Socijalna anksioznost je popularna. Za neke pojedince to je kliničko stanje, dijagnoza, ali u današnjoj Instagram kulturi, veliki broj nas oseća se autsajderima. Za to možemo zahvaliti objavama na društvenim mrežama, pomoću kojih je uspostavljen kriterijum da je samo savršeno dovoljno dobro.
Obećali smo u prethodnom delu ovog „feljtona“ o socijalnoj anksioznosti da ćemo se ovog puta manje baviti opštim stvarima i odgovorima na pitanje ŠTA? Sada nam je namera da konkretizujemo priču fokusirajući se na specifične forme socijalne anksioznosti i bar se približimo odgovorima na pitanje KAKO? Obećali smo da ćemo govoriti o socijalnoj anksioznosti u užem smislu, pa krenimo od toga.
Možda ste mislili da ste jedini ili retki primerak osobe sa ovakvim problemom, ali iz ugla psihoterapije ovo je jedan od čestih problema zbog kojih se ljudi javljaju za pomoć. Među njima je najveći broj mladih, naročito adolescenata kojima je integracija u društvo vršnjaka i utisak koji tamo ostvaruju često najbitnija stvar na svetu.