Kada se govori o problemima sa spavanjem noću (insomnija, nesanica), najčešće su dnevne dremke te koje se prozivaju, s obzirom da kradu san od noći. Međutim, za većinu ljudi koji nemaju problema sa spavanjem, a ipak im je potreban dodatni izvor energije tokom dana, dremke zapravo mogu biti od velike koristi.
Dremke mogu biti od velikog značaja za obavljanje posla na radnom mestu. One poboljšavaju raspoloženje i spsobnost izlaženja na kraj sa stresom. Kratke, rutinske, dvadesetominutne serije dremki dovode do smanjivanja nesreća i grešaka, a takođe poboljšavaju pažnju, koncentraciju, produktivnost i budnost. Kratko spavanje neposredno pre sedanja za volan pokazalo se kao korisno u borbi protiv nesreća, a isti je slučaj i prilikom korišćenja teške mašinerije.
Nekim ljudima su neophodne dnevne dremke, dok drugi smatraju da dremanje treba koristiti povremeno, samo kada je zaista potrebno. Noćni radnici takođe imaju mnogo koristi od kratke dremke neposredno pre noćne smene ili u pauzi, ponekad je potrebna dremka pre vožnje kući, kako biste bili sigurni da se nećete uspavati za volanom. Pacijenti sa narkolepsijom kažu da planirane, kratke dremke igraju veoma važnu ulogu u njihovoj svakodnevnoj borbi protiv pospanosti.
Važno upozorenje: kratka dremka ne nadoknađuje sav san koji smo izgubili na redovnoj noćnoj bazi! I dalje je potrebno da vam spavanje noću bude prioritet. Ako imate problema sa uspavljivanjem ili nesanicom, vrlo je moguće da dremanje nije najbolja opcija za vas, s obzirom da može pogoršati nesanicu.
Iako je vrlo jednostavno da samo dremnete, postoji nekoliko trikova koji će vam pomoći da povećate efikasnost dnevnih dremki. Evo nekoliko koraka do savršene dremke, koja će vas progurati kroz ostatak dana na vrhunski način:
❋ Brze, dvadesetominutne, potkrepljujuće dremke obično su bolje od onih dužih, s obzirom na to da vas one duže uvode u dublje stadijume sna, što dovodi do ošamućenosti nakon buđenja. Duže dremke (i dremke u kasnim popodnevnim satima) mogu ometati noćno spavanje. Kraće dremke su osvežavajuće i doprinose povećanju budnosti na nekoliko sati.
❋ Uverite se da je vaš kutak za spavanje udoban, tih, mračan i hladan. Ako ste kod kuće, trudite se da dremate samo u svom krevetu. Ako niste kod kuće, pronađite mesto gde možete ili da legnete ili da se opružite. Zamračite što više (ili nabavite masku za spavanje) i razmotrite korišćenje uređaja koji neutrališu buku ili silikonskih čepova za uši koji će blokirati zvuk oko vas.
❋ Najbolje je da potkrepljujuće dremke iskoristite pre 14h, jer onda neće mnogo ometati vaš noćni san. Što su ranije, to je bolje. Ukoliko primetite da imate problema sa spavanjem noću, izbegavajte spavanje preko dana.
Ukoliko vaš dan ne može da prođe bez pospanosti, dremanja ili povremenog uspavljivanja (pa čak i na kratko!) obratite se svom lekaru, kako biste proverili i otpisali medicinske poremećaje koji mogu izazivati dnevnu pospanost. Razmislite i o odlasku kod specijaliste za poremećaje sna, s obzirom da veliki broj poremećaja sna može izazivati preteranu pospanost tokom dana (na primer: ne naspavate se dovoljno noću, otežano dišete u snu, imate noćne more, narkolesija, poremećaji cirkadijalnog ritma). Depresija i stres takođe mogu dovesti do preterane pospanosti i povećati dremanje – razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko vas muče neki od ovih problema.
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović