Kada se govori o kreativnosti, obično se misli na njene pozitivne strane. A šta je sa onim negativnim? Postoji li cena koju kreativci (ili oni oko njih) plaćaju? Psihološka istraživanja zapravo su tek nedavno počela da se bave proučavanjem tamne strane kreativnosti, a zanimljiva otkrića pojavila su se i za tako kratko vreme.
Evo liste takvih zapažanja koju nam donosi “PsyBlog”:
Laganje
Kada bi vanzemaljci posmatrali ljudsku rasu po prvi put, sigurno bi se zapitali zbog čega plaćamo ljude kako bi nas – lagali? Morali bismo da im objasnimo da su televizija, serije i filmovi – fikcija, a ne laži.
Na kraju bismo verovatno morali priznati da ponekad uživamo u tome da nas lažu, posebno onda kada su laži zanimljivije ili ugodnije od istine, odnosno realnosti. Kada se u obzir uzme sve to, onda bismo mogli očekivati i da su kreativni ljudi bolji lažovi od onih manje kreativnih.
To se ispostavilo kao potpuno tačno: Velčik i saradnici (2008) ispitivali su ovu pretpostavku tako što su ispitanicima davali serije problema sa kojima se svakodnevno susrećemo koje je trebalo rešiti. Visoko kreativni ljudi više su i bolje lagali od onih koji su manje kreativni.
Arogancija
Gledano sa pozitivne strane, kreativni ljudi generalno su otvoreniji ka novim iskustvima, ali koliko je ostalima teško da se povežu sa njima?
Brojna istraživanja o prijatnosti, jednoj od vrlo često ispitivanih osobina ličnosti, obično su bila meštovita po svojim nalazima. Novo istraživanje, koje je prijatnost posmatralo kroz dve subdimenzije (Silvia et al., 2011), pokazalo je da ne postoji povezanost između prijatnosti i kreativnosti, već jaka negativna povezanost kreativnosti sa iskrenošću i poniznošću!
Jednostavnije rečeno – kreativni ljudi skloniji su aroganciji.
Nepoverenje
Postoji li veza između nepoverljivosti i visoke kreativnosti? Potrebno je na umu imati da biti nepoverljiv u velikoj meri znači ne verovati u površno viđenje stvari, uz želju da se otkrije šta je to što se krije iza površine. Drugim rečima, nepoverljivci pažljivo gaje svoje “šta ako” misli, za koje se pokazalo da su snažno povezane sa kreativnošću.
Nepoverenje može doprineti fleksibilnosti u mišljenju. Umesto uzimanja stvari zdravo za gotovo, ljudi koji su po svojoj prirodi sumnjičavi pokušavaju stvari da sagledaju iz više uglova, što, zapravo, predstavlja još jednu odliku kreativnosti.
Kada su Mejer i Masvajler (2011) testirali ovu ideju u eksperimentalnim uslovima, pronašli su dokaze koji su je podržali. Oni ispitanici koji su ohrabrivani da budu nepoverljivi imali su kreativnije ideje i pokazivali su veću kognitivnu fleksibilnost.
Ali, ono što je od ključnog značaja za ovaj nalaz dešavalo se kada su ispitanici mogli da budu kreativni sami sa sobom, tj. bez prisustva drugih ljudi. Kada im je rečeno da bi njihove kreativne ideje mogle biti podeljene sa drugim ljudima, nepoverljivost se izgubila i nije uticala na povećanje kreativnosti.
Možda je upravo zato teško uočiti kreativne ljude. Oni su nepoverljiviji prema drugima i zato svoje kreativne ideje često čuvaju samo za sebe.
Zlo
Do sada su kreativni ljudi okarakterisani kao arogantni, nepoverljivi i dobri lažnjivci, ali nijedna od ovih osobina nije sama po sebi loša. Ipak, ima li nešto u stereotipu o zlom geniju koji nam je svima poznat?
Kroz seriju studija Đino i Arieli (2011) pronašli su da su kod kreativnih ljudi uočene sve crte nepoštenog ponašanja:
- ☢ Kreativni ljudi češće su varali u igrama koje su bile deo istraživanja
- ☢ Kreativni ljudi su bili bolji u opravdavanju svog nepoštenja nakon igre
- ☢ Kreativnost je bila u većoj meri povezana sa nepoštenjem nego sa inteligencijom
I dok kreativnost sasvim sigurno doprinosi svim vrstama pozitivnih, korisnih ponašanja, ona isto tako ljudima obezbeđuje da lakše varaju i da prikriju tragove svojih obmana.
Kriminal
Ovo je, dakle, pitanje koje mora da se postavi prilično direktno: da li kreativnost pomaže u savladavanju majstorstva kriminala?
Svakako da postoje primeri kreativnih kriminalaca. Tako je Širli Pits postala čuveni britanski kradljivac – zaobilazila je sigurnosne sisteme u prodavnicama tako što bi svoju torbu jednostavno oblagala aluminijumskom folijom. Na taj način krišom bi stavljala stvari u torbu i izlazila iz prodavnica bez aktiviranja alarma.
Ali, kada je reč o kreativnosti među kriminalcima, postoje neka neobična odstupanja u dokazima za takvo nešto (Kropli & Kropli, 2011). U proseku gledano, kriminalci pokazuju manji nivo kreativnosti, a njih prate i nedostaci u usvajanju društvenih normi i nizak nivo inhibicije.
Ipak, postoje dokazi da, kada je reč o određenim vrstama kriminala, oni koji se u njega upuštaju jesu kreativniji. Na kraju krajeva, njihov je posao da budu kreativni. A ne smemo zanemariti ni mogućnost da zaista kreativni kriminalci često ne budu uhvaćeni, baš zahvaljujući kreativnosti u planiranju i izvršavanju svojih dela.
Ludilo
U popularnom shvatanju kreativnosti, ono se često povezuje sa ludilom. Dokazi sa to su, ipak, dvosmisleni.
Sigurno je da kreativne individue ostvaruju više skorove na skali psihoticizma, što znači da su skloniji hladnoći, antisocijalnosti, egocentrizmu i smanjenoj empatiji. Ali, ovakav nalaz balansiran je njihovim visokim samopouzdanjem, visokom inteligencijom i sposobnosti da zadrže kontrolu nad najtamnijim delovima svoje ličnosti.
Sve to zavisi i od toga o kakvom tipu genijalnosti je reč. U proseku, najbolje mentalno zdravlje detektovano je kod onih kreativnih genija koji se bave prirodnim naukama (kao što su fizika i hemija), a najgore među društvenim naučnicima (uključujući i psihologe). Najlošije rezultate u ovakvim studijama dosledno postižu umetnici (Simonton, 2009).
Simonton smatra da kreativni geniji nisu nužno i ludi, već da je bolje opisati ih kao ekscentrike.
Tamna strana
Kreativnost, dakle, nije jednodimenzionalna i teško ju je posmatrati iz samo jednog aspekta. Sada smo pokazali da kreativne ljude češće krase osobine poput arogancije, umešnosti u laganju, nepoverenja, neiskrenosti i možda malo ludila… ustvari, ekscentričnosti, ali to svakako nije jedina odrednica bilo čije ličnosti, pa tako ni kreativnih ljudi, ma ko sve oni bili.
Ali, kakav bi ovaj svet bio bez ekscentričnih kreativaca? Sasvim sigurno vrlo, vrlo dosadan.
Ipak, sledeći put dvaput promislite pre nego što se pohvalite svojom kreativnošću. 🙂
Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Ina Poljak
