Jednog dana, moj tada osamnaestogodišnji brat, uplesao je u sobu i ponosno objavio meni i našoj majci da će jednog dana biti senator. Majka mu je uputila jedan od onih „O, dragi, to je baš divno“ pogleda, dok je moju pažnju više privukla činija sa čokoladicama ili tako nešto.
Često umemo da kažemo nešto poput „Pa kako mi zapadne uvek ovakav dečko/devojka ili ovakva veza“. Zapravo, to je prilično neadekvatno reći. Kad je u pitanju ljubavni život, teško se možemo pozivati na Marfijev zakon. Partner nam nije zapao takav kakav je, a veza još manje. Partnera smo birali, a odnos sa njim smo stvarali.
I odlučili ste da krenete na psihoterapiju. Niste sami: godišnje 10 miliona stanovnika Sjedinjenih Američkih Država idu na psihoterapiju. I za to postoji dobar razlog: terapija radi. Zapravo, terapija radi ako nađete dobrog, efikasnog terapeuta. Ali kako odabrati dobrog, efikasnog terapeuta, koji će vam zaista pomoći?
Da li se ličnost vremenom menja? Da li smo konačno dobili odgovor na jedno od najstarijih pitanja o ličnosti? Dugi niz godina pisholozi ličnosti odgovarali su na ovo pitanje, kao i svaki drugi pesimist: ne, ličnost neke osobe se ne menja. Ovo se posebno smatralo tačinim ako je osoba napunila trideset godina. Mislilo se da ako je neka osoba introvertna ili pak preterano neurotična da će takva ostati celog života.
Postavlja se pitanje zašto tema snova zadržava interesovanje ljudi širom sveta iz veka u vek? Možda upravo zato što se snovi dešavaju dok nismo svesni, to jest nisu pod našom konstantnom kontrolom niti možemo da im do kraja i pouzdano uđemo u trag. Snovi predstavljaju jedan čitav svet u kom se nalazimo uvek kad spavamo, a ne utičemo na njega nikakvim svesnim odlukama. Ili možda samo tako mislimo?
Da li ste nekada bili u situaciji da vam se veže jezik kada odgovarate za ocenu ili da vam se glava odjednom učini prazna kao da je sve ono što ste prethodno učili isparilo na putu do škole ili fakulteta? Možda ste imali doživljaj da je znanje u vašoj glavi zaključano sa sto katanaca, a vi ne možete da pronađete nijedan ključ, iako znate da je vaše znanje tu, samo je nedostupno?
Godina je 1970-a, mjesto Stanfordski Univerzitet, eksperimentalno okruženje, prostorija bez distrakcija, na stolici se smenjuju deca stara između 4 i 6 godina. Na stolu ispred njih nalazi se slatkiš po njihovom izboru. Dobijaju instrukciju da imaju dve opcije. Prva je da ukoliko sačekaju dok se odrasla osoba vrati u prostoriju nakon 15 minuta dobiće još jedan slatkiš, dok je druga opcija bila da ukoliko ga odmah pojedu to je jedini slatkiš koji će dobiti. Određeni […]