"Čitanje" drugih ljudi dar je koji mnogi žele da poseduju. Činjenica je da neki ljudi bolje umeju da procene osećanja drugih. Pojavom izučavanja psihologije laganja, pojavile su se smernice koje kazuju na koji način možemo saznati da li nas neko laže ili ne. Jedno od najčešćih oružja laži jeste osmeh. Ponekad postoje situacije u kojima se od nas traži da se osmehujemo, iako nam u tom trenutku možda nije do smeha.
Umete li da prepoznate lažni osmeh? Evo načina da to saznate.
Pred vama se nalazi test koji će odgovoriti na pitanje umete li da uočite razliku između lažnog i pravog osmeha. Test ima 20 pitanja i biće vam potrebno oko 10 minuta da ga rešite. Zasnovan je istraživanju psihologa Pola Ekmana sa Univerziteta u Kaliforniji.
Najpre je potrebno da na sedmostepenoj skali procenite da li ste optimista ili pesimista (odnosno, u kojoj meri ste jedno, odnosno drugo) i da odgovorite na pitanje o procenjenom stepenu svog samopouzdanja.
Zatim dolazite do prvog pitanja. Svako pitanje sastoji se iz kratkog video klipa (koji puštate pritiskom na "Play" dugme u donjem levom uglu) na kome ćete videti jedan osmeh, a zatim procenjujete da li je osmeh pravi (opcija sa leve strane - "Genuine") ili lažni (sa desne strane - "Fake").
Nakon što odgovorite na 20 pitanja, u sledeće prazno polje koje vam se pojavi treba da napišete (na engleskom) koji deo lica vam je nudio naznaku o tome da li je osmeh pravi ili ne. Pritiskom na "Next" dobićete uvid u svoje odgovore - na koliko pitanja ste odgovorili tačno i gde ste pravili greške.
U nastavku je dato sledeće objašnjenje:
Većina ljudi iznenađujuće je loša u uočavanju lažnih osmeha. Jedino moguće objašnjenje za ovo je da je ljudima možda lakše da se međusobno slažu ukoliko ne znaju uvek šta druga osoba stvarno oseća.
Iako lažni osmesi često izgledaju veoma slično pravim, oni se zapravo neznatno razlikuju, zato što pokreću različite mišiće koje kontrolišu različiti delovi mozga.
Lažnim osmesima možemo voljno upravljati, tako što signal koji mozak šalje kako bi se oni kreirali potiče iz dela mozga zaduženog za svesne procese i kontrahuje velike zigomatičke mišiće u obrazima. Ovo su mišići pomoću kojih zatim pokrećemo spoljašnje uglove usana.
Iskrene osmehe, s druge strane, pokreće "nesvesni" deo mozga, tako da su oni automatski. Kada ljudi osećaju zadovoljstvo, signali prolaze kroz deo mozga koji procesuira emocije. Uz istovremeno pomeranje usta, mišići koji podižu obraze - orbicularis oculi i pars orbitalis - takođe se kontrahuju, što dovodi do stvaranja nabora sa unutrašnje strane oka i blage promene detektovane na obrvama.
Linije oko očiju ponekad se pojavljuju i kod snažnih lažnih osmeha, pa se obrazi mogu takođe naborati i tako učiniti da oči izgledaju slično kao kod iskrenog osmeha. Ipak, postoji nekoliko signala koji, i u ovom slučaju, mogu napraviti razliku između ovakvog i pravog osmeha. Na primer, kada je osmeh iskren, očni kapci teže da se zatvaraju - "mesnati" deo između obrva i kapaka blago se spusti, što dovodi do toga da i obrve budu blago spuštene.
Naučnici za razlikovanje pravih od lažnih osmeha koriste kodni sistem pod nazivom "Kodni sistem facijalne akcije" (FACS), koji su razvili profesor Pol Ekman sa Univerziteta u Kaliforniji i Dr Volas Frizen sa Univerziteta u Kentakiju.
Prevod i adaptacija: Ina Poljak
Foto: Stocksnap
