mogao bi se poistovetiti sa zloupotrebom droga: osećaj je jako dobar, ali utiče na savest pa znaš da to ne treba da radiš.”
Autor: Džeremi Hsu
Izvor: Live Science
Prevod i adaptacija: Ina Poljak
1 komentar
Sjajan teskt!