Ovo je treći, finalni deo serije tekstova o povezanosti misli, emocija i tela. Prvi deo se nalazi ovde, a drugi deo ovde.
Do polovine svog života, prosečna osoba već je postala hodajući spektar navika i sistema verovanja koje je do tada usvajala. Njeni svakodnevni izbori i doživljena iskustva (pa i reakcije na iste) većinom postaju automatizovani i predvidivi, i u najvećoj meri nesvesni.
Neki ljudi veruju… pa, recimo, u svašta. Ne bi bilo baš lepo navoditi u šta se sve veruje, jer je ovo vrlo klizav teren na kom se po pravilu pobude mnoge emocije. Ipak, činjenica je da imamo sklonost da emocijama damo prevlast nad razumom, a tada smo spremni da verujemo u neobične stvari i da ih ne preispitujemo. Zašto je to tako? Odakle uopšte stižu informacije na kojima se ta verovanja zasnivaju? Hajde da probamo […]