Novogodišnji prtljag i kuda sa njim

Nasmejte se! Ili ne? Praznici nam stižu!

Došlo je vreme da okitite jelku? Da kupite poklone? Šta ćete raditi za praznike? Gde ćete ići? Sa kim? Postajete li neraspoloženiji sa svakim novim pitanjem ove vrste? Da? Znajte, niste sami.

Praznici su stvarno „gotivni“?

Vi ste mama koja treba da spremi celu kuću za praznike i uz to bude sređena i nasmejana? Ili ste tata koji treba da obavi svu nabavku, plati zimovanje i kupi poklone deci i supruzi? Devojka koja treba da smrša tri kilograma kako bi stala u večernju toaletu? Možda ste momak koji treba da pozove devojku da provedete zajedno „najluđu“ noć, a nemate novca? Ili ste nečiji drugi i za vas nema prostora ovih dana? Ili ste bake i deke koje pakuju skromne poklone unucima i čekate ih da svrate na makar pola sata? Daleko ste od svojih voljenih ili njih više nema tu? Ali, kako kažu ljudi sa TV-a, nasmejte se, pa praznici su!

U narednim danima može se desiti da imamo mnoga, ne baš preterano korisna očekivanja od sebe, drugih i okolnosti u kojima živimo. Bilo bi uputno staviti prst na čelo i zapitati se da li nam ona čine dobro pre nego što uletimo u „Biti srećan“ tiraniju.

Praznici su, kao i ostali dani u godini, ispunjeni zbivanjima koja nam nisu po volji. Tačnije, što nam je ovaj period godine važniji, otvara se veći prostor za patnju i neraspoloženje. Praznici su dani kada želimo nešto da proslavimo. Radujemo se rođenju nečeg novog, nečeg što tek dolazi. Istovremeno, hteli bismo da se oprostimo sa nečim što nam nije bilo potaman prethodne godine. Sumiramo utiske i pravimo planove. Nastojimo da zaokružimo celine. I uz to, želimo da nam bude prijatno i da zadovoljimo sebe i druge.

Kako izgleda sreća kad se uveća?

Međutim, stvari se komplikuju kada uključite televizor, otvorite novine, odete u supermarket ili jednostavno, izađete na ulicu. Kupite sreću za samo 999 dinara. Kostimirani Deda Mrazovi i irvasi koji vam nude doček sa ćevapima i ruskom salatom za male pare i vesele voditeljke posute šljokicama sa predlozima za dobro raspoloženje i lud provod.

Napravite mesta!

Naš savet je sasvim drugačiji. Napravite mesta u ovim danima za svu frustriranost i zabrinutost koju osećate. Oslušnite sve one uspomene koje vas jure, a koje biste najradije obrisali sa đonova. Osvestite sve strepnje koje imate u vezi sutra. Pružite zagrljaj svakoj namgrođenoj ljutnji i uplakanoj tugi. Svaka ima mesto u vama i svaka je poklon za sebe. Napravite doček njima, jednako kao i prvom januaru. Jer one vas podsećaju da ste i vi samo ljudi. I da patite. I da grešite.

Što više nastojite se tih bolova otresete, oni će se duže zadržavati. Oni vas čuvaju i skreću pažnju na ono što vam je važno. Njih možete da koristite kao vodiče. Pogledajte ih radoznalim pogledom naučnika. Oslušnite ih kao šaptače u vašoj životnoj priči. Šta će vam reći? Šta je ono što vi možete da učinite da vam životi budu smisleniji?

Šta vam je stvarno važno?

Da popravite odnos sa samima sobom? Sa drugim ljudima? Da se drugačije posvetite svom poslu? Obrazovanju? Bliskosti sa onima koje birate ili želite da birate? Da unapredite zdravlje? Da se bavite duhovnošću? Ili nešto sasvim drugo?

Kada oslušnete tu mrvu mudrosti u tugi, strahu, ljutnji, krivici, procenama o sebi, drugima, prošlosti i budućnosti, načinite prvi korak u pravcu tog mudrijeg, smislenijeg života. Stavite sve muke u svežanj, nabacite ih na rame i krenite na put u svoju Novu godinu. Nekada će biti težak. Nekada će hteti da se njime bavite. Često ćete ga smatrati nepoželjnim prtljagom. Međutim, možete hodati sa njim. Dovoljan je jedan mali korak u pravcu onoga što čini vaš život smislenijim. I onda još jedan. I tako što češće. Da bi nam ta ponašanja prešla u naviku, moramo ih ponavljati. Koje je to prva akcija koju ćete preduzeti i time učiniti ovaj momenat trenutkom za pamćenje? Kada bi postojao čarobni štapić i kada bi vam sve okolnosti išle u korist, šta biste uradili?

Kada biste bili hrabriji, šta biste to učinili? Da li je to telefonski poziv? Da li je to pogled, razgovor? Jedno „Da” ili jedno „Ne”? Ili neko „Izvini”, „Hvala” ili „Volim te”? Da li je hrabrost sesti i oslušnuti sebe, posle dugo vremena? Ili bi hrabro bilo nešto sasvim drugo, samo vaše?

Nepoželjan prtljag

Budite onda hrabri sa svim onim što nosite u prtljagu. Sa emocionalnom patnjom: strahovima, strepnjama, stidom, tugama, krivicom, očajanjem, povređenošću, ljutnjom. Sa mislima koje ne želite, kojih se plašite i koje su vam grozne. Sa telesnim patnjama koje imate, bilo da su slučajnost ili vaša odgovornost. Sa žudnjama kojih se stidite i koje vam se gade. Jer je upravo to hrabrost. Ići kroz život sa svim patnjama koje donosi dan. Idete li ulicom i kada pada kiša? Kada duva vetar? Pa što onda ne biste mogli sa svim tim kišama i vetrovima iznutra? Zato što vam um priča da ne možete? Da nećete podneti? Da tako ne sme i ne treba? Da ćete biti neuspešni? Da ne vredi, da je uzalud? Ah, taj brbljivi mozak. Poslušajte ga kao radnika osiguravajućeg društva koji vam sprema polisu osiguranja za put u neke egzotične krajeve. Kao nekoga ko vodi računa o vašoj dobrobiti. Kome je stalo da vas sačuva i zaštiti. Zahvalite mu. Lepo je što radi puno radno vreme, svaki dan. Na njemu je da vas čuva, a na vama da krenete na put.

Ne zaboravite samo i to da vaš prtljag, vaše misli, žudnje, emocije same po sebi i njihove posledične telesne senzacije ne mogu da ugroze vaše živote. Iako bole, nekada jako, gotovo da pomislite da su nepodnošljive, one vam ne mogu ništa. Mogu da vam pričaju strašne priče. Mogu da se preruše u kostime iz horor filmova. Mogu čitavu noć da reže ispod vaših kreveta i svakodnevno da vam zvocaju za vratom. A vi možete samo patiti, kao i svi drugi ljudi. Ove patnje vas ne mogu trajno ozlediti.

Ono što vi možete, možete sebi napraviti višak patnje koji nije nužan sastojak života – ukoliko pokušavate da izbegnete i kontolišete te unutrašnje događaje. Ako ih puštate da oni pišu scenario vašeg života. Ako pustite da vas vuku za nos. Tada ste u škripcu. Pustite ih da odigraju svoju predstavu kao za Noć veštica i oslobodite ih da odu svojim putem – misli, emocije, telesne senzacije i porive. Možete im ponuditi slatkiš za srećan put. I baciti vodu za njima, ne može da škodi. Možda se neki od tih demona vrate malo kasnije, a neki možda odu zauvek.

Birajte ponašanje

Velika je sreća da, šta god imate od osećanja, senzacije, poriva i misli, možete da birate svoje postupke. Oni nisu ti koji upravljaju vama. Vi sobom upravljate. Možete da birate da ih ne sledite. I to je ono što u svakom momentu možete izabrati. Kako ćete se poneti. Prema sebi i drugima. Da li ćete se ponašati u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti iako patite? Da li ćete ići na posao i truditi se, iako vas boli glava? Da li ćete učiti za ispit iako vas mrzi da sednete pred knjigu? Kada ne bi bilo te vruće i bolne emocije, tog razdirućeg poriva, tih ružnih misli – kako biste se poneli? Kada biste se sutra osvrnuli i pogledali šta ste danas uradili, da li su vaši potezi bili dugoročno dobri za vas i ljude oko vas? A kada prođe jedan mesec? A čitava godina? Da li ćete odabrati da se ponašate iz njih ili ćete se ponašati kao da hodate sa njima kao sa ružnim, ne baš ljubaznim rođacima?

Vežbajmo zahvalnost

I, šta ćete staviti sebi pod jelku? Da li ćete sebi pokloniti strpljenje i zahvalnost? Da li ćete se sebi osmehnuti, iako vam nije sve na vašem licu, telu i duši potaman? Da li ćete na čestitkama zapisati: „Sram te bilo, nije bilo dovoljno dobro i nisi ničim zaslužio ovaj poklon” ili „Grešila si, hvala ti, znači da si i ove godine živela”?  Da li ćete oprostiti sebi što ste i ove godine bili samo ljudi?

A što se tiče drugih, možete li im zahvaliti što su vam pomogli da pogrešite, da bi porasli za makar jedan milimetar hrabrosti i smelosti? Možda su vam pomogli da naučite koliko ste sebi važni. Možda je vreme da im zahvalite i ostavite ih u ovoj godini koja je za vama. Da im, kao i prethodnoj godini, poklonite prošlost.

Ono što vam želimo je da sebi poklonite sadašnjost. Želimo vam da se zaputite tamo gde je odgovor na pitanje: „Šta je ono što ja mogu da uradim sada za sebe da bih obogatio svoj život, sa svim onim što mi život donosi?“. Želimo vam i da se u ovoj godini osmelite, kako kaže Frankl, da živite onako kako biste živeli da je čitav jedan život za vama i da imate drugu priliku – da u ovom imate šansu da ispravite greške i živite vaš život iznova.

Autor: Milica Jakšić

Comments

comments