Reč „tugovanje” najčešće se koristi samo u kontekstu smrti. Ali, takvo usko razumevanje ne obuhvata čitav spektar ljudskog iskustva koje može da kreira i okine tugovanje. Zato u ovom tekstu navodimo četiri vrste tugovanja koje svako od nas može da doživi, a nemaju nikakve veze sa smrću.
Iako su mnogi od nas u stanju da pričaju o smrti, ipak imamo još mnogo toga da naučimo kada dođe vreme da se suočimo sa onim što ona donosi: to je žalost, prirodna reakcija na gubitak voljene osobe.
Nakon što je umro moj muž, a potom i moj otac, i nakon što sam imala pobačaj tokom druge trudnoće – sve to u rasponu od šest nedelja – svi su želeli da znaju kako sam. I svi su čuli istu stvar: „Dobro sam.”
Ljudi se često iznenade kada čuju da je zdravo osjećati i iskazivati tugu. Najčešći razlog za ovakvo ponašanje je što mnoge osobe imaju nerealno uvjerenje da je osjećanje i pokazivanje tuge znak slabosti.
“Biti lep znači biti svoj. Drugi vas ne moraju prihvatiti. Potrebno je da prihvatite sami sebe.” – Thich Nhat Hanh Raskid veze koja nam je bila značajna nikada nije lak, posebno onda kada smo sa svojim partnerom zajednički prevalili određeni deo životnog puta. Gubitak takve veze može biti poput emocionalne amputacije. Možemo se osećati tužno i usamljeno, kao da nam nedostaje jedan deo nas samih. Tada nije neobično da se osećamo tužnim, ljutim, usamljenim ili […]