Anksioznost ~ prljava patnja

Kategorija: Psihonauka

1

Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, bojazni da će se nešto užasno dogoditi, uz snažnu psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba u stanju anksioznosi ima osećaj da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto “strašno”, i neretko je uverena da će se čitav njen svet potpuno raspasti.

Anksioznost obično nije vezana za konkretan objekat ili osobu, već je to pre osećaj kako će se sigurno dogoditi nešto strašno, a osoba strepi da neće imati dovoljno kapaciteta da se nosi sa opasnošću u nekoj situaciji. Ovakvo stanje značajno remeti kvalitet života anksiozne osobe i gotovo da ne postoji više ništa u čemu može da uživa.

Neprijatne telesne promene koje tada oseća nastaju zbog otpuštanja adrenalina, kao posledica straha, i potrebno je to imati na umu kada osoba sebe pokušava da razuveri i uteši kako je sve u redu (jer posmatrajući okolinu i ljude oko sebe uviđa da ne postoji realna opasnost), a dobija potpuno drugačije informacije iz svog tela! Ona te telesne promene neretko interpretira kao dokaz da sa njom nešto zaista nije u redu.

Ovakav naš prirodan mehanizam odbrane je poželjan u situacijama kada smo zaista realno ugroženi, međutim, zašto se ovako nešto dešava kada nema realne opasnosti, a organizam se sprema za borbu ili bežanje?

3Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti”, stalno je na oprezu, duboko veruje da joj se sprema nekakva opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa ne čudi to sto se anksiozna osoba može uplašiti i na neki iznenadni zvuk, što joj može izazvati niz različitih simptoma.

Napadi anksioznosti i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu čoveka. Čovek konstantno ima doživljaj da je od strane nekoga ili nečega ugrožen, stalno sumnja da neće dobiti adekvatnu pomoć ukoliko mu zatreba, i kao i da neće imati snage i mogućnosti da se sam nosi sa teškoćama. Obično svoje sopstvene kapacitete potcenjuje, dok opasnost i potencijalne pretnje precenjuje.

Ovakvo iskustvo može biti izuzetno teško za osobe koje su inteligentne, koje su inače u životu navikli da se oslanjaju samo na sebe, koje su racionalne i realne i koje teže da “stvari” drže pod kontrolom. Anksioznost je jedno od najmučnijih čovekovih osećanja i situacija u kojoj se osobi doslovno ruši tlo pod nogama nimalo nije laka i zabavna.

Simtomi koji se mogu javiti (a što duže stanje traje, to su oni intenzivniji i više ih ima):

Ubrzan i nepravilan srčani rad, palpitacije, bol u grudima, malaksalost, bolovi u vratu i ramenima, gubitak apetita, osećaj mučnine, brzo pražnjenje creva i dijareja, fenomeni derealizacije (osećaj da ste vi sami i da je sve oko vas nestvarno, poput sna, kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter) i depersonalizacije (osećaj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla), zatim drhtanje (‘unutrašnje i spoljašnje’), vrtoglavice, glavobolje, hormonalni problemi, knedla u grlu i problemi sa gutanjem, nemogućnost udisanja, tj. nepravilno disanje, nesanica, noćne more, osećaj gušenja i zadihanosti, osip na koži, osećaj jeze, opsesivne misli, generalno pojačana osetljivost, slabost i trnci u rukama i nogama, ponekada simptomi kao kod gripa, strah od ludila, smrti i gubitka kontrole, suva usta, znojenje… I sigurno jos ponešto što bi mogao dodati svako iz svog iskustva. Svi ovi simptomi mogu biti vrlo uznemirujući.

Priroda anksioznosti je takva da se simptomi mogu menjati i manifestovati na mnogo različitih načina. Simptomi koje ljudi osećaju ili mogu osećati mogu biti drugačiji, i mogu biti svojstveni svakom čoveku i više ili manje intenzivni kod različitih ljudi.

Anksioznost je emocija, čak stanje – govoreći u ovom kontekstu, koje se javlja kada je čovekov misaoni proces usmeren na budućnost. Čovek svojim umom projektuje zamišljene situacije u budućnost i sumnja da ce imati kapaciteta da se suoči sa situacijom i tada anksioznost postaje jos intenzivnija, čak nekada toliko intenzivna, da čovek pomisli kako će izgubiti kontrolu nad sobom i situacijom (da će poludeti, da će mu pozliti, da će umreti, da će ga neko napasti ili da će ga nešto ugroziti – a on – ni u jednoj od tih situacija neće imati dovoljno sopstvenih kapaciteta da ih prevaziđe).

Anksioznost nije, uvek i nužno, loša i nezdrava. Postoji i zdrava alternativa, a to je briga tj. zabrinutost. Normalno je i prirodno, čak poželjno, da je čovek nekada zabrinut za sebe, svoje bližnje i budućnost. Međutim kada počne time da se opterećuje i kada o tome počne intenzivno da razmišlja, tada briga prerasta u anksioznost. Dakle, čovek svojim razmišljanjem, tj. načinom na koji analizira i procenjuje sebe, svet i druge, doprinosi tome kako se oseća!

Kada čovek upadne u začarani krug negativnog i preteranog razmišljanja, svaki problem mu se čini još većim jer se množe potencijalne opasnosti i iz područja realnog – zapada u područje projekcija i zamišljenog, a u borbi sa tim nema adekvatnog oružja – jer čovek ne zna ni protiv čega se bori. Pokušajte uhvatiti sebe, koliko puta započnete rečenicu sa “A šta ako….?” Uvek su to neke zamišljene situacije u budućnosti za koje strepite da mogu da se dese, a za koje možda nećete naći rešenje.

2Takođe, neretko se dešava da se čoveku nameću različite misli po sadržaju. Problem nastaje kada su te misli ružne i za osobu potpuno neprihvatljive. One tada postaju opsesivne i koliko god čovek teži da ih se oslobodi, one se u svest vraćaju još jače i ružnije i čovek ih može shvatiti kao takve da ga uveravaju kako sa njim nešto opasno nije u redu i kako je sigurno na putu za ludilo! Gotovo da tada može sebe, iz trećeg lica, da posmatra kako pati, ludi ili umire, a potpuno je bespomoćan da bilo šta promeni ili na bilo koji način pomogne sebi. Međutim, korisno je imati na umu da “ludilo” nikada nije svestan proces. Dakle, važno je znati da ne postoje misli koje su zabranjene i nezabranjene! Svako od nas ih dnevno ima i do nekoliko desetina ili stotina hiljada. Misli jedino mogu biti prijatne i neprijatne, odnosno korisne i nekorisne.

Kako rešiti problem?

Ono što je neophodno jeste da čovek postane svestan svega to što mu se dešava, da shvati zbog čega i na koji način on doprinosi tome. Sve što nam se kao ljudima dešava, svakako je ljudski, prirodno. Neophodno je raditi na prihvatanju tog neprijatnog stanja, na prihvatanju neizvesnosti. Ono što je svakako uvek najvažnije jeste da radimo na bezuslovnom prihvatanju sebe, tj. da učimo kako da volimo sebe i se ne osuđujemo.

Onog momenta kada čovek prihvati mogućnost da se njegovi najveći strahovi mogu realizovati, ali da je čak i za to verovatnoća objektivno zaista mala, tada nastaje veliko oslobađanje od patnje.

Prošlosti nema VIŠE, a budućnosti nema JOŠ!

Autor: Jelena Jung, psiholog

Comments

comments

60 Comments

    • Jelena kaže

      Poštovani If,

      hvala Vam na komentaru, čini se da ovo stvarno nije sve o anksioznosti, to pogotovo znaju oni koji su lično prošli kroz takvo iskustvo 🙂

      Hvala na linku, koristan je. Da, psihoedukacija, rasplašivanje, vežba i izlaganje.

      Srdačan pozdrav!

  1. postovanje. Imam duze vreme problem,a zadnjih dvadeset dana se vise ispoljava…Pre 20 dana imao sam imao sam gubitak apetita,mucninu,a zeludac me ne boli,zatim osecaj u nekim momentima kada stojim da su da se onesvestim,i odmah pocne da me hvata strah ….kada udjem u kupatilo da se brijem zadnjih dana moram obavezno da ukljucim ventilator ….a kada izdajem u prirodu u duzu setnju nijedan simptom nemam. E da ,smrsao sam 5 kg.Apetit mi se posle nekih 10 dana vratio,ali sam popio probiotik. Ali i dalje je ostao taj osecaj kao da cu da se onesvestim,a kada lezim ili se setam nemam simptime ,samo kada stojim ili duze sedim za racunarom,a nosim i naocare sa malo vecom dioptrijom.ako nije problem voleo bih da cujem Vas savet sta dalje raditi? Hvala

  2. jelena jung kaže

    Dragi Gorane,
    pre svega, hvala Vam što ste podelili Vaše iskustvo ovde.
    Ukoliko bismo sa sigurnošću mogli da isključimo medicinske razloge, sve ovo o čemu pišete upućuje na anksioznost koja traje već neko vreme, a koju prate tipične neprijatne telesne senzacije uz gubitak apetita i telesne težine.
    Jedan od najmučnijih simptoma o kome ljudi najčešće izveštavaju, jeste upravo vrtoglavica, doživljaj nestabilnosti, koji se po pravilu još intenzivira, sa našom pogrešnom interpretacijom svih pomenutih simptoma koje imamo i iskustvu. Oni zapravo nisu nikakav znak da sa nama nešto nije u redu, da ludimo, umiremo, padamo u nesvest, niti znak da na bilo koji način gubimo kontrolu.
    Ali logično, kada nemamo racionalno objašnjenje, naš um pokušava nekako da ih objasni i razume.
    Postoji uverenje da će svaka druga osoba za života iskusiti takvu intenzivnu anksioznost ili paniku. Ipak prognoze su ohrabrujuće, čak i kada čovek ne preduzima konkretne korake ka razrešenju, iz razloga što će vremenom dobiti potvrdu iz realnosti da se njegovi najdublji strahovi ipak nikada ne obistinjuju. Ono što jeste nevolja, je što to obično dugo traje i značajno remeti kvalitet života.
    S tim u vezi, možda ne bi bilo loše da potražite podršku u tom procesu, kako bi Vam neko ipak pomogao da lakše prođete kroz bolno iskustvo.
    Ukoliko želite, možete me kontaktirati putem sajta centra u kom radim, http://www.temenos.rs ili pak birati nekog ko bi Vam mogao biti više po volji, jer je važno da pronađete nekoga ko Vama lično odgovara.
    Srdačan pozdrav i sve najbolje,
    Jelena Jung

  3. Milan kaže

    Postovani,
    molio bih Vas za pomoc, pokusacu da budem sto jednostavniji i da objasnim prakticne primjere. Moj problem je sledeci, svaki put kada sretnem osobe sa kojima nisam u dobrim odnosima, imam sledece simptome, ubrazan rad srca, nepravilno disanje, tresu mi se ruke cak nerijetko i noge. Taj osjecaj je svaki put iznova, kao neki vid straha, uznemirenosti.PrProblem mi je jer imam i takve komsije, s kojima ne pricam a svakodnevno sam primoran da ih srecem da se mimoilazimo. Znam da sam u mnogo cemu napredniji od njih, cak sam i fakultetski obrazovan, ali ja sebe potcjenjujem. Kada ih vidim i osjetim taj strah zamrzim sam sebe. Kao da sam slabic, plasim se nekog napada, svadje. Molim Vas za pomoc i praktican savjet kako da to pobjedim. Hvala unapred na odgovoru.

    • Jelena kaže

      Poštovani Milane,

      nekada nas anksioznost ne remeti značajno, u meri da ne možemo nesmetano da funkcionišemo. Ipak, kada je ona visoka i kada se javlja u specifičnim situacijama, kao što su ove koje ste naveli, a deo su svakodnevice, onda možda ne bi bilo loše da potražite nekog stručnjaka u mestu u kome živite, kako bi Vam pružio adekvatnu podršku.
      Ono što je važno je da ne osuđujete sebe zbog toga, naprotiv bilo bi značajno da imate razumevanja i saosećanja za sebe i iskustvo koje prolazite. Mi ne biramo našu patnju i teškoće. Ono što treba da imate na umu je da ona nije nikakav znak slabosti. Svaka neprijatna emocija, s obzirom na to kada se i zašto javlja, ima nekakvu funkciju i uvek nam poručuje nešto važno. Ostaje otvoreno pitanje zašto imate doživljaj ugroženosti u njihovom prisustvu, a osećaj da svoje snage potcenjujemo, a snage drugih ili situacije precenjujemo, je karakteristično za stanje anksioznosti.
      Ipak vas pozivam da sa nekim podelite svoje iskustvo i potražite podršku u tom procesu prevazilaženja problema.

      Srdačan pozdrav i sve najbolje!

  4. Milena kaže

    Postovani,obracam Vam se zbog verovatno jednog od vida anksioznosti,a to je osećaj unutrašnjeg drhtanja.Problem je nastao zbog učestalih glavobolja i oko kojih sam svakodnevno bila zabrinuta.Glavobolje su i dalje prisutne u manjoj meri,a unutrašnje drhtanje je predpostavljam posledica prevelike zabrinutosti.Pa Vas ovim putem pitam kako sebi da pomognem,na koji nacin da se oslobodim unutrasnjeg drhtanja,a da ne posezem za lekovima za smirenje?

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Milena,
      Različite senzacije kao što su drhtanje, osećaj težine u delovima tela, znojenje ruku, itd. mogu biti neki od simptoma anksioznosti. Takvi znaci su rezultat trenutne psihičke dinamike kod osobe, pa je zbog toga veoma teško, bez detaljnijih informacija dati savet koji bi praktično mogao da pomogne osobi u prevazilaženju problema. Pravi savet treba da se odnosi upravo na aspekt unutrašnje dinamike: načina razmišljanja, načina reagovanja u situacijama, itd. Važno je postaviti sebi pitanja: Šta dovodi do toga da se ovako osećam? Koji su dobri i korisni načini kako da rešim problem?
      Naravno, važno je isključiti fiziološki faktor doživljaja drthanja, odnosno potrebno je utvrditi da drhtanje nije rezultat nekog npr. zdravstenog faktora. Svakako, kada je subjektivan osećaj zadovoljstva životom narušen i osoba procenjuje da joj je potrebna psihološka podrška, psihoterapija je adekvatan način pomoći.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  5. Milan kaže

    Hvala Vam na odgovoriti, moja anksioznost prema njima je posljedica ranijih verbalnih sukoba. Gospodjo Jelena mogu li Vas zamoliti da me posavjetujete i podjeliti sa mama kako se Vi reagujete i kakav je Vas osjecaj kada vidite osobu s kojom niste u dobrim odnosima, zelim da izvucem pouke. Hvala puno jos jednom. Srdacan pozdrav.

  6. snezana kaže

    Postovani od decembra meseca 2015 posle spontanog pobacaja javili su mi se napadi panicni.Jako lose telesne tegobe da me je mnogo puta uhvatio takav strah i da bih briznula u plac.Neko vreme su mi se povukli teski panicni napadi.Ali sada se vracaju opet i uvek u drugom obliku manifesyuju se razlicite telesne tegobe.Trni mi leva strana lica trnu mi noge osecam slabost u nogama stalne vrtoglavice malaksalost celog tela.Svako jutro se budim sa tegobama i lezem sa tegobama.Meni na pamet padaju samo crne misli da nemam multiplu skletozu,ili mozda u najavi slog ili ko zna koje drugo neizlecivo oboljrnje.Ja stvarno ne znam sta da rafim ovo je apsolutno mucenje.Ja vas molim za savet i odg jer sam ocajba svesna sam situacije u kojoj se nalazim i zelim da je prevazidjem.Volela bih da znam da li su ovde od gore navedenih simptoma vezani za panicne napade ili je nesto dtugo pisredi?Unapred zahvalna…

    • Siniša kaže

      Pozdrav!

      Snježo nemaš multiplu nego imaš kronični nedostatak magnezija… Imao sam identične simptome, a i srce pati zbog nedostatka magnezija.. Odi u Dm i kupi tablete magnezija, čim popiješ prvu će te preplaviti mir…
      Magnezij gubimo zbog podsvjesnog stresa i pijenja kave na prazan želudac kroz duge periode… Ne brini!

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Snežana,
      Jedno od mogućih manifestacija anksioznosti je pogrešno davanje značenja nekim simptomima. Moguće je da u skladu sa nekom trenutnom senzacijom osoba može pomisliti da ima neku bolest. Međutim, kada govorimo o anksioznosti i paničnim napadima, važno je da prvo isključimo mogućnost zdravstvene tegobe. Zbog toga je predlog lekara, psihologa i psihoterapeuta da osoba prvo obavi lekarski pregled. Ukoliko postoji zdravstveni problem, to je deo koji zahteva medicinski tretman. A opcija psihoterapije, kao psihološke podrške i način rešavanja psihološkog problema, uvek postoji kao otvorena mogućnost.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  7. Kobra kaže

    Postovanje , poslednjih par meseci cesto imam sledece simptome , skoro uvek se to desava kada izlazim sa drustvom do kafica ili kod nekog u stan , da se razumemo drustvena sam osoba skoro svako vece izlazim sa drustvom i nikad ranije nisam imao te probleme , sportista sam , visok sam , jak sam ,jednostavno nemam potrebe nicega da se plasim , ali u zadnjih par meseci sve je dobro dok ne treba da izadjem , pre izlaska skoro uvek me tera da obavim veliku nuzdu , nekad je normalna , nekad kasasta , sada ponekada odmah u startu a nekada kasnije kroz celo telo mi prodje rekao bih kao panika neka unutrasnja pracena sa hladnim znojem , upocetku mi se javljala mucnina iznenada sa osecajom nelagode i to je bas problem jer imam osecaj da cu odjedamput povratiti cak sam cesto i povracao i odem kuci i onda mi je dobro , apetit nisam gubio , ali kada odem i imam taj osecaj ne mogu nista da jedem jer me tera na povracanje , ni kilazu nisam gubio , ponekad su blazi simptomi pa uspem da izdrzim pa prodje pa se opet jave ali kada uspem da istrpim kad se vratim kuci malaksao sam i idalje mi samo stoji knedla u grlu , kao da sam se time izmucio bio sam na svim analizama zdrav sam kao dren , pio sam lekove za zeludac ali ponekad se opet jave ti simptomi ali nisam povracao , sada stvarno ne znam stvara mi sve to problem i plasim se da se negde ne obrukam time , da li ima nesto sto moze da se popije pa da mi se to izgubi , sto se tice stresa ima oko faksa kao i svaki student. Sve u svemu ja sebe ubedjujem u tim situacijama da mi nije nista ali najgore mi je sto mi stoji knedla u grlu i izaziva mucninu , kao i taj osecaj ludila u telu ne znam kako bih druhacije to opisao, stvarno bi mi znacilo da procitate i da mi date neko strucno misljenje jer mi stvarno ovo vec pravi problem , da li to neka bolest ne znam ali sve sam davao i stolicu i krv i mokracu i test na helikobakteriju i nista sve je odlicno , pa ne znam da li je to u mojoj glavi nesto stvarno vise nemam pojma .
    Hvala vam na izdvojenom vremenu .

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani,
      Simptomi koje ste spomenuli mogu da se jave usled povećane anksioznosti. Ono što je dobra vest je da ste isključili fizičke uzorke vaših tegoba. Ono što takođe upućuje na aksioznu reakciju je da te simptome nemate uvek, već u određenim uslovima. Pitanje koje se postavlja i na koje sebi možete da odgovorite: koji su to uslovi kada vam se javlja takva reakcija, kako se osećate tada, da li možda neka situacija u vama izaziva strah, koji su to uslovi gde se osećate sigurnije?
      Ukoliko u budućnosti budete imali neke od sličnih simptoma koje ste spomenuli, adekvatan način pomoći je psihoterapija. Takođe, od pomoći može da bude da razgovarate sa prijateljima o tome kako se osećate, jer pored stručnne psihološke podrške, važna je podrška prijatelja.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  8. Marina kaže

    Postovanje,
    pre dve godine zbog nervoze i stresa imala sam napade panike zbog kojih sam nekoliko puta zavrsila u bolnici. Naravno sa mnom je fizicki sve bilo u redu, ali osecaj gusenja u grudnom kosu, nemogucnost normalnog disanja i preznojavanje su i dalje bili prisutni. Posle nekog vremena sve je prestalo, i evo pre par dana ponovo se sve javilo. Imam osecaj da me nesto steze u grudnom kosu, ne mogu lepo da udahnem, nocu imam osecaj da se gusim pa ne mogu lepo da spavam. Preznojavam se, osecam napetost u misicima na ledjima i vratu.. Tada me jos vise hvata panika da cu da se ugusim i da ce nesto lose da mi se desi.. Svesna sam da je to samo osecaj, ali jace je od mene. Sta biste preporucili, kako da se otarasim ovih uzasnih, neprijatnih osecaja?

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Marina,
      Nekada je osobi potrebno vreme da usaglasi svoje misli sa telesnom reakcijom i emocijama. Kada imate pojačanu anksioznu reakciju, može da vam bude od pomoći svest o tome šta vam se upravo dešava: da vam telo šalje signal da je postoji ’’opasnost’’, da fizičke simpotome doživljavate kao ugrožavajuće, a da je zapravo sve u redu, i da će ta reakcija proći.
      Ukoliko vam se nekada u budućnosti bude pojavio sličan problem, adekvatna pomoć za takvu vrstu tegoba je psihološka podrška kroz psihoterpijski rad.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  9. Siniša kaže

    Moje istraživanje i zaključci su pokazali ovo.. Anksiozni poremećaj je uzrokovan dugotrajnim stresom koji je podupiran stalnim lošim navikama, poput pušenja, pijenja kave na prazan stomak itd. Čak alkohol nije toliko štetan… Prvenstveno je prisutan gubitak minerala i metala kojima organizam rješava metaboličke poremećaje koji su uzrokovani… Kada potrošimo te resurse organizam šalje simptome anksioznosti… Prvenstveno je potrošen magnezij, a onda selen, cink i na kraju jod. Jod nemojte uzimati, nego uzimajte support elemente a to su cink i selen, jod će doći iz hrane jer ga organizam sam uzima… Dodatni problem je što su vode zatrovane aluminijem tako da aluminij mjenja mjesta gdje je recimo cink, selen itd. Aluminij život nigdje nije upotrijebio jer je “multirpaktik” svuda paše ali loše… Znači uzimanjem dodataka na bazi minerala, soli i elemenata, posebno magnezija ćete se dovesti u normalu… I naravno ne pijte kavu na prazan želudac jer anulacija kofeina troši enormne količine magnezija… Problemi sa anksioznosti će nestati u roku par mjeseci… I naravno vježbajte aerobno…

  10. Nikola kaže

    Postovanje, imam izmedju ostalog problem sa podrhtavanjem. Desava mi se kada spustam glavu da mi zadrhti, u zadnje vreme i kada spustam rukom nesto sa visine zadrhti mi u jednom trenutku, zatim drhtanje prstiju u kada ih savijam, a u zadnje dve godine zimi mi se trese glava kad je hladno tj. imam problema sa drzanjem glave u takvim situacijama i u situacijama kada radi adrenalin. Da li je to moguce od anksioznosti i depresije posto mi je prvi put za drhtala glava na ispitu a posle se pogorsavalo za ovih par godina. Inace nisam bio kod lekara ali znam da imam socijalnu anksioznost mada i generalnu kao i depresiju. Skoro sam siguran i da sam imao i nekoliko panicnih napada. Lakse bih se borio protiv toga kad bih znao da ce podrhtavanje proci kad prodje anksioznost. jer vec mi to stvara problem zimi a i pojacava depresiju.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani Nikola,
      U dijagnostikovanju problema povećanog stepena anksioznosti i paničnih napada, važno je da se isključe drugi zdravstveni činioci i elementi koji bi mogli da budu razlog simptoma koji mogu da deluju kao i anksiozna reakcija.
      Iz opisa vaših simptoma, najsigurniji način pristupa je prvo odlazak na lekarski pregled. Ukoliko ne postoje fizičke smetnje, problem je psihološke prirode. U takvim situacijama, adekvatan način pomoći je psihijatrijski pregled i psihoterapijski rad na psihološkim tegobama.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  11. Pozz svima evo i ja da kazem za moj problem koji traje mozda 3 mjeseca …sve je zapoceo jedan dan kada mi pozlilo na posao odjednom mi se ucinilo da cu da padnem vrtoglavice …onda sef mi je reko da idem kuci kad sam poceo da hodam do auto napala je neka panika kao da cu se onesvjestiti srce pocelo da lupa brze i brze i odjednom sam se sav ukocio u ruke i vrat ..poceo sam da vicem po kolege stvorio sam velika panika i poceo da ponavljam kako cu umrjeti…pa hvala bogu sve proslo ali,,…od tada sam nikakav sve nesto mutno u glavi …stvari nisu mi iste kao pre sve je kao san kao da sanjam…bio sam kod maticni lekar dao mi je heleks 0,25 ali nista od to…samo da napominjem da ovo mi se desava od kad znam za sebi…custvo nerealnosti i mutnosti u glavi ….molim za savet..hvala

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani Daniele,
      Smatram da je važno osoba koja koristi psihijatrijske lekove ima dobru saradnju i poverenje u psihijatra. To je važno, između ostalog da bi sa psihijatrom mogli da razgovarate o efektima određenog leka na vaš organizam. Psihijatrijska terapija ima za cilj redukovanje simptoma anksioznosti.
      Povećan stepen anksioznosti je rezultat trenutne psihološke dinamike kod osobe. Ukoliko u budućnosti budete imali slične tegobe kao što ste opisali, psihoterapija može da bude značajan element u procesu rešavanja psihološkog problema.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  12. Postovani, ja duze vreme (10 god) imam odvratne simptome kao sto su jutarnje grcenje ramena,iznenadna toplota u glavi(kao da mi neko sipa vrelu vodu) tada nastane nenormalno ubrzano lupanje srca,totalna malaksalost,mucim se pijem magnezijum,bedoksin,bromazepam ali simptomi se ublaze mozda 10%,mucim se trpim stvarno neznam sta sa sobom da radim.Radila sam MR glave sve u redu ,krvna slika u redu,ultra zvuk abdomena u redu.Moja doktorka misli da jo to umisljam a samo ja znam kako mi je.Bila sam kod psihijatra on smatra da meni lekovi nisu potrebni.Stvarno neznam gde da idem i sta da ispitujem.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Snežana,
      Anksiozni simptomi mogu da budu subjektivno veoma neprijatni, iako je zdravstveno stanje osobe u redu. Drugi ljudi sa strane nekada ne znaju kako se osoba oseća, a kvalitet života osobe je narušen, i to predstavlja prostor u kom je potrebna psihološka podrška i pomoć stručnjaka. Predlog je da ukoliko i dalje imate slične tegobe, da potražite rešenje kroz psihoterapijski rad.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  13. Dorijan grej kaže

    Vec mesec dana zbog medjuljudskih odnosa na poslu ja sam nesrecan jedan kolega je vrsio konstantan pritisak na mene(ponižavanje i ismejavanje i isto izmedju njih je svadja) moje psihicko zdravlje je popustilo kuci placem smanjen mi je apetit 8 sati na poslu za mene je pakao drhte mi mišici strah je ogroman ne spavam normalno ….Molim vas recite mi i pomozite šta radim ????

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani,
      Mislim da je važno da sa nekim porazgovarate o tome šta vam se desilo, prijateljem ili nekom osobom iz okruženja u koju imate poverenja.
      Takođe, smatram da kroz psihoterapijski rad možete da osnažite svoje kapacitete i da naučite da se zaštitite od agresivnih sadržaja i neadekvatnog načina komunikacije od strane druge osobe.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  14. Sestra sam jednog člana obolelog od anksioznosti i paničnih poremećaja. Naime, mom bratu se desio panični okidač na trčanju. U povratku sa trčanja je osetio neverovatnu nestabilnost i strah da će srce da mu stane. Uradio je detaljne nalaze, apsolutno svakog organa i sve je bilo u najboljem redu. Međutim, njegov život se od tog momenta menja. Prestao je da izlazi iz kuće. A kada izađe vrati se sa minimumom snage i različitim prikalemljenim tegobama. Zanima me da li on pri hodanju može psihički da pocezuje neprijatnost koja se desila na trčanju? I kako se to realizuje? Da li će ikada posle toga imati normalan život, jer trenutno ispašta i cela porodica. Hvala Vam.

    • Poštovana Irena,

      Nemojte mi zameriti, Vaš brat nije oboleo, Vaš brat prolazi kroz vrlo mučno stanje koje se može prevazići. Život se za nas ljude, sa takvim iskustvom, katkad menja kao na dugme. Onda zamislite intenzitet patnje koji neko u tom trenutku ima (i onima koji slede), kada je dovoljan tren, jedan događaj, da neko sasvim promeni ponašanje.
      Podrška bliskih ljudi je od izuzetnog značaja, međutim ljudi koji to nisu imali u iskustvu teško mogu razumeti da izlazak iz takvog ‘stanja’ nije stvar odluke, niti voljne kontrole. Članovi porodice mogu osećati bes (jer remete i druge važne odnose) ili očaj. Šta god da se javi kao reakcija treba imati na umu da ti ljudi ne rade to vama, već nemaju kapaciteta da se sa tim trenutno nose.
      Pokušajte se raspitati u Vašem mestu gde živite, za nekog na preporuku, ko bi Vašem bratu bio od velike pomoći u prevazilaženju teškoća kroz koje prolazi.

      Srdačan pozdrav,
      Jelena Jung
      TEMENOS centar

  15. Prolaznik kaže

    Poštovni,

    Pre dve nedelje doživeo sam napad straha i panike – možda ću biti malo duži ali sve je ovako počelo: tog dana sam ustao oko pola 7, tokom dana sam dosta radio za računarom i uneo veliku količinu šećera, puding, čokolade, rolati, taman kada sam završio sve obaveze noću oko pola 3 krenuo sam na spavanje – iznenada osećaj velike uznemirenosti, porast pritiska na 150, inače meni je uvek 120, ubrzano disanje, strah se povećava i užurbano odlazimu u hitno – tamo konstatuju da je samnom sve u redu i da je možda stomačni virus..vratimo se kući ništa, ceo sledeći dan preležim jer sam i ja mislio da je možda stomak nešto pokvaren, osećaj je bio ok, ali uveče oko 21h opet isti napad straha, napetosti, osećaj kao da baš tada umirete i opet jurnjava u hitnu, tamo opet ništa, daju mi samo injekciju za smirenje…pošto pojma nisam tada imao da je to povećana anksioznost, radim sve rezultate, ekg, krv, ultrazvukove i ništa, sve je ok – ali neurolog zaključuje da je sve na nervnoj bazi! Daje mi bromazepan, i neka dva antidepresiva – pošto depresivan nisam bio nije mi padali na pamet da pijem to ali sam eto uzeo bromazepma, on je me je potpuno smirio i vratio u normalu. Ipak mislio sam da narednih dana se to neće više ponavljati ali greška, stanje uznemirenosti traje već 10 ak dana, tokom dana je lakše jer izlatim napolje imam obaveza oko pčela i u voćnjaku, ali uveče bude teško. Zavisi od dana do dana, pre neko veče je bilo dovoljno da svi u kući (žena, deca, roditelji) zaspe i odmah mi je laknulo. Uglavno izbegavam bromazepam, ali dve večeri me takvo stanje tuge i užasa spopalo da sam morao da ga uzmem, 3mg i sredi se stanje brzo. Odjednom dobijem napad velikog očajanja bez ikakvog razloga, povoda itd. Uglavnom, taj osećaj mi jednostavno smeta i sama pomisao da mi se to dešava me sada uznemirava i iritira. Evo danas ništa nisam pio i ne nameravam. Od ostalih simptoma, apetiti mi se smanjio i 3 puta imam proliv. Ponekad mi i ovo bude smešno. Dok ovo pišem stanje nije loše. Takođe dešavali mi se ovih dana da se od umora predveče opustim i sve bude ok. Moram da napomenem da sam pre ovog stanja bio rastrzan na nekoliko strana tj stalno sam razmišljao i tovario sebi neke obaveze uz redovan posao koji radim za računarom, jurio sam da podignem i neke voćnjake, da održavam pčelinjak, uz to smo supruga i ja saznali da čekamo treće dete (ali to me obradovalo) itd gomila se nekih stvari nakalemila. Takođe isti napad koji je trajao samo jedan dan sam imao, ali nisam ni znao da je to anksioznost nego sam mislio da mi je pritisak skočio zbog popijenig 2 l pepsija i tako je i prošlo – to je bilo letos. Takođe moja majka je u mojim godinama doživljavala identične probleme. Imate li neki savet za mene, ne bih da se kljukam bromazepanom..pozdrav sve najbolje.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani,
      Osećaj uznemirenosti koji ste doživeli u danima nakon postojanja i zdravstvenih problema (kao što je stomačni virus) jeste oblik anksiozne reakcije.
      Što se tiče psihijatrijske terapije, korisno je za pacijenta da razgovara sa psihijatrom o pitanjima i dilemama koje ima u vezi upotrebe psihijatrijskih lekova i da onda, u dogovoru sa lekarom, proceni koja je najbolja opcija.
      Ono što sam uočila na nekoliko mesta u tekstu je da ste spomenuli unos veće količine šećera; prekomeran unos šećera može da izazove neprijatan doživljaj, da se osoba oseća iritabilno, uznemireno.
      Psihoterapija je tretman koji se pokazao efikasnim u rešavanju problema anksioznosti. Pretpostavka je da određeni pristup stvarnosti, način razmišljanja može da dopinese stvaranju anksioznosti.
      Ukoliko se slične tegobe budu javljale u budućnosti, predlog je da pokušate taj problem da rešite kroz psihoterapijski rad.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  16. Iva kaže

    Šteta da nema odgovora jer je tekst odličan i zena očito zna sta piše, odlično opisan poremećaj!

    • Dragi ljudi koji ste nam pisali, izvinjavamo se što dugo čekate na odgovor. Svako će dobiti svoj odgovor, samo će nam trebati malo vremena. Hvala unapred na razumevanju!

    • Dragi svi,

      Najpre hvala vam na komentarima i hrabrosti da svoje priče podelite ovde. Volela bih kada bi moj jedan odgovor svakom od vas mogao biti dovoljan da umanji teškoće kroz koje prolazite. Ipak vesti nisu baš toliko dobre. Ko je u iskustvu imao dugotrajnu anksioznost, zna koliko je mučna i koliko remeti kvalitet života. Iscrpi, plaši, naruši odnose, izgled, imuni sistem, nivo hormona, san, apetit… Mogla bih ovde nabrajati mnogo stvari. Može se manifestovati kada smo sami kod kuće, u društvu, na putovanju, u radnji, na ulici, u kadi.. zapravo bilo gde. Prirodno, želimo je razumeti i objasniti, te često povezujemo to sa situacijama, ljudima, koje u nekom momentu želimo da izbegavamo. A zapravo želimo izbeći NJU, kako je takvu ružnu i mučnu ne bismo osećali. Potom je tumačimo kao da sa nama nešto ozbiljno ne valja (“jer ko normalan kroz to prolazi”), te da smo ludi, bolesni, često neizlečivo ili da ćemo umreti. Naravno, uvek je važno uraditi sve neophodne pretrage kod lekara ukoliko postoji sumnja na nešto, međutim ako pričamo o anksioznosti, pravoj, onda nam nije mesto kod lekara. Dobre vesti su te da se ona prevazilazi, uspeśno razrešava, ali obećavam (izvinite), da će nas pre nego što se to desi dooobro namučiti. Ako postoji još uvek dilema, ona se ne javlja slabim ljudima, naprotiv. I utoliko teže pada onima koji su uvek imali doživljaj da mogu da se nose sa svim problemima.
      Ukoliko primetite da je dugo tu, da narušava kvalitet života, možda je vreme da porazgovarate sa nekim ko bi vam čitav proces prevazilaženja teškoća značajno olakšao.
      U odgovore na vaše dileme su voljne da se uključe i koleginice, te se nadam da će svako od vas naći za sebe nešto korisno što će mu bar malo olakšati sve ovo kroz śta prolazite.

      Lep pozdrav od mene,

      Jelena Jung
      TEMENOS centar

  17. Mirjana kaže

    Koje biohemijske analize mogu da se urade kako bi se utvrdio uzrok napada anksioznosti? Malo je površno temeljiti dijagnozu anksioznosti samo na stresovima i tretirati je kao bolest umišljanja simptoma, kako inače svi sajtovi pišu. Kad nastupe fizičke tegobe onda je panika logična, isto kao kada čovek doživljava infarkt ili moždani udar i oseti prvo fizičke simptome koji uslovljavaju paniku i strah, ali kod takvih bolesnika se leči uzrok a kod anksioznosti posledica, nažalost.
    Ja se borim sa ovim zadnje 2 god, ali se 1 od gomile napada ipak razlikovao… Prvo su nastupili fizički simptomi, tačnije oko 20ak, svi mogući igde spomenuti, pa tek onda i psihički, što je normalna reakcija. Meni su u hitnoj dali injekciju bensendina koja mi je pogoršala napad i produžila agoniju na još 1h duže. Vrhunac fizičkih simptoma je bilo trnjenje unutrašnjih organa, kao da odumiru i gase se jedan za drugim.
    Ja nemam ništa protiv lekova, ali zar ne bi trebale neke laboratorijske analize da se urade i da se na osnovu njih određuje koji lek bi bio prikladan svakom pojedincu?
    I jako slabo se pominje disbalans hormona nadbubrežne žlezde kao uzrok anksioznosti, pa me zanima, da li psihijatri u praxi daju upute za ovakva ispitivanja i generalno koja ispitivanja su potrebna? Ja planiram otići lekaru ovih dana ali želim da znam sve opcije ispitivanja.
    Unapred hvala

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Mirjana,
      Lekar opšte prakse ili lekar specijalista šalje pacijenta na dalje medicinske preglede i pretrage ukoliko smatra da simptomi koje osoba ima mogu da imaju fizički uzrok.
      Na koje pretrage će lekar uputiti pacijenta, a među pretragama su eventualno i biohemijske analize, zavisi od pacijentovih simptoma i lekarske procene.
      Kada pacijent ima rezulate potrebnih analiza, i kada su rezultati dobri – takvi da su pokazatelji fizičkog stanja organizma bez znakova bolesti, a osoba se oseća loše, tada postoji osnovan razlog da se osoba uputi psihijatru i psihoterapeutu. Razlog što se osoba ne oseća dobro nije do fizičkih uzroka (bolesti), već do psihičkih tegoba.
      Anksioznost nije umišljanje simptoma; nauka psihologije, psihijatrije i psihoterapija ne stoje iza ovakvog tumačenja. Ljudi nekada pogrešno tumače psihička znanja.
      Posledica anksioznosti su različiti simptomi, uzrok su različiti psihološki faktori i faktori iz sredine i komunikacije sa sredinom. Na psihoterapiji se otkriva šta je to doprinelo da osoba ima anksioznu reakciju i razmatra se šta je to potrebno promeniti da osoba ne bi imala takvu rekciju.
      Što se tiče pitanja koja se odnose na upotrebu psihijatrijskih lekova, preporuka je da na tu temu razgovarate otvoreno sa psihijatrom, da iznesete pitanja koja su vam važna.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  18. Iva kaže

    Poštovani,
    htjela bih podijeliti svoje iskustvo, ali tako da ga maksimalno skratim i naglasim specifičnu stvar koju sam primjetila: postoje stanja i zdravstvene okolnosti koje moju anksioznost potiču ili pogoršavaju. Fiziološki, mislim. Dakle, kad sam neispavana, kad popušim previše trave (jer kad sam popušila malo baš me opustilo, a previše je dalo kontra-efekt) i kad popijem previše kave puno lakše mi proradi “trigger” i puno lakše se rasplamsa napadaj panike, bude jači, traje dulje… Ja točno osjećam u mozgu, fizički, drugačije stanje u takvim situacijama, nego kad sam odmorna (pa stoga nisam ni popila kavu) i kad je sasvim običan dan…
    Druga stvar koju bi htjela komentirati jest da u periodu u kojem sam uzimala nadopunu SELENA, da sam bila bolje! Stoga; nije li moguće da su stanje anksioznosti pa time i panični napadaji ipak poremećaji koji mogu biti potaknuti upravo nesanicom, kroničnim umorom, kofeinom, konzumacijom marihuane, manjkom određenih minerala (meni osobno selena i magnezija), možda čak i hormona te bi ravnotežom svih tih stavki možda potpuno izostali?? Nažalost, neke pretrage (manjak selena npr.) su teže dostupne i vrlo skupe pa je neke stvari nemoguće utvrditi, ali kažem, ja sam uzimala dodatke pa mi je bilo bolje…

  19. Bojana Škorić kaže

    Poštovana,
    U pravu ste. Nenaspavanost, odnosno umor, previše kofeina, konzumiranje marihuane, previše slatkiša su faktori koji i pojedinačno mogu da stvore efekat anksioznog doživljaja.
    Važno je naglasiti da je u ovakvim slučajevima anksioznost efekat koji faktor ima na organizam. Kada prestane dejstvo supstance prestane ili kada se osoba odmori, reakcija anksioznosti prestaje.
    Takođe, disbalans minerala, određenih hormona i različite bolesti kao jedan od efekata mogu imati doživljaj osećanja anksioznosti. U takvim slučajevima aksioznost ima svoju fiziološku osnovu i zbog toga je prvi i glavni savet: odlazak kod lekara, da se vidi da li postoji neki spoljašnji uzrok anksioznosti, cilj je da se taj uzrok pronađe i otkloni.
    Dešava se da fizičko stanje osobe bude zdravstveno dobro, a osoba je i dalje oseća anksioznost.
    Tada kažemo da je anksioznost posledica trenutne psihološke dinamike osobe. Psihijatrijski lekovi redukuju anksiozni simptom, a na psihoterapiji osoba radi na rešavanju uzroka anksioznosti i psihološkom osnaživanju.

    Pozdrav,
    Bojana Škorić
    Psihološki centar Temenos
    http://www.temenos.rs

  20. Stanka kaže

    Meni se desilo 02.02.2017 bila sam na poslu i kad sam se vracala osetila sam vrtoglavicu i mucninu. Dosla sam kuci bilo mi je jos gore. Suprug me odvezao u hitnu gde su mi izmerili pritisak tad je bio veci, a ja imam nizak. Bila mi je i muka dali su mi neku inekciju i klometol. Od tad pocinje moj pakao. Sve pretrage sam uradila i sve mi je hvala bogu uredu. Odlazim kod psihijatara i on mi prepisuje Flunirin i bromazepam. Prvi mesec ipo dana haos, ali mogu reci da mi je malo bolje, ali imam jos taj neki nemir, tresu mi se ruke i aritmija mi je povecana cetri puta sam radila EKG i on je super. Rekli su mi dosta setnje i pozitvno razmisljanje. Samo me interesuje da li ce ovo tresenje ruku proci i da li ce ovo jos biti bolje kao sto kazu psihijatari. Unapred hvala.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana,
      Potrebno je određeno vreme da psihofarmaci kao što je Flunirin počnju da deluju. U periodu od mesec i po dana taj lek je trebao da ostvari određeni efekat. Naravno, važna je upotreba u vremenskom rasponu po savetu psihijatra.
      Činjenica da vam se tresu ruke i imate artimije, to su stvari koje bi bilo dobro da iskomunicirate sa Vašim psihijatrom. Nekada se dešava da je potrebno regulisanje farmakoterapije u smislu prepisane dnevne doze. Ne sugerišem da se radi tome i moj savet je svakako da o tome razgovarate sa psihijatrom.
      Savet koji ste dobili- šetnja i pozitivno razmišljanje imaju pozitivne efekte na psihološko stanje pojedinca. Fizička aktivnost kao što je šetnja je način da se podstakne i održava pozitivna promena na neurofiziolokom nivou.
      Pozitivno razmišljanje je način na koji osoba u fokus pažnje stavlja stvari koje su vam važne, koje volite i koje doprinose povećanju kvaliteta svakodnevnog života. U tome je velika pomoć psihoterapija, jer se kroz taj proces uči kako prevazići problemske situacije i osnažuju psihološki kapaciteti osobe.
      Zbog toga je savet da razmotrite opciju psihoterapijske podrške.

      Pozdrav
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  21. Sofi kaže

    Postovana i meni se to isto desilo pre 2 meseca.Sve analaze koje sam radila su uredne,radila sam i magnetnu i sve je u redu?Vrtoglavice se povukle samo mi se ponekad desi kada hodam na otvorenom prostoru kao da ću pasti,noge kao da gube kontrolu….onda lupanje srca….pijem vestibo.tanakan i neuropsihijatar mi je napisao lek za anksioznost elicea i bensedin od 5mg uveče. ..nadam se da će mi biti bolje…Veliki pozdrav😉

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana,
      Drago mi je da ste isključili fizički uzrok tegoba i da ste pomoć potražili na prvom mestu odlaskom kod psihijatra. Što se tiče lekova Vestibo i Tankan, za njih nisam sigurna da li ih prepisuje psihijatar. U svakom slučaju, važno je da vaš psihijatar ima informaciju o svim lekovima koje uzimate; to je onaj deo psihološkog tretmana za koji nije zadužen psiholog i psihoterapeut.
      Što se tiče doživljaja koji vam se ponekad javljaju: osećaj da ćete pasti dok šetate i doživljaj lupanja srca, zbog toga što ste rekli da su vam nalazi analiza uredni, ti doživlaji bi mogli da imaju veze sa anksioznošću. To bi mogao da bude prostor za psihoterapijski rad, tačnije otkrivanje i uklanjanje psihološkog uzroka tegoba i psihološko osnaživanje.

      Pozdrav
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  22. Milan kaže

    Poštovani, imam 18 godina i neke cudne simptome za koje mislim da ih uzrokuje anksioznost. Cesto osecam ubrzan rad srca ili bol u grudima koji je nekako uvek drugaciji i cesto na neodredjenom mestu, glavobolja, osecaj nestabilnosti, ponekad i malaksalost, knedla u grlu i uznemirenost… Bio sam na pregledu kod kardiologa(poslusao mi je srce, uradio EKG) i on tvrdi da je sve u redu. Da li vi smatrate da je uzrok svih ovih simptoma anksioznost? Da napomenem da sam pre nastanka tih simptoma bio pod vecim stresom nekih mesec dana. Unapref hvala na odgovoru!

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani Milane,
      Postoji mogućnost da su simptomi koje ste naveli anksiozni simptomi. Jedan od prvih predloga i najbezbednijih načina koji se mogu proporučiti osobi koja doživljava takvu vrstu tegoba je da razmotrite opciju psihoterapijske konsultacije, gde bi ste kroz razgovor sa psihoterapeutom mogli da dođete do detaljnijih uvida u uzroke problema i načine prevladavanja tegoba koje ste naveli.

      Pozdrav
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  23. molimzapomoc.godinudanaseneosecamdoro,osecajnestailnostikaodaseljuljam.oluvratu.uradjenmagnetglaveskenercentarzaravnotezu.nalazisviuredu,hormonistitnekaoiultrazvuksveuredu/stadaradim.pozdrav

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana,
      iako mi je bilo teško da protumačim napisano, razumela sam pitanje. Moj savet se zbog tegoba koje imate potražite stručnu pomoć i da se obratite psihijatru ili psihoterapeutu.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  24. Poštovana,
    Molim za savjet. Već 15 mjeseci se borim sa svakodnevnim vrtoglavicama i malaksalosti. Napravljen pregled kod neurologa,rtg kraljeznice,color dopler vratnih zila,magnet mozga(nadena mala cista na pinealnoj zljezdi,ali kazu da ona ne uzrokuje smetnje),kompletna krvna slika,hormoni stitnjace..svi nalazi u redu. U meduvremenu sad ostala trudna i trudnoca je prosla uredno kao i prirodni porod. Vrtoglavice i slabosti ne prolaze,nekad je gore nekad bolje. Jako sam nervozna i osjecam se kao da zivim u nekoj drugoj dimenziji. Nista me ne veseli. Bojim se izlaziti vanka jer mislim da cu pasti. Imam veliki strah od bolesti. Svaki dan jedva prezivljavam i ne znam vise kome da se obratim. Vase misljenje;dali je rijec o anksioznosti,hocu li raditi jos neke pretrage,dali da odem u psihijatra?

  25. Bojana Škorić kaže

    Poštovana,
    Drago mi je da su nalazi pregleda koji ste radili dobri i da pokazatelji upućuju na odsustvo fizičke bolesti. Utoliko, to sužava krug lokalizacije uzroka vaših tegoba i velika je mogućnost da je u pitanju aknsioznost koja se manifestuje kroz različite simptome koje ste nabrojali.
    Takođe, važan podatak je da ste se porodili, organizam žene posle porođaja ima različite promene, koje mogu svoj ekefakt da ispolje i na psihičko stanje žene.
    Zbog toga je moj savet je da odete na psihijatrijski pregled i čujete mišljenje psihijatra, smatram da bi od toga mogli da imate velike koristi. Takođe, ukoliko imate mogućnosti potražite i podršku koz psihoterapiju, jer neki fenomena koji ste opisali kao što su strah od izlaženja napolje, strah od bolesti spadaju u problematiku za čije je rešavanje psihoterpiji odlična opcija.

    Pozdrav
    Bojana Škorić
    Psihološki centar Temenos
    http://www.temenos.rs

  26. Aki kaže

    Pozdrav! Kao neko ko je bio 6 godina u tim svim stanjima (toliko dugo jer nisam ni znala niti se interesovala sta mi se desava, bila sam klinka), mogu vam reci da je resivo, i da se uspesno prevazilazo stanje anksioznosti. Ja sam bila u jakim telesnim osecajima, i u OKP Pure O-u.
    Telesne osecaje sam resila jednostavnim prihvatanjem, kad mi se doslovno smucilo i dosadilo da prolazim kroz to, svaki put kada bih imala telesni osecaj, samo bih se prepustila i dopustila da te emocije prodju kroz mene. Ako sam u busu ili negde napolju, izasla bih nasla neko mesto i dopustila sebi da osetim sve to. Verujte mi da prodje i posle nekoliko desetina sekundi, ne minuta. Vazno je razumeti da su to samo osecaji i nista drugo, sa tim pravilnim razumevanjem cete dok to dozivljavate imati i onu razumnu stranu koja ce znati da se nista zaista ruzno nece desiti (niti moze, ne postoji nacin da se umre od emocija i osecaja 🙂 ), a okp pure o sam resila PEAT metodom, opet jakim znanjem o tome sta je to, zasto i kako se desava, i prihvatanjem da cu neko vreme ziveti tako, ali da ne moze i nece trajati vecno, osim ako ja ne odlucim da cu prestati sa radom na sebi. 🙂
    Imate odlicno knjige poput “Panic away”, i jos dosta drugih vezano za ovu temu, moja preporuka je da prvo dobro savladate sta je vase stanje i kako se manifestuje, da biste mogli dalje.
    Naravno, uz pomoc strucnog lica, ako vam to vise godi, i ako vidite da ne mozete sami, uvek je lakse kad vas neko zaista razume kroz sta prolazite, a ne ubedjuje da su “to samo misli” i “pravis dramu bespotrebno”. 😀
    Kao neko ko je izasao iz svega, imala sam jaku potrebu da kazem i drugim ljudima da je moguce i resivo, znam kroz sta prolazite, niste sami, ima dosta ljudi na ovom svetu koji prolazale kroz isto stanje, samo polako, nista ne moze preko noci. Naucite da uzivate i u tim teskim trenucima, jednostavno lezite, pijte caj i opustite se uz tv ili neku muziku, nek se desava sta se desava mimo vas i vase volje, znajte da ce proci 🙂

    • Iva kaže

      Izvrstan odgovor, vrlo jasno! To doista je tako. Čim se čovjek suoči s tim na način da dozvoli da se dogodi i svjestan prati situaciju uvjeren da će uskoro proći – LAKŠE JE! Nećeš umrijeti, nećeš poludjeti, nećeš se onesvijestiti. Što više toga prođeš – lakše je, na početku je najteže… Onda valjda podsvijest s vremenom prestane slati te signale jer shvati (podsvijest shvati hehehe) da ništa od toga… Radite na sebi, volite se, ne bojte se sami sebe jer ste super…

  27. scared kaže

    Pozdrav. Moje iskustvo je slično. Sve je počelo prije beka tri mjeseca kada sam osjetila bol u predjelu prsa i bila sam ubjeđena da ću doživjeti srčani udar. Uradila sam EKG koji je bio uredan također ultrazvuk srca koji je isto bio uredan. Posluje toga sam počela osjećati trnjenje ruku,nogu, ponekad i jezika. U zadnjih par dana najintezivniji su mi simptomi vrtoglavice, osjećaj lao da će mi se oduzeti noge i glavobolje odnosno pritisak u glavi. Ct glave je također uredan kao i nalazi krvi i mokraće i hormoni štitne. Bila sam kod psihologa koji tvrdi da su to sve psihološki napadi. Ja sam u stalnom strahu da bolujem od npr multiple skleroze.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana,
      U situacijama kao što je ova koju ste opisali, važno je pre svega da vaš lekar da mišljenje. Mišljenje može da bude da simptomi imaju ili nemaju fizički uzrok.
      Nekada se dešava da osobe imaju pritisak u grudima, misle da će doživeti srčani udar, a da se zapravo radi o akumuliranom stresu, napetosti, somatizaciji stresa. Ukoliko lekar smatra da su nalazi dobri, da nema razoga da vas šalje na dalje pretrage, onda se dolazi u zonu gde se pretpostavlja da fizički simptomi imaju psihološki uzrok.
      Kada lekar isključi postojanje fizičke bolesti, psihoterapija jeste adekvatan način rešavanja problema koji ste naveli.
      To znači da bi bilo korisno za osobu da preispita zajedno da psihoterapeutom, da li ima nekih oblasti života u kojima doživlajva patnju ili stres, postavlja se pitanje kako osoba može sebe da zaštiti od stresnih situacija itd.

      Pozdrav
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  28. Stefan kaže

    Postovanje, hteo bih da cujem vase misljenje o mom problemu i o cemu se tu radi i da li moze to sve proci. Naime, radi se o sledecim problemima. Jeste da ja imam verovatno soc. anksioznost i sta jos vec jer osecam se stalno stegnuto, ne znam sta bih pricao sa ljudima tj. ne smem da iskazem svoje misljenje, i u ostalim situacijama sam stegnut uplasen, mislim da ce mi uvek neko za svaku pogresku odbrusiti tako da sam dosta vremena stegnut. Sve to ja primecujem kod sebe. Ali mislim da je do svih tih bojazni doslo zato sto sam primetio fizicke simptome i da upravo da se oni ne bi ispoljili ja sad ne smem da razgovaram sa ljudima, izbegavam slave, svadbe, druzenja ili okupljanja. Imam i problema na faksu zbog toga jer izbegavam profesore. A ti fizicki simptomi su: drhtanje ruku kad imam tremu, pa zatim glave, glasa nogu. Ne mogu kad je veca trema normalno da citam ni da drzim papir , tj mogu ali sa teskom mukom se suzdrzavam da ne pocnem sav drhtati. Svi ti simptomi mi se u zadnje dve godine dogadjaju i bez treme tj svakodnevno ali neprimetno dok se sa tremom uvecavaju i uopste u svakoj situaciji kad sam stegnut, bilo trema da je u pitanju ili stegnutost zbog hladnog vremena pa mi zato drhti glava ili prsti na ruci. Svakodnevno imam trzaje glavom ili ramenom, rukom i nogom,nekad vise a nekad samo par puta u toku dana. Ono sto me zanima je da li je moguce da se ja da kazem od ovoga izlecim. Jer ja sam ranije bio sasvim opustena osoba, nisam imao tremu a i kad imam malu tremu ja sam uvek davao najbolje od sebe. Nisam se stideo. Bio sam veseo, voleo sam drustvo i nisam obracao paznju niti mi je padalo na pamet da gledan dali ce mi zadrhtati glava i ruka dok uzimam zito na slavi ili drhtati glas dok branim seminarski. Eto moj problem je uglavnom u vezi drhtanja pa me interesuje da li mogu ponovo biti srecan kao nekada ili se to moze samo ublaziti a ne i skroz iskoreniti. Hvala vam.

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani Stefane,
      Problem koji ste opisali jeste rešiv i naravno da možete ponovo biti srećni. Kada kažete srećni, ja pretpostavljam da se to odnosi na subjektivnu procenu kvaliteta svakodnevnog života.
      Vi ste veoma lepo opisali uslove u kojima vam se dešava da imate reakciju socijalne anksioznosti i prepoznali ste da simptomi podrhtavanja i trzaja nastaju kao reakcija na situacije u kojima oživljavate strah. Smatram da je to što ste prepoznali i imenovali u svom doživlaju prema okolini Vaša pozitivan kapacitet i plus u razrešavanju problema socijalne anksioznosti.
      Moje mišljenje i preporuka za je da je za psihoterapija adekvatan i dobar način za rešavanje ovakvog problema. U psihoterapiji socijalne anksioznosti osoba uči na koje sve pozitivne i konstruktivne načine može pristupiti situacijama koje su joj do tad predstavljale problem.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  29. Vanja kaže

    Postovana, imam 21 godinu I vec par meseci imam anksiozni poremecaj sa somatizacijom kako mi je objasnjenjo. Uradila sam bezbroj laboratorisjkih analiza, ultrazvukova, Rtg snimaka, gastroskopiju, zaista sam od 5,6 specijalista detaljno pregledana i svi su me uputili psihijatru. Meni se stanje popravilo dosta, imala sam bolove u misicima, malaksalost, umor, digestivne probleme, derealizaciju. Medjutim ja se sad ne osecam anksiozno, ne osecam se uznemireno vec 2 nedelje, a I dalje imam tegobe drugacije vrste, neku tezinu u grudima, znaci nije kratak dah u pitanju, ali kao tesko disanje koje nije automatsko, nekad uspevam da ne razmisljam o njemu, nekad ne. Takodje, stalne kiseline I mucnine I uzasna tezina uu zelucu. Cim pojedem 2,3 zalogaja osecam tezinu, u stvari osecam I bez hrane tezinu. Molim Vas mi recite da li su ovakvi simptoni vezani za anksioznost ili nesto drugo?

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovana Vanja,
      Obzirom da ste uradili medicinske analize, iz svega što ste napisali, mislim da su velike šanse da se tegobe koje trenutno imate- doživljaj teškog disanja, osećaj težine u želucu povezane sa anksioznošću.
      Ukoliko ste bili kod psihijatra i dobili predloženu farmakoterapiju, važno je da je uzimate redovno i da direktno sa Vašim psihijatrom razgovarate kako farmakoterapija utiče na Vaše stanje. Farmakoterapijom- psihijatrijskim lekovima, dolazi do otklanjanja neprijatnih simptoma.
      Važan elemenat u lečenju navedenih tegoba jeste psihoterapija. Na psihoterapiji se radi na razrešenju uzroka problema, razgovara se o tome u kom smeru osoba može da promeni neki način gledanja na sebe, druge i dešvanja oko sebe, kako razviti pozitivnije i adaptivnije načine nošenja sa svakodnevnim problemima, rad na samoprihvtanju isl.
      Zbog toga je moja preporuka da bi psihoterapija mogla da bude dobra podrška u rešavanju Vašeg problema.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

  30. Ovako ja imam problema sa nervama pijem tablete ali moj problem je kada legnem i zatvorim oci negdje me nosi i odmah se budim ili kad zatvorim oči samo prsjece me u stomaku i da se vrcam ili kocenje tijela od stopala koje ide do glave i tada to izbija na usi kao udar radio sam EEG glave u Švedskoj uredu sve sta savjet cim pokuša zaspat krene iz stomaka i onda me vrcne kao da sam se odigao sav sa kreveta

    • Bojana Škorić kaže

      Poštovani Seade,
      Iz napisanog nemam puno informacija, pa ukoliko ste čitali neke od odgovora na pitanja drugih čitalaca, videćete da je važno da kada imate neke fizičke senzacije odete kod lekara. Ako lekar kaže da ste fizički zdravi, može da vam preporuči odlazak kod psihijatra ili psihoterapiju. Spomenuli ste da pijete tablete, ukoliko su psihijatrijski lekovi ne uzimate bez konsultacije sa psihijatrom.
      Iz informacija koje ste naveli, mislim da senzacije koje imate ’’osećaj da vas nešto preseče u stomaku, osećaj kočenja tela’’ mogu da budu način manifestovanja aksioznosti.
      Na psihoterapji se razgovara o tome šta može biti uzrok takvim psihičkim tegobama, koji događaji iz vašeg života mogu da utiču na Vas da reagujete na taj način, predlaže se šta bi moglo da se menja u Vašem pristupu svakodnevnom životu da se smanji šansa za javljanjem takvih reakcija.
      Zbog toga je moj savet da potražite pomoć na psihoterapiji.

      Pozdrav,
      Bojana Škorić
      Psihološki centar Temenos
      http://www.temenos.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *