Istraživanja Facebook-a i Twitter-a otkrivaju povezanost narcizma i toga kako ljudi koriste društvene mreže (Panek i dr., 2013). Sudeći po istaživanju Mičigenskog univerziteta, način na koji ljudi koriste Facebook je kao ogledalo – odražava njihovu ličnost, dok je Twitter više kao megafon – za prenošenje mišljenja.
„Snovi su temelji naših karaktera.“ – Henri Dejvid Toro Snovi su hiljadama godina unazad fascinirali filozofe i mislioce, ali su se tek nedavno našli pod lupom empirijskih istraživanja i naučnih studija. Velike su šanse da ste do sada često pokušavali da pronađete smisao misterioznog sadržaja sna ili ste se pitali čemu snovi uopšte služe ili – zašto sanjamo?
Život je, istini za volju, nekada previše komplikovan. Od malih nogu uče nas da se prilagodimo, da izvršavamo svoje obaveze, a vremenom se obim i stepen odgovornosti povezan sa tim obavezama najčešće samo povećavaju.
Snovi mogu biti misteriozni, a razumevanje njihovog značenja može biti prava mentalna vratolomija. Neki od razloga zašto je to tako jesu činjenice da snovi iznenada mogu da menjaju svoj sadržaj i kontekst, mogu sadržati bizarne elemente ili nas dobrano uplašiti i uznemiriti svakojakim prizorima. Činjenica da su snovi tako bogati i neobuzdani je upravo ono što nas nagoni da smatramo da oni, kao takvi, sigurno moraju imati neko značenje.
„Fotografsko pamćenje“ je termin koji često koristimo kako bismo opisali one osobe koje se čine sposobnima da u sećanje prizovu vizuelne informacije sa neverovatno mnogo detalja. Baš kao što fotografija „zamrzne“ jedan trenutak u vremenu, tako se smatra da ljudi sa fotografskim pamćenjem mogu praviti mentalne fotografije i onda, jednostavnim „pogledom“ u njih, videti svaki detalj koji je „snimljen“.
Svima nam se dešava da nekada imamo noćne more, ali njihova kompleksnost za mnoge je i dalje misterija. Postoje brojne teorije koje nam govore o tome zašto nam može biti značajno da tumačimo svoje snove. Osnove pitanja koje se tiču toga „kako“ i „zašto“ još uvek su vrlo aktuelna tema među naučnicima.
Postoji mnogo načina da se poradi na svojoj ubedljivosti – od toga da radimo na svojim veštinama komunikacije pa sve do pravih tehnika manipulacije. Postoje tri najjednostavnije metode manipulacije čiji su posrednici psihološki faktori. Evo kako oni deluju. Naravno, ovde je reč o njima samo u informativno-edukativnom smislu (da se upozna njihov mehanizam) i preventivnom (da se onemogući njihova upotreba). Mnogi bi se složili sa time da su u pitanju prilično zle metode.