Sudeći po interesantnom, novom istraživanju fizičkih uticaja boravka u prirodi na mozak, šetnja parkom može umiriti um, a samim tim i dovesti do promena u funkcionisanju mozga, što rezultuje poboljšanjem mentalnog zdravlja.
Poslednji u nizu tekstova Helen Fišer o požudi, privlačnosti i afektivnoj vezanosti. Strastvena, romantična ljubav ima različite forme, kreće se od ushićenosti do očajanja, od smirenosti do anksioznosti, u zavisnosti od toga da li je nečija ljubav uzvraćena ili neuzvraćena. Smatra se da su ove gradacije osećanja povezane sa različitim nivoima dopamina, norepinefrina i serotonina, kao i sa ostalim manje istaknutim neurotransmiterima.
Ovo nije tekst o baštovanstvu i uzgajanju ovog prelepog cveća, već o tome na koji način roditelji od svoje dece prave narcisodne oosbe, kakvima oni postaju kada odrastu.
Ah, ta ljubav… O njoj su se pisale pesme, romani, zbog nje se bežalo sa časova, ma zbog nje su se vodili ratovi, gubili životi, sprovodila istraživanja, letele su i varnice (sigurno i pepeljare), ali šta mi, zapravo, znamo o ljubavi? Hajde da vidimo šta o romantičnoj ljubavi ima da kaže jedna ne baš romantična nauka – antropologija.
Već smo rekli da se poremećaj ličnosti definiše kao karakterističan i trajan obrazac ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ovakve devijacije se obično javljaju u sferi volje, nagona i emocija.
Da li vam je ponekad teško da odredite šta je levo, a šta desno? Na primer, na času ste vožnje i instruktor vam kaže da skrenete levo, a vi zastanete kako biste se setili u kom smeru je levo. Ako jeste, ne brinite, niste sami – značajan procenat stanovištva ima poteškoća u razlikovanju levog i desnog.
Empatija, saosećanje i zahvalnost – ove osobine nisu nešto što nam pravo padne na pamet kada govorimo o darvinizmu i prirodnoj selekciji. Ono čega se odmah setimo su neke od antisocijalnih karakteristika kao što su takmičenje, opstanak najsposobnijih i sebičnost (kao urođeni instinkt).