Zašto se većina ljudi plaši ljubavi?

Šta nas sprečava da pronađemo i održimo ljubavne odnose kakve želimo?

U ovom periodu prošle godine, Virginia Mobil USA je proglasila 13. februar “Nacionalnim danom raskida”. To su učinili nakon sprovođenja istraživanja u kojem je 59 procenata ispitanika izjavilo da, kada bi nameravali da završe veze u kojima su, to BI učinili uoči Dana zaljubljenih, kako bi uštedeli novac. Smatra se da je početak godine period u kome broj rastanaka dostiže vrhunac.  Različiti izvori tvrde da je januar mesec u kome ima najviše rastanaka i zahteva za razvod.  Možda ste i čuli da je to “Mesec razvoda”. U ovoj sezoni razvoda, možemo biti u nezavidnoj situaciji, prisustvovati rastanku nekada srećnih parova ili možemo da prođemo kroz bolan rastanak sa nekim koga smo nekada voleli.

Bez obzira na godine koje su iza nas, većina nas može ispričati priču o izgubljenoj ljubavi. To ostavlja pitanje “Zašto veze ne uspevaju?” da visi u pozadini naših umova. Odgovor za mnoge od nas leži unutar nas samih. Znali to ili ne, većina nas se boji da se zaljublji i nekoga zavoli. Naše strepnje i strahovi se mogu pojaviti u različitim fazama veze, ali mi negujemo sisteme odbrane za koje verujemo da će nas zaštiti od toga da budemo povređeni. Ove odbrane mogu stvoriti iluzije sigurnosti i bezbednosti, ali nas ustvari udaljavaju od bliskosti koju priželjkujemo. Dakle, šta motiviše naš strah od intimnosti? Šta nas sprečava da pronađemo i održimo ljubavne odnose koje kažemo da želimo?

1. Prava ljubav nas čini ranjivim

Nova ljubav je neistražena teritorija, a većina nas ima strah od nepoznatog. Dozvoljavanje sebi da se zaljubimo podrazumeva preuzimanje stvarnog rizika. Ulažemo poverenje u drugu osobu, dozvoljavajući joj da utiče na nas, a to pretpostavlja da se izložimo i budemo ranjivi. Naši bazični sistemi odbrane su ugroženi. Krune se navike koje dugo imamo, a koje su nam dopuštale da budemo usmereni na sebe i da budemo sami sebi dovoljni.

2. Nova ljubav raspiruje stare patnje

Kada ulazimo u veze, mi smo retko svesni načina na koji naša istorija utiče na nas. Načini na koji smo bili povređeni u prethodnim vezama, od vremena kada smo bili deca, imaju snažan uticaj na načine na koje doživljavamo bliske ljude kao i na načine na koje se ponašamo u ljubavnim odnosima. Stari, neprijatni događaji mogu nas podsticati da budemo oprezni u otvaranju prema nekom novom. Možemo izbegavati intimnost, zato što izaziva stara osećanja povređenosti, doživljaje gubitka, ljutnje i odbacivanja. Kako Dr Pat Love ističe u intervjuu za PsychAlive: “Kada čeznete za nečim kao što je ljubav, ona počne da se povezuje sa patnjom”, patnjom koja potiče od odsustva ljubavi u prošlosti.

3. Ljubav preispituje naš stari identitet

Mnogi od nas vode borbu sa doživljajem nevoljenosti. Imamo problem da doživimo da je nekome stalo do nas. Svi imamo kritikujući glas koji se ponaša kao surovi trener koji nam govori da smo bezvredni i da ne zaslužujemo sreću. Ovaj trener je satkan od naših bolnih doživljaja iz detinjstva i kritikama kojima smo tada bili izloženi, kao i od doživljaja koje su naši roditelji imali o sebi samima.

Ovi stavovi vremenom u nama postaju ukorenjeni. Kada odrastemo, često propuštamo da ih doživimo kao neprijatelje i umesto toga prihvatamo njihov destruktivni stav kao naš lični. Ove kritikijuće misli i “unutrašnji glasovi” su često štetni i neprijatni, ali su i udobni, pošto su nam poznati. Kada nas druga osoba vidi drugačije od onoga što nam unutrašnji glasovi govore, kada nas drugi voli i poštuje, možemo osećati nelagodnost i ponašati se odbrambeno, kao da takav njihov stav ugrožava naše samopoimanje.

4. Sa pravom srećom dolazi i prava patnja

Kada doživimo snažnu sreću i radost življenja u emocionalnom životu, možemo očekivati da takođe osetimo i veliku tugu. Mnogi od nas zaziru od odnosa koji nas mogu učiniti najsrećnijim, zato što takođe mogu osetiti snažnu patnju. Obrnuto takođe važi – ne možemo se selektivno anestezirati, ako izbegavamo veliku tugu, izbegavamo i veliku sreću. Kad je reč o ljubavi, možemo oklevati da se damo celi, usled straha da ćemo možda tugovati.

5. Ljubav je često nejednaka

Mnogi ljudi sa kojima sam pričala oklevaju da se upuste u odnose ljubavi zato što se “jako dopadaju” drugoj osobi. Brinu da se njihova osećanja razvijati i da će ta druga osoba biti povređena i imati doživljaj odbačenosti. Istina je da ljubav često nije ujednačena, da količina varira u različitim periodima. Naša osećanja prema drugima su stalno u procesu promene. U nekoliko sekundi, možemo osećati ljutnju, frustriranost ili čak i mržnju prema osobi koju volimo. Zabrinutost povodom onoga što ćemo osećati u budućnosti nas sprečava da posmatramo u kom smeru će se naša osećanja razvijati. Bolje je biti otvoren i posmatrati kako se naša osećanja vremenom razvijaju. Briga i krivica nas mogu sprečiti da upoznamo nekoga ko pokazuje interesovanje za nas i sa kojim možda možemo izgraditi vezu koja će nas usrećiti.

6. Odnosi mogu da naruše povezanost sa porodicom

Bliski odnosi mogu biti konačni simbol odrastanja. Oni mogu predstavljati početak nezavisnog života, nas kao pojedinaca. Ovakav razvoj može predstavljati opraštanje od naših porodica. Slično kao opraštanje od našeg starog identiteta, ovo odvajanje nije prevashodno fizičko. Ono ne podrazumeva bukvalno odustajanje od naših porodica, već pre opraštanje na emocionalnom nivou – prestajemo da se osećamo kao deca – odvajamo se od destruktivnih obrazaca kojima su bili opterećeni naši rani odnosi i koji su uticali na formiranje naših identiteta.

7. Ljubav raspiruje egzistencijalne strahove

Što više imamo, više imamo i da izgubimo. Što nam neko više znači, više se plašimo da ćemo tu osobu izgubiti. Kada se zajlubimo, ne suočavamo se samo sa strahom od gubitka partnera, već postajemo svesni i sopstvene smrtnosti. Tada u našim životima ima više vrednosti i smisla, tako da potencijalni gubitak deluje strašnije. U nastojanjima da prikrijemo ove strahove, možemo se fokusirati na površne stvari, svađati se sa partnerom oko sitnica ili u ekstremnim slučajevima, potpuno odustati od te veze. Retko imamo punu svest o tome kako se branimo od ovih egzistencijalnih strahova. Možemo nastojati da iznađemo milion razloga zašto ne treba da budemo u tim vezama. Ipak, razlozi i uzroci koje navodimo se često mogu prevazići, a ono što nas zapravo plaši je duboki strah od gubitka.

❤                                             ❤                                              ❤

Većina odnosa podrazumeva najezdu izazova. Da bismo izgradili veze koje nas ispunjavaju i traju dugo važno je da se dobro upoznamo sa našim strahovima od intimnosti i načinima na koji oni utiču na naše ponašanje. Ovi strahovi mogu biti maskirani brojnim argumentima i opravdanjima, ali možemo se iznenaditi kada otkrijemo da su to sve načini na koje sebe sabotiramo kako se ne bismo približili drugoj osobi. Upoznavanjem sebe, dajemo sebi šansu da pronađemo i održimo dugotrajnu ljubav.

Autor: Lisa Fajerstoun, PhD

Izvor: Psychology Today

Prevod i adaptacija: Milica Jakšić

Comments

comments