Ukoliko ste navikli na estetiku holivudskih filmova, film „Kazanova” reditelja Federika Felinija vam može na prvi pogled delovati neobično. Ukoliko pak birate filmove po umetničkoj vrednosti i značaju u istoriji kinematografije, Felinijevi filmovi su nezaobilazni.
Kad bih pitala svakog od vas da mi opišete svoju ličnost, vjerovatno je da bi većina odgovora išla u prilog opisu autonomne individue koja je spremna na donošenje razumnih odluka i koja je slobodna na sopstveni izbor.
Osmoro dece je nestalo u različitim vremenskim instancama. Ubrzo nakon svakog nestanka njihova tela, lišena života, bivaju pronađena. Ova dešavanja su potresla jedan nepoznati grad u Nemačkoj. Surovost zločina, uzrast i broj žrtava i neupeh policije da pronađe odgovorno lice su neki od faktora koji su doprineli moralnoj panici i improvizovanju lova na ubicu od strane drugih kriminalaca iz tog grada.
Detaljna psihološka analiza filma „Psycho“ (scena po scena) ne samo da bi stavila u senku celokupan doživljaj filma, već bi i uništila projekat koji je sinonim za Alfreda Hičkoka.