Mnogi autori ostavili su značajan trag u razvoju psihologije kakvu je poznajemo danas. Nisu to bili samo psiholozi, već i lekari, fizičari, fiziolozi, filozofi, učitelji, pisci i mnogi drugi. Pokušati sve njih spomenuti na jednom mestu prilično je nemoguće, ne samo zato što ih ima puno, već zato što se taj spisak svakim danom proširuje.
Zato smo napravili indeks najistaknutijih ličnosti psihološke nauke prošlog veka. Ukoliko je psihologija vaše profesionalno opredeljenje, sigurno ste čuli za njih, za ogromnu većinu već u prvim godinama studija. Ako nije, evo prilike da ih upoznate!
A
Alfred Adler (1870-1937)
“Nauka o umu kao jedini ispravan cilj može imati razumevanje prirode svakog ljudskog bića i kroz takvu primenu, donošenje mira svakoj ljudskoj duši.”
Adler se sa punim smatra jedinim od najuticajnijih mislilaca u psihologiji. Najpre je bio član Bečkog psihoanalitičkog društva, da bi se zatim udaljio od Frojdovih teorija i razvio svoju sopstvenu perspektivu nazvanu “individualna psihologija”. Po obrazovanju lekar, a zatim i psihoterapeut, Adler je imao snažan uticaj na veliki broj drugih istaknutih psihologa kao što su Karen Hornaj, Karl Rodžers i Abraham Maslov.
Hans Ajzenk (1916-1997)
“Oduvek sam imao osećaj da naučnik svetu duguje jednu stvar, a to je istina onakva kakvom je on vidi.”
Hans Ajzenk je za svog života objavio više od 75 knjiga i 1600 naučnih članaka. Ostao je upamćen po svom radu u oblasti inteligencije i ličnosti, a do svoje smrti je važio za najcitiranijeg psihologa u naučnim časopisima. Ajzenk je bio i predmet brojnih kritika zbog svojih kontroverznih stavova u oblasti inteligencije i psihoterapije. Tvorac je poznatog PEN modela ličnosti koji se sastoji od tri dimenzije – psihoticizma, ekstroverzije i neuroticizma.
Solomon Aš (1907 – 1996)
“Tokom interakcija pojavljuju se nova svojstva i veze, koje nisu iste kao karakteristike samih učesnika.”
Pionir u oblasti socijalne psihologije, ovaj geštaltista ostao je upamćen najviše po svojim eksperimentima o konformiranju koji su pokazali da su ljudi u stanju da tvrde da je nešto tačno iako je očigledno da nije, i to zahvaljujući socijalnom pritisku učesnika u istoj situaciji. Aš je imao i veliki uticaj na Stenlija Milgrama, čiji eksperimenti o poslušnosti su inspirisali Ašov rad.
B
Albert Bandura (1925 – )
“Da bi uspeli, ljudima je potreban osećaj samoefikasnosti, kako bi mogli da razvijaju otpornost na neizbežne prepreke i nepravde života.”
Najciritaniji autor odmah nakon Frojda, Skinera i Pijažea, Albert Bandura ostao je upamćen po svom eksperimentu sa lutkom Bobo, kao i po konceptima samoefikasnosti i socijalnog učenja. Bandurin rad deo je kognitivne revolucije u psihologiji koji je počeo kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Njegove teorije imale su ogroman uticaj na psihologiju ličnosti, kognitivnu psihologiju, edukaciju i terapiju.
Alfred Bine (1857 – 1911)
“Razumevanje, inovativost i kritičnost: inteligencija se sastoji od ove tri reči.”
Alfred Bine, francuski psiholog, poznat je po razvoju prvog široko korišćenog testa inteligencije, čija je osnovna namena bila identifikovanje dece kojoj je potrebna dodatna pomoć u praćenju nastave. U tome mu je pomagao kolega Teodor Simon, zbog čega je skala dobila naziv “Bine-Simonova skala“. Bine je često opisivan kao jedan od najuticajnijih mislilaca u istoriji psihologije, a njegov test poslužio je kao osnova za nastanak modernih testova namenjenih merenju inteligencije.
D
Džon Djui (1859 – 1952)
“Obrazovanje nije priprema za život; obrazovanje jeste život.”
Djui je američki psiholog, filozof, pisac i teoretičar obrazovanja. Njegov rad imao je značajan uticaj na psihologiju, obrazovanje i filozofiju, shodno čemu se smatra jednim od najvećih mislilaca dvadesetog veka. Djui je insistirao na progresivnoj edukaciji, kao i prevlasti eksperimentalnog nad autoritarnim pristupom obrazovanju. Ostao je upamćen i kao jedan od osnivača funkcionalne psihologije.
DŽ
Vilijem Džejms (1842 – 1910)
“Dela možda ne moraju dovesti do sreće, ali nema sreće bez delanja.”
Ovaj istaknuti psiholog i filozof smatra se ocem američke psihologije. Džejms je dao značajan doprinos oblastima funkcionalizma i pragmatizma, a imao je uticaj na brojne studente tokom svoje 35-ogodišnje predavačke karijere. Njegova knjiga od 1200 stranica “Principi psihologije” smatra se klasičnim delom u oblasti psihologije koje je, skupa sa Džejmsovim učenjima i člancima, doprinela uspostavljanju psihologije kao nauke.
E
Meri Ejnsvort (1913 – 1999)
“U ljubavi i u mržnji, rastemo kao i emocije koju negujemo. I ono čega se gnušamo, utiskuje se u našu dušu.”
Meri Ejnsvort je najpoznatija po svom istraživanju teorije afektivne vezivanosti i razvoju eksperimenta sa majkom/starateljem, detetom i strancem u kome se istražuje vrsta afektivne povezanosti između majke i deteta, kao i detetovo ponašanje pred nepoznatom osobom. Ejsvortova je imala izuzetno značajnu ulogu u razumevanju dečjeg razvoja, a imala je snažan uticaj i u drugim delatnostima, uključujući obrazovanje.
Pol Ekman (1934 – )
“Većina laži opstaje zbog toga što se niko ne trudi dovoljno da ih prepozna.”
Pol Ekman bavi se psihologijom emocija, a u najvećoj meri je poznat po svom radu u oblasti izražavanja emocija kroz facijalnu ekspresiju. Ekman je tvorac teorije da je izražavanje osnovnih emocija nezavisno od kulture usled biološke uslovljenosti njihove ekspresije. Začetnik je mlade oblasti poznate kao psihologija laganja: studije detekcije laži kroz posmatranje facijalnih ekspresija, na osnovu kog je nastao FACS (sistem za kodiranje facijalnih ekspresija) koji uključuje i kompletan govor tela, ne samo lice.
Erik Erikson (1902 – 1994)
“Deca vole i žele da budu voljena i preferiraju ushićenje usled uspeha spram omraženog trijumfa neuspeha. Nemojte pomešati dete i njegov simptom.”
Erikson, razvojni psiholog i psihoanalitičar, tvorac je čuvene teorije o psihosocijalnom razvoju čoveka kroz opisivanje razvojnih faza koje prate kompletan ljudski vek, od detinjstva do starosti. U najvećoj meri je ostao upamćen po kreiranju pojma “krize identiteta”, koji je objasio kroz dinamiku koju svaka životna faza sa sobom nosi i nastaje kao posledica nerazrešavanja razvojnih kriza koje odlikuju svaku fazu ontogenetskog razvoja čoveka.
F
Leon Festinger (1919 – 1989)
“Čovek sa snažnim uverenjem teško se menja. Ako mu kažete da se ne slažete, okrenuće se od vas. Ako mu predočite argumente i činjenice, on će preispitivati vaše izvore. Pribegnite logici i on ni tada neće uspeti da vidi vašu poentu.”
Leon Festinger bio je uticajni socijalni psiholog, najpoznatiji po svojoj teoriji kognitivne disonance i teoriji socijalnog poređenja. Bio je pod uticajem Kurta Levina, a kao osnovnu metodu u svojom socio-psihološkim studijama koristio je eksperiment, ne umanjujući značaj autentičnih životnih situacija. Iako izuzetno uspešan na polju socijalne psihologije, okrenuo se proučavanju vizuelne percepcije, da bi na kraju karijere svoje interesovanje usmerio ka arheologiji i istoriji.
Ana Frojd (1895 – 1982)
“Ko vam je rekao da ste došli na ovaj svet samo radi uživanja?”
Karijera Ane Frojd od početka je bila obojena snažnim uticajem njenog poznatog oca, Sigmunda Frojda. I pored ovakvih okolnosti, Ana je ostala upamćena po ličnom doprinosu polju psihologije. Skupa sa Melani Klajn, osnivač je dečje psihoanalize, a kao najistaknutiji doprinos navodi se rad na mehanizmima odbrane, objavljen 1936. godine u knjizi “Ego i mehanizmi odbrane”.
Sigmund Frojd (1856 – 1939)
“Većina ljudi zapravo ne želi slobodu, jer sloboda podrazumeva odgovornost, a većina se plaši odgovornosti.”
Osnivač psihoanalize, Sigmund Frojd smatra se jednom od najpoznatijih, ali i najkontroverznijih figura moderne istorije. Ovaj austrijski lekar svoju karijeru započeo je proučavanjem nesvesnog, kao i mehanizma potiskivanja, kroz dijalog sa pacijentom. Njegovi termini libido, Eros, Tanatos, Ego, Id, Superego, slobodne asocijacije, transfer, kontratransfer i mnogi drugi i danas nalaze svoje mesto među savremenim psiholozima i psihoterapeutima.
Erik From (1900 – 1980)
“Ljubav je jedini razuman i zadovoljavajuć odgovor na probleme ljudske egzistencije.”
Erik From bio je nemački socijalni psiholog, neofrojdovski psihoanalitičar, sociolog i humanistički filozof koji je imao velikog uticaja na humanističku psihologiju. U najvećoj meri je ostao upamćen po svom konceptu slobode kao fundamentalnoj komponenti ljudske prirode. Poznat je i kao jedan od najvećih kritičara Frojda, ali ga je, uprkos kritikama, smatrao jednim od “tri graditelja modernog doba”, pored Alberta Ajnštajna i Karla Marksa.
H
Klark Hal (1884 – 1952)
“Nijedan fenomen ne može se proizvesti pod hipnozom a koji se ne bi mogao proizvesti i pod nižim stepenom sugestije u normalnom budnom stanju.”
Klark Hol bio je uticajni američki psiholog i značajna figura tadašnjeg bihejviorizma. U njegovim terminima ispitivao je učenje i motivaciju. Tvorac je nagonske teorije motivacije i prvi je istraživač koji se bavio savremenim istraživanjem hipnoze, čije je rezultate objavio 1933. godine u delu “Hipnoza i sugestibilnost”.
Stenli Hol (1844 – 1924)
“Čovek je u ogromnoj meri biće navike, a mnoge su njegove aktivnosti više ili manje automatski refleksi na draži iz njegovog okruženja.”
Stenli Hol je osnivač prve američke eksperimentalne laboratorije u S.A.D. na Univezitetu Džon Hopkins, kao i prvi predsednik Američke Psihološke Asocijacije (A.P.A.). Imao je značajan uticaj na rani razvoj psihološke nauke “preko okeana”, a mnogi njegovi studenti postali su istaknuti psiholozi: Luis Terman, Džon Djui itd. Hol je svoju karijeru usmerio na proučavanje dečjeg razvoja i teorije evolucije.
Karen Hornaj (1885 – 1952)
“Briga bi trebalo da nas vodi u akciju, ne depresiju.”
Karen Hornaj, čuveni nemački psihoanalitičar, u najvećoj meri poznata je po svojoj teoriji neuroze, ženske i self psihologije. Dok je bila pod okriljem takozvanog neofrojdizma, preispitivala je mnoge aspekte Frojdovih teorija o femininoj psihologiji. Na primer, suprotstavila se Frojdovoj ideji da žene mogu iskusiti “zavist zbog penisa” kroz pretpostavku da muškarci razvijaju “zavist zbog materice” zato što nisu u stanju da rađaju.
J
Karl Jung (1875 – 1961)
“Sve što nas iritira kod drugih ljudi može nas voditi boljem razumevanju sebe.”
Karl Jung je bio švajcarski psihijatar koji je osnovao pravac analitičke psihologije. Jung je razvio koncepte ekstroverzije i introverzije, arhetipova i kolektivnog nesvesnog. Drugi pojmovi čiji tvorac je Jung su kompleks, sinhronicitet, Anima, Animus, Persona, Senka. Nekadašnji Frojdov saradnik bavio se i snovima, a poznati test Majers-Brigsov indikator tipova (MBTI) zasnovan je na njegovim teorijama.
K
Rejmond Katel (1905 – 1998)
“Psihologija je varljivo područje u kom se izvanredni autoriteti vrte u krug, opisujući stvari za koje svi znaju jezikom koji niko ne razume.”
Katel je ostao najviše upamćen po upotrebi multivarijatne analize i svom 16-faktorskom modelu ličnosti. Katel je proučavao osnovne dimenzije ličnosti i temperamenta, kao i opseg kognitivnih sposobnosti, dinamičkih dimenzija motivacije i emocija, kliničkih dimenzija ličnosti, šema u grupnom i socijalnom ponašanju, primene rezultata dobijenih istraživanjem ličnosti na polje psihoterapije i teorije učenja, kao i prediktora kreativnosti i postignuća, uključujući i brojne istraživačke metode za merenje i eksploraciju ovih oblasti.
Melani Klajn (1882 – 1960)
“Jedno od najzanimljivijih iskustava kada počinjete da se bavite dečjom analizom je kada shvatite da čak i veoma mala deca imaju kapacitet za uvid koji je često veći nego kod odraslih.”
Melani Klajn, austrijski psihoanalitičar britanskog porekla, poznata je po razvoju tehnika u okviru terapije igrom, koja se i danas široko primenjuje. Pored istaknutog rada u oblasti dečje psihologije, Klajnova je jedan od prvih zagovornika teorije objektinih odnosa.
L
Kurt Levin (1890 – 1947)
“Ukoliko nešto želite istinski da razumete, probajte da ga promenite.”
Kurt Levin smatra se ocem moderne socijalne, organizacione i primenjene psihologije. Njegove pionirske teorije govore o tome da je ponašanje oblikovano ličnim karakteristikama i okruženjem. Levin je insistirao na naučnoj metodologiji i sistematičnim studijama, čime je značajno uticao na buduća istraživanja u oblasti socijalne psihologije. Poznat je i po proučavanju grupne dinamike, stilova rukovođenja i organizacionog razvoja.
M
Abraham Maslov (1908 – 1970)
“Kad bi me iz aviona bacili u okean i rekli mi da je najbliže kopno udaljeno hiljadama milja, i dalje bih plivao. U inat onima koji su odustali.”
Abraham Maslov je u najvećoj meri ostao zapamćen kao osnivač humanističke psihologije. Njegova poznata hijerarhija potreba i koncept samoaktualizacije ostali su u upotrebi do današnjih dana, posebno u oblasti pozitivne psihologije. Maslov je insistirao na fokusiranju na pozitivne kvalitete ljudi, nasuprot rasprostranjenom viđenju da su svi oni “gomile simptoma”.
Stenli Milgram (1933 – 1984)
“Dobri eksperimenti, kao i dobre drame, otkrivaju pravu istinu.”
Stenli Milgram, američki socijalni psiholog, poznat je po istraživanjima poslušnosti i autoriteta. Najpoznatiji je po čuvenom eksperimentu sprovedenom šezdesetih godina prošlog veka, u kom je ispitivao spremnost ispitanika da se povinuju naredbama autoriteta koje se kose sa njihovim vrednostima i savešću. Jedan je od tvoraca koncepta šest stepeni separacije.
O
Gordon Olport (1897 – 1967)
“Davanje i primanje ljubavi predstavljaju najbolju formu terapije.”
Gordon Olport je bio američki psiholog, poznat kao jedan od osnivača psihologije ličnosti. On je razvio teoriju o crtama ličnosti koja opisuje tri široke kategorije crta ličnosti. Odbacio je psihoanalitičku teoriju o ličnosti kao previše duboku, ali i bihejvioralnu kao previše plitku. Olport je naglašavao jedinstvenost svake individue, a u razumevanju ličnosti primat je davao sadašnjem kontekstu, a ne prošlosti.
P
Ivan Pavlov (1849 – 1936)
“Nemojmo postati puki prikupljači činjenica, već pokušajmo prodreti u misteriju njihovog nastanka.”
Ivan Pavlov bio je ruski fiziolog čija istraživanja uslovnih refleksa su imala snažan uticaj na pojavu bihejviorizma. Pavlovljeve eksperimentalne metode dovele su do skoka sa introspekcije i subjektivne procene na objektivno merenje ponašanja. Iako nije bio psiholog, njegov doprinos psihologiji i otkriće klasičnog uslovljavanja pozicionira ga na indeks istaknutih autora u psihologiji. 1904. osvojio je Nobelovu nagradu za svoj rad u oblasti fiziologije.
Žan Pijaže (1896 – 1980)
“Poznavanje stvarnosti podrazumeva konstruisanje sistema promenljivih koje, u manjoj ili većoj meri, odgovaraju toj istoj realnosti.”
Žan Pijaže, švajcarski razvojni psiholog i filozof, u najvećoj meri je poznat po svojoj teoriji kognitivnog razvoja. Bio je jedan od prvih mislilaca koji je pretpostavio da deca razmišljaju drugačije nego odrasli, što je koncept koji se svojevremeno smatrao revolucionarnim. Teorija kognitivnog razvoja se, skupa sa epistemološkim studijama, smatra genetičkom epistemologijom – opsežnom studijom o poreklu i nastanku znanja.
R
Karl Rodžers (1902 – 1987)
“Kada pogledam svet, pesimističan sam. Ali, kada gledam u ljude, onda sam ipak optimističan.”
Karl Rodžer, uticajni američki psiholog, smatra se jednom od najznačajnijih figura na aktuelnoj psihološkoj sceni dvadesetog veka. Pored doprinosa koji je dao u razvoju humanističke psihologije, imao je značajnu ulogu i u psihoterapiji i edukaciji. Njegov pristup čoveku podrazumeva razumevanje ličnosti i međuljudskih relacija, što je jedan od kamena temeljaca sadašnje psihoterapije.
S
Martin Selidžmen (1942 – )
“Uspeh zahteva istrajnost, sposobnost da ne odustanete pred licem neuspeha. Verujem da je pozitivan način razumevanja ključan za istrajnost.”
Martin Selidžmen često se navodi kao otac savremene pozitivne psihologije. Smatra se jednim od najuticajnijih psihologa prošlog veka. Njegov koncept naučene bespomoćnosti široko se koristi među naučnicima i kliničarima. Selidžmen je pisao na teme pozitivne psihologije u delima “Optimistično dete”, “Dečja igra”, “Naučeni optimizam”, “Autentična sreća” i “Cvetanje”.
B. F. Skiner (1904 – 1990)
“Neuspeh nije uvek greška; može jednostavno biti ono što bi bilo najbolje uraditi pod datim okolnostima. Istinska greška je prestati pokušavati.”
Skinerov rad na instrumentalnom uslovljanju učinilo ga je jednom od centralnih figura bihejviorizma, ali njegove teorije i istraživanja postavile su ga u centar kontroverze. Njegov rad i danas se smatra značajim, posebno na polju bihejvioralne terapije gde se ponašanje menja kroz intervencije usmerene na probleme u ponašanju i osnaživanje kapaciteta.
Robert Sternberg (1949 – )
“Da bi uspeli u kasnijem životu, trebaju vam kreativne veštine jer – pogledajte kako brzo se svet menja.”
Robert Sternberg je savremeni američki psiholog, psihometričar i profesor psihologije. Poznat je po svom proučavanju inteligencije, kreativnosti, ljubavi i kognitivnih stilova. Sternberg je razvio test inteligencije u okviru školskog projekta za učenike sedmog razreda, zahvaljujući kome je kasnije nastala triarhična teorija inteligencije. Poznat je i po nekoliko teorija o kreativnosti, mudrosti, stilova mišljenja, ljubavi i mržnje.
T
Edvard Torndajk (1974 – 1949)
“Baš kao što nauka i umetnost agrikulture zavise od hemije i botanike, tako i umetnost obrazovanja zavisi od fiziologije i psihologije.”
Edvard Torndajk, američki psiholog, pionir u ovoj oblasti, u najvećoj meri je ostao upamćen po zakonu efekta. Zainteresovao se za psihologiju nakon izučavanja “Principa psihologije” Vilijama Džejmsa. Danas se, zahvaljujući istraživanju ponašanja životinja, procesa učenja i kasnije teoriji potkrepljenja, smatra jednim od utemeljivača moderne obrazovne, ali i industrijske psihologije.
V
Lav Vigotski (1896 – 1934)
“Kroz druge postajemo ono što i sami jesmo.”
Lav Vigotski bio je ruski psiholog, osnovač originalne holističke teorije o ljudskom kulturnom i biosocijalnom razvoju koja se često naziva i kulturno-istorijskom psihologijom. Vigotski je tvorac termina “zona narednog razvoja” koji označava razliku između stvarnog razvojnog nivoa deteta spram potencijalnog.
Džon Votson (1878 – 1958)
“Dajte mi dvanaestoro zdrave dece, normalno razvijene i garantujem vam da ću bilo koje od njih načiniti specijalistom bilo koje vrste – lekarom, advokatom, umetnikom, trgovcem, pa čak i prosjakom ili lopovom, bez obzira na njihove talente, sklonosti, stremljenja, sposobnosti, znanja i genetiku.”
Džon Votson smatra se ocem bihejviorizma. U fokusu njegovih interesovanja bilo je objektivno merljivo ponašanje, što je bio trend koji je vladao sve do sredine dvadesetog veka. Votson je insistirao na objektivnosti, a proučavao je ponašanje životinja, odgajanje dece i oglašavanje. Sproveo je čuveni kontroverzni eksperiment sa malim Albertom.
Maks Verthajmer (1880 – 1943)
“(O Ajnštajnu): Postojao je određeni deo u strukturi čitave njegove situacije koja mu nije bila baš jasna kao što bi trebalo da bude, iako su je tada svi bespogovorno prihvatali, uključujući i njega… Tokom tog vremena često je bio depresivan, ponekad i očajan, ali vođen snažnim silama.”
Maks Verthajtmer bio je jedan od tri osnivača pravca poznatog kao geštaltizam, zajedno sa Kurtom Kofkom i Volfgangom Kelerom. Pored toga, ostao je upamćen u oblastima proučavanja senzacija, percepcije i eksperimentalne psihologije uopšte.
Vilhelm Vunt (1832 – 1920)
“Govorimo o vrlini, časti, razmišljanju; ali naše misli ne prevode nijedan od ovih pojmova u realnost.”
Vilhelm Vunt poznat je po osnivanju prve laboratorije za eksperimentalnu psihologiju 1879. godine u nemačkom gradu Lajpcigu. Nemački fizičar, psiholog, fiziolog, filozof i profesor danas se smatra jednim od osnivača moderne psihologije. Pored toga, zaslužan je za razdvajanje psihologije kao nauke od biologije i filozofije i prva je osoba koja je sebe nazvala psihologom. 1881. osnovao je i prvi časopis iz psihologije.
Z
Filip Zimbardo (1933 – )
“Heroji su oni koji mogu da se odupru snazi situacije i delaju u skladu sa plemenitim motivima ili se ponašaju na način koji ne bi mogao poniziti druge čak iako imaju moć nad njima.”
Filip Zimbardo je uticajni psiholog čuven po svom eksperimentu tokom sedamdesetih godina prošlog veka poznato kao “Stanfordski zatvorski eksperiment”. Bavi se i istraživanjem stidljivosti, ponašanja u kultovima i heroizma.
Autor: Ina Poljak
__________________________________________________________________
Tražili ste svog omiljenog autora, ali ga niste našli? Pošaljite nam svoj prilog o njemu na kontakt@psihoverzum.com i naći će se u našoj listi istaknutih autora!
7 Comments
Nije mi omiljeni autor, ali je jako značajan, i ne bi ga trebalo zanemarivati, a to je Viktor Tausk.
Pingback: “Klub boraca” iz perspektive psihoanalize | Вир
Odlican teskt. Naravno nedostaju mnogi, primjerice Šeldon i Krečmer kao začetnici konstitucionalne teorije ličnosti. Pozz
Ne znam da li još neko uviđa pravilnost, ali od predstavljenih, čini mi se, 34 autora – imamo samo 4 autorke. Od pretežno “femininih studija” koje upisuje višestruko veći broj žena nego muškaraca dođemo do toga da su skoro sva značajna imena (nije kritika za autorku ove “antologije”, i da je neko drugi pravio, rezultat bi bio sličan) muška! Iako dakle, na ulazu u profesiju imamo više žena, a zatim istraživanja akademskih postignuća tokom studija pokazuju da su žene u proseku bolji studenti po raznim parametrima, kada treba dostići eminentnost – lako se cifre okrenu i žene nestanu sa naše slike! Mislim da ova tema nije ništa manje važna od pitanja kojima su se spomenuti autori bavili, a šokira nedostatak ikakve reakcije.
Ljiljana, odnos polova u ovom pregledu je isključivo posledica istorijskog konteksta, odnosno, perioda u kome su postavljene osnove psihologije/psihijatrije/psihoanalitike – tj. stvorena fundamentalna dela u ovoj oblasti. Verujem da je svako, ko se iole bavio razvojem (bilo koje) nauke od renesanse do druge polovine 20 veka, potpuno svestan uočene pravilnosti – koja nije specifična ni za ovu oblast, ni za ovaj pregled. Tako da je odgovor: da, mnogi – nadam se.
Siguran sam da bi distribucija polova u pregledu najznačajnijih radova na temu sekvenciranja DNK i/ili precizne izmene gena bila mnogo bliža trenutnoj distribuciji polova među studentima osnovnih studija tzv. “femininih studija”, iako su različite naučne oblasti u pitanju.
Mislim da je veoma važno razumeti ovako fundamentalne istine, mnogo važnije od pitanja konkretnih distribucija/zastupljenosti polova u ovom pregledu/ovoj oblasti/osnovnim studijama u ovoj oblasti.
Pingback: 25 zanimljivih psiholoških eksperimenata
Viktor Frankl