U današnje vreme možete primetiti da veliki broj ljudi ne upravlja ni svojim privatnim ni poslovnim životom. Uglavnom ih posao kontroliše, ili njihovim odlukama upravljaju partner i porodica. Međutim, za svakog od nas je važno da preuzme odgovornost za svoj život i da sebe postavimo na prvo mesto.
Kao što veliki mislilac Ošo kaže: „Ne možeš biti darežljiv, ako pre toga nisi bio sebičan. I ne možeš nekome dati i pokloniti ono što i sam nemaš.”
Zato je, za početak, preporučljivo sebe i svoje potrebe staviti na prvo mesto. I ne, to neće biti sebično ni egoistično. To samo znači da sebe i svoje vreme cenimo više nego neke druge, manje bitne stvari. Iz te pozicije smo u prilici da pravilno rasporedimo vreme kako želimo i da, naravno, odvojimo i određeni vremenski period u toku dana za porodicu, prijatelje, kolege sa posla i sve one ljude sa kojima rado delimo svoje vreme.
Prvi i najosnovniji korak u pravcu gospodarenja svojim sopstvenim životom je otkrivanje koji su to naše vrednosti i principi. To podrazumeva rad na sebi, a često i radoznalo istraživanje različitih životnih polja.
U kontekstu preuzimanja konaca za sopstveni život od strane drugih ili nekog nemuštog koncepta poput sudbine, dva polja su najčešće problematična. To su materijalni aspekt življenja i duhovnost, dva naizgled suprotstavljena koncepta. Međutim, oni to nisu, a ono što im je zajedničko je to da se ni jedan ni drugi koncept ne pominju puno u školi. Drugim rečima, niko nas ne uči kako da se njima bavimo i, možda još važnije, kako da ih postavimo u ravnotežu.
Ove dve oblasti života su za mnoge odluke koje donosimo sami temelji, a o njih može zavisiti i mnoštvo drugih, svakodnevnih stvari koje su deo naših života.
Materijalni aspekt življenja se odnosi na fizički aspekt naših bića, dok se duhovnost odnosi naš unutrašnji svet. Ono je hrana za našu dušu. Važno je da materijalni ili fizički deo bude u balansu sa duhovnim; u slučaju disbalansa, javiće se preterana usmerenost na jedan aspekt, koja može dovesti do nesklada u ukupnom poretku stvari u našim životima i glavama.
Tako, na primer, ukoliko imamo dosta novca, a ne vidimo nikakav smisao svog života, nismo gradili ispunjene odnose sa drugim ljudima, osećaćemo se neispunjeno i prazno. Možda ćemo zato posezati za nekim ekstremnim i impulsivnim pokušajima da lažno ispunimo tu prazninu.
U drugom slučaju, ako imamo porodicu i prijatelje, a egzistencijalno smo ugroženi, biće nam nemoguće da se oslanjamo samo na emocionalnu ispunjenost, dok je stomak prazan. Iz takvog finansijskog beznađa značajan broj ljudi naruši i dobre porodične odnose i odnose sa prijateljima, pa na kraju dođe do gubitka na oba polja. To je ona čuvena narodska da, kad beda pokuca na vrata, ljubav pobegne kroz prozor. Naravno, ovo su samo dva plastična primera; veza između ova dva pojma može biti značajno složenija, sa implikacijama na oba polja i, posledično, na naše živote.
Upravo iz ovih razloga, važno je tragati za balansom između ove dve oblasti života. Taj balans najčešće se svodi na ravnotežu između posla i stvari koje nam hrane duhovni deo bića. Ponekad će te dve stvari biti direktno povezane (ako, na primer, radimo posao koji volimo), a ponekad će biti potrebno mnogo više spretnosti i energije da bi se one dovele u ravnotežu.
U te svrhe pomažu nam radoznalost i učenje. Tako će nam čitanje knjiga, istraživanje sopstvenih afiniteta, druženje sa ljudima koje smatramo uspešnim (bez obzira u kom polju) pomoći da dođemo do odgovora na pitanje koje je naše mesto pod suncem. Gledanje TV-a, opsesivno bavljenje životima drugih ljudi i tome slično biće distrakcija na ovom putu.
Pored svega ovoga navedenog, postoji još jedno polje života koje ne smemo zapostaviti, jer ako ono bude trpelo, sve ostalo će pasti u vodi. To polje života je – zdravlje.
Zato sebi ne smemo dozvoliti da nam preterana fokusiranost na rad naruši zdravlje. Kada negujemo svoje duhovno biće, ujedno se bavimo i svojim mentalnim zdravljem. Međutim, važno je ne zapostaviti i njegov fizički aspekt.
Stoga je pametno svake nedelje odvojiti po nekoliko sati za fizičku aktivnost. Nebitno je da li je to trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili nešto drugo. Bitno je da redovno razmrdavamo svoj organizam i održavamo ga spretnim i pokretnim, jer se naše telesno stanje direktno odražava i na naš duh.
Deo brige o zdravlju je i obraćanje pažnje na to kako se hranimo. S vremena na vreme je u redu prepustiti se trenucima uživanja, pa smazati ono parče torte fantastičnog izgleda. Ali, ako nam to pređe u naviku ili, još opasnije, u opsesiju, na dobrom smo putu da radimo protivno onome što je dobro za naše zdravlje.
Dobra je vest da na sopstveno opšte zdravlje u velikoj meri utičemo sami, onime što činimo ili ne. Zbog toga je važno preuzeti odgovornost za sopstveni život i postati i gospodar svog zdravlja.
Zato je vreme da prestanemo da krivimo druge za sopstvene propuštene šanse. Za sopstvene slepe mrlje. Mi sami imamo kontrolu nad ogromnim delom svojih života. Kada menjamo svoje loše navike, kada se bavimo samorefleksijom i hranimo sve važne aspekte svojih bića, menjamo i svoju sudbinu, ma šta ona za svakog od nas značila.
Autor: Nataša Babić
